Odluka Rusije da se povuče iz ugovora koji garantuje bezbedan prolaz za brodove koji prevoze žitarice iz Ukrajine izazvala je veliku zabrinutost u vreme kada se svet suočava sa sve većom krizom kada je reč o hrani.
Globalne humanitarne organizacije, Evropska unija, NATO i Ujedinjene nacije pozvale su Moskvu da revidira svoju odluku, upozoravajući na potencijalno smrtonosne posledice one koju su već doneli.
Kakav je ugovor o žitu?
Dogovor između Rusije i Ukrajine sklopljen je u julu uz posredstvo Ujedinjenih nacija i Turske.
Ovim dogovorom ustanovljena je procedura koja garantuje bezbednost brodova koji prevoze ukrajinsko žito, đubrivo i druge prehrambrene proizvode kroz humanitarne koridore u Crnom moru. Prema ovom sporazumu, sva plovila koja dolaze iz ukrajinskih luka moraju da prođu kontrolu koju čine zvaničnici Rusije, Ukrajine, Turske i Ujedinjenih nacija.
Nakon što je Rusija objavila da se povlači iz sporazuma “na neodređeno vreme” preostale zemlje potpisince najavile su da će nastaviti sa programom i inspekcijskim nadzorom bez Rusije.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je u ponedeljak da je Ankara odlučna u nameri da održi sporazum u životu.
“Rusija i Ukrajina čine jednu trećinu svetske proizvodnje pšenice. Vi ste najbliži svedoci naših napora da dostavimo pšenicu zemljama koje se suočavaju sa glađu”, rekao je Erdogan u Istanbulu.
Međutim, Kremlj se protivi nastavku sprovođenja dogovora. Upitan da li je moguće da se isporuke žitarica nastave bez učešća Rusije, portparol Kremlja Dimitrij Peskov rekao je novinarima u ponedeljak da je bez bezbednosne garancije Rusije “dogovor teško izvodljiv”.
Šta se sada dešava?
Uprkos odluci Rusije da se povuče iz dogovora, Kijev je izjavio da je 12 brodova spremno da napusti Ukrajinsku luku na Crnom moru u ponedeljak ujutru.
Ovo uključuje i Ikari Angel, brod koji je iznajmio Svetski program za hranu, a koji prenosi 30.000 tona pšenice namenjene zemljama istočne Afrike koje se trenutno susreću sa velikim nestašicama hrane
Potencijalno isplovljavanje brodova u ponedeljak sugeriše da, iako je Rusija rekla da se povlači iz dogovora, nije uvela potpunu blokadu ukrajinskim lukama.
Ujedinjene nacije saopštile su u nedelju da je uspostavljen plan kojim će biti dozvoljeno da 16 brodova krene u ponedeljak – 12 iz ukrajinskih luka i četiri iz drugog pravca.
Međutim, ukrajinski zvaničnici su upozorili da bi kretanje desetine brodova zbog ovoga moglo biti blokirano.
Zašto je ugovor oko žitarica važan?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, Ukrajina u normalnim okolnostima snabdeva svet sa oko 45 miliona tona žitarica svake godine. Što je svrstava u pet najvećih globalnih izvoznika ječma, kukuruza i pšenice. Takođe, ona je najveći izvoznik suncokretovog ulja sa 46 odsto ukupnog svetskog izvoza.
U normalnim vremenima, Ukrajina bi izvozila oko tri četvrtine proizvedenih žitarica. Prema podacima Evropske komisije, oko 90 odsto tog izvoza išlo je preko ukrajinskih luka u Crnom moru.
Kada je Rusija krajem februara pokrenula invaziju na Ukrajinu, otpočeta je i blokada brodova iz ukrajinskih luka. Uticaj rata na globalno tržište hrane bio je neizbežan, upravo zbog velikog udela koji u njemu ima Ukrajina. Organizacija za hranu i poljoprivredu (organ pri Ujedinjenim nacijama) saopštila je da bi čak 47 miliona ljudi moglo biti dovedeno u situaciju “akutne nesigurnosti” kada je reč o hrani.
Dogovor koji je sklopljen u julu obezbedio je preko potrebno olakšanje. Ujedinjene nacije procenjuju da je smanjenje cena za osnovne namirnice koje je sporazum obezedio, indirektno uticalo na sprečavanje pada ispod ekstremnog siromaštva 100 miliona ljudi.
Zašto se Rusija sada povlači?
Prema originalnom sporazumu, dogovor je bio na snazi 120 dana i trebalo je da bude obnovljen sredinom novembra.
U subotu, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da Rusija odustaje od sporazuma zbog napada dronom na Sevastopolj. Moskva je saopštila da su njeni sistemi protivvazdušne odbrane „uspeli da odbiju te napade“, kao i da je jedan od dronova mogao biti lansiran iz civilnog broda koji je prevozio žito. CNN nije uspeo da potvrdi ove tvrdnje.
Sa druge strane Ukrajina je odbacila optužbe o napadu, a stepen štete na ruskim mornaričkim brodovima još uvek nije poznat.
Osim Ukrajine, Moskva za napade optužuje i Ujedinjeno Kraljevstvo koje je navodno bilo uključeno u planiranje udara. Britanija je zauzvrat optužila Moskvu da “iznosi lažne tvrdnje epskih razmera”. Andrej Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika, optužio je Rusiju za kreiranje “fiktivnih terorističkih napada” na sopstvene objekte na Krimu, kao i za ucenu.
Rusija je dugo pretila da će izaći iz sporazuma, nakon što je ranije uputila žalbe na to da sporazum nije doneo obećanu korist za ruski izvoz žitarica i đubriva. Kao deo sporazuma, Ujedinjene nacije i Rusija potpisale su memorandum o razumevanju koji je trebalo da zaštiti ruski izvoz đubriva i drugih poljoprivrednih proizvoda od uticaja zapadnih sankcija.
Međutim Rusija je prošle nedelje saopštila da je izvoz i dalje opstruiran. Dok su se Evropska unija i SAD složile da izuzmu ovaj izvoz iz svog embarga, sankcije koje su usmerene ka finansijskim institucijama i zabrana ruskih plovila, otežavaju Rusiji da izvozi ove proizvode.
Ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje je zapretio da će ograničiti ukrajinski izvoz za Evropu, tvrdeći da zemlje u razvoju ne dobijaju pravičan deo izvoza žitarica.
Kao odgovor na ovakve tvrdnje, Ujedinjene nacije saopštile su da je u okviru Crnomorske inicijative za žito, oko 30 odsto žitarica i drugih namirnica stiglo u zemlje sa niskim ili nižim prihodima.
Da li je bilo hitnih reakcija?
Cene pšenice i kukuruza na svetskim tržištima u ponedeljak su poresle. “Fjučersi” za pšenicu na Čikaškoj berzi porasli su za 5,5 odsto u ponedeljak i sada iznose 8.74 dolara po bušelu, dok su „fjučersi” za kukuruz porasli su za 2,3 odsto i iznose 6,96 dolara po bušelu. Trgovanje “fjučersima” palminog ulja u Maleziji takođe je poraslo, zbog straha od potencijalnog uticaja na izvoz ukrajinskog suncokretovog ulja, saopštio je Rojters.
Tagovi
