Manje od sedam dana nakon mitinga na Slaviji, Beograđani su se opet našli na ulicama – ovog puta zbog apela Društva za zaštitu i proučavanje ptica. U dramatičnom saopštenju poslanom u petak, navedeno je da je postavljanjem bilborda „Srbija pobeđuje“ na zgradu Palate Albanija ugrožen opstanak strogo zaštićenih belih čiopa, zahtevano njegovo hitno uklanjanje i reakcija institucija.
Belo platno sa nadaleko poznatom porukom pristalica vlasti protezalo se duž cele jedne strane čuvenog zdanja, prekrivajući roletne u čijim kutijama su gnezda ove ugrožene vrste. Iz Društva su u tom pozivu naveli da „desetine mladunaca već drugi dan, polako ali sigurno, umire od gladi“. Naglasili su da se vreme njihovog preživljavanja meri u satima, te da je jedini način da se kolonija ovih ptica očuva hitno uklanjanje bilborda.
Fotografije izgladnelih, slabo operjanih mladunaca ubrzo su preplavile internet i dovele do okupljanja građana ispred Palate. Slučaj je odmah prijavljen, ali nadležne službe su se pravile lude. Vatrogasci su rekli kako nisu opremljeni za spasavanje ptica i uputili okupljene na broj koji je nedostupan. Policija se, kako je više građana napisalo na mrežama, smejala na prijave, a jednoj od prisutnih su poručili – „policija je došla, samo je ne vidite“.
Borba je nastavljena i u subotu, sutrašnji dan. Studenti veterine u blokadi pozvali su na protest od 14 do 16 časova. Među okupljenima su bili i Savo Manojlović i drugi aktivisti pokreta „Kreni-promeni“. Uprkos najavi Siniše Malog, ministra finansija, da će bilbord tokom dana biti uklonjen, to se dogodilo tek iza 19 časova, i to nakon izjave predsednika Aleksandra Vučića.
U međuvremenu građani su pokušavali da sami skinu bilbord. Kako im obezbeđenje nije omogućavalo da uđu u zgradu, jer je ona poslovni prostor, aktivisti „Kreni-promeni“ popeli su se na terasu pomoću merdevina. Manojlović je isekao delić bilborda, te bacio građanima uže ne bi li pokušali da ga pocepaju.
ČIJA JE ODGOVORNOST?
Gostujući na TV Prva u subotu Siniša Mali je rekao da ne zna ko je postavio bilbord. Ipak, tu priliku je iskoristio da kaže da „građani Srbije treba da znaju da tu stvar kritikuju ljudi koji su uništili hiljade i hiljade fasada, zarobili obrazovni sistem i zaustavili Srbiju“.
Ni ovaj problem nije mogao da se reši bez obraćanja predsednika. Jer, kako da se bilbord ukloni ako on nije prethodno najavio njegovo uklanjanje? Vučić je u subotu, za televiziju Informer, naveo da „niko nije imao lošu nameru“. „Iako znam da ovim siledžijama nikakve ptice nisu važne, mi smo poslali ekipu ljudi da pomogne, nahranili su ptice i zbrinuli ih“, rekao je predsednik.
Takođe je izjavio da su ovaj bilbord postavili predstavnici opštinskog odbora SNS Stari grad. Mila Popović, članica Stranke slobode i pravde, zatražila je da se utvrdi ko je naručio, platio i postavio platno na Palati Albanija, kao i ko je finansirao njegovo uklanjanje.
ZAŠTO BORBA ZA OPSTANAK ČIOPA NIJE BILA SMEŠNA?
Ornitolog Goran Sekulić za Nedeljnik je ispričao da su čiope kod nas, po poslednjem Zakonu o zaštiti prirode i Pravilniku o zaštiti strogo zaštićenih vrsta, već dvadesetak godina svrstane u strogo zaštićene vrste.
„One nisu toliko brojne, tako da im je potrebna odgovarajuća zaštita. S druge strane, postoji i međunarodna obaveza pošto je Srbija potpisnica takozvane Bernske konvencije i po toj konvenciji mi imamo obavezu da strogo zaštitimo određene vrste, a među njima i sve vrste čiopa kod nas“, objasnio je.
U gradovima su se, kako je naveo, pojavile u poslednjih desetak godina. Upitan zašto su se naselile baš na Palati Albanija, ocenio je da ih te zgrade verovatno podsećaju na prirodna staništa.
„Njima su prirodna staništa litice, kanjoni, klisure, krševiti odseci. One su shvatile da tu ima dovoljno hrane i da mogu normalno da se razmnožavaju. Relativno su dobro zaštićene na takvim objektima, ne može baš lako da im se priđe“, rekao je.
Čiope, kako je ispričao, najveći deo dana provode u vazduhu, loveći insekte. Kada ih skupe, dolaze do gnezda i hrane mladunce.
Ornitolog navodi da su ptići još jako mali, te da se nisu još u potpunosti ni operjali. Osetljivi su i potrebno im je mnogo hrane – i to često.
„Svako duže odsustvovanje roditelja je prilično rizično i može da izazove posledice po mladunce. U tom periodu je jako važno da imaju stalan pristup mladuncima. One se neprestano smenjuju – različiti parovi roditelja dolaze na gnezdo. Nadam se da će Društvo za zaštitu ptica pokušati da proceni u kom broju su preživeli, i koliko je usporen njihov razvoj. Kod njih je taj tajming prilično napet. One moraju da izlegu jaja, da uzgoje mlade, i nakon nekoliko nedelja se spremaju za seobu. Svako kašnjenje može da ima posledice po preživljavanje i opstanak jedinki“, objasnio je.
Najbolji način da se mladunci oporave, po njegovom mišljenju, jeste da se čiope ostave da same izvuku ovo leglo što uspešnije moguće.
„Što se tiče tog veštačkog prihranjivanja, to je dosta zahtevno i kompleksno, pogotovo kod takvih vrsta. Može u nekim situacijama da pomogne, ali nisam siguran da je to nešto što bi dalo bolje konačne rezultate. Najbolje je to prepustiti roditeljima. Pitanje je i gde su oni smešteni. Verovatno je veći deo u roletnama, a možda ima još nekih gnezda do kojih se i ne može doći. Tako da je i pitanje do kog bi dela ove lokalne populacije veštačka prihrana uopšte došla“, zaključio je.
Tagovi
