Njujork tajms na srpskom: Pomaže li uopšte dezinfekcija javnih površina i gradskog prevoza?

Piše Keren Vajntraub, The New York Times International Report

0
Vatrogasci u Manili prskaju ulice dezinfekcionim sredstvima, iako je ta vrsta borbe protiv koronavirusa možda uzaludna. Fotografija: Džes Aznar za Njujork tajms

Slike deluju baš upečatljivo: vatrogasni kamioni u Teheranu ili Manili prskaju ulice. “Amazon“ testira maglu za dezinfekciju unutar skladišta, nadajući se da će zatomiti strahove radnika i vratiti ih na posao. Televizijske reklame pokazuju kako zdravstveni radnici čiste stolice na kojima su sedeli davaoci krvi. Porodice nervozno brišu svoje poštansko sanduče i namirnice koje su im tek stigle.

Ovakve stvari možda pomažu ljudima da osećaju kako se bore protiv koronavirusa. Ali u danima kada smo brinuli kako da sprečimo njegovo brzo širenje – bilo da se radi o metalnim šipkama u tramvajima, o ulicama ili o kutijama koje se dostavljaju na kućne adrese – eksperti su bili podeljeni oko najboljeg recepta za ovu bitku.

“Ne postoji naučna osnova za prskanje ulica i javnih prostora”, kaže Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku infektivnih bolesti na Univerzitetu Minesota. “U najboljem slučaju je to gubljenje vremena i resursa. U najgorem, samo stavljamo dezinfekciona sredstva u životni prostor.”

Najveći broj prenošenja virusa dogodi se kapljičnim putem, kroz čestice koje je zaražena osoba izbacila iz sebe – a ne dodirom površina na kojima se možda virus nalazi. “Transmisija novog koronavirusa sa kontaminiranih površina nije dokumentovana”, navodi se na zvaničnom sajtu Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, vladinog tela Sjedinjenih Država.

Pranje ruku ostaje veoma važno – i sada i uvek, dodaje dr Osterholm. Ali da biste izbegli bolest, treba da se fokusirate na izbegavanje drugih osoba.

Drugi eksperti pak ne žele tako brzo da se odreknu dezinfekcije. Ima jednostavno previše nepoznanica, kaže Mark Lipsič, epidemiolog sa Harvardove škole javnog zdravlja.

“Lično bih bio iznenađen da dezinfekcija javnih površina ima bilo kakav uticaj, ali to je više osećaj baziran na principima nego naučno utemeljeni pogled”, kaže Lipsič, napominjući da niko još nije ni proučavao ovo pitanje. A bilo bi teško to i učiniti, ocenjuje on, jer “svako pokušava da uradi nešto, kao što i treba da bude”.

Da bi se sprovelo naučno istraživanje, mere moraju da se posmatraju jedna po jedna, kako bi se ocenio njihov efekat. Džošua Santrapija, asistent na predmetima patologija i mikrobiologija na Medicinskom centru Univerziteta Nebraske, dovodi u pitanje široku primenu dezinfekcionih sredstava na otvorenom.

“Čini mi se da malo preteruju”, kaže on o kamionima koji prskaju ulice u nekim zemljama. “Rekao bih da je potpuno nepotrebno to raditi napolju.”

Pa ipak, on dodaje da je dezinfekcija površina u zatvorenom – na primer na aerodromima – dobra ideja.

“Morate da obezbedite da je zatvoreni prostor dekontaminiran pre nego što dozvolite ljudima da se vrate u njega”, kaže on.

Avio-kompanije sve više prskaju svoje letelice dezinfekcionim sredstvima. I gradski prevoznici, poput onih u Njujorku, Bostonu i Vašingtonu, započeli su s ovom praksom.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izdao je i preporuke proizvoda koji su efikasni protiv koronavirusa, a u isto vreme i bezbedni.

Virus verovatno ne može da preživi više od nekoliko dana na većini površina, kaže jedna nedavna studija, a čak i da može, nije jasno da li bi koncentracija virusa na površini mogla da bude dovoljna da se bolest prenese.

Teoretski gledano, zato bi samo ignorisanje nekog prostora na nedelju dana bilo dovoljno da se on dekontaminira. Ali dr Santrapija je svestan da većina ljudi želi i dodatne garancije.

“Želiš da kažeš, okej, očistio sam, sad je sigurno bezbedno.”