U podne se u Londonu pojavila vest da je Grejem Bredi posetio premijerku. Napetost je rasla. Lider poslaničke grupe konzervativaca je neko ko u Daunining strit odlazi da vladajućima poruči da su im poslanici izglasali nepovjerenje. Tako je bilo 2018. kada je Tereza Mej bila prisiljena da ode, isto kao i ovog leta Boris Džonson.
Kraj kratkog mandata
Navodno je Liz Tras sama tražila taj sastanak s Bredijem, možda da bi ga uverila da joj pruži još jednu priliku. Ali ono što je on tada rekao premijerki iza zatvorenih vrata o raspoloženju u poslaničkoj grupi, moralo je da bude toliko katastrofalno da je Liz Tras objavila da svojevoljno podnosi ostavku. „U ovoj situaciji shvatam da ne mogu da ispunim mandat za koji sam izabrana“, kratko je rekla na rastanku.
Ministar finansija Kvasi Kvarteng bila je prva žrtva premijerke u njenom pokušaju da ostane na funkciji
Jedan dugogodišnji poslanik u sredu uveče je u Donjem domu britanskog parlamenta iskalio svoj bes zbog događaja u poslednjih nekoliko sedmica. Čarls Volker je sve ono što se dešavalo nazvao „neoprostivim, jadnim i potpunom sramotom“. Naglasio je i da iz ove situacije više nema povratka. Situacija u kojoj se nalazi vlada je „užasna“, rekao je Volker, dodajući da je besan. Ako taj ispad odražava raspoloženje poslaničke grupe konzervativaca, onda je jasno zašto Tras nije mogla da izdrži i zašto je morala da podnese ostavku nakon 44 dan provedenih na dužnosti – dakle, kao premijerka s najkraćim mandatom u britanskoj istoriji.
Vožnja političkim toboganom smrti
Liz Tras je ovog leta pobedila u unutarstranačkoj izbornoj kampanji, a tokom nje se profilisala kao miljenica desničarske baze partije. Katastrofa je počela kada je u praksi sprovela radikalne ideje slobodnog tržišta koje su joj donele mesto premijerke. Njen ministar finansija Kvasi Kvarteng, predstavio je budžet koji predviđa smanjenje poreza za bogate i istovremeno povećanje potrošnje. Liz Tras to je nazvala „planom privrednog rasta“. Ali, finansijska tržišta uočila su da je poverenje u britansku finansijsku stabilnost poljuljano, funta je pala, Banka Engleske morala je da spasava penzione fondove, a stope na hipotekarne kredite su porasle.
Reakcije u svetu bile su poražavajuće. Čak je i američki predsednik Džo Bajden politiku Liz Tras proglasio za „grešku“. Premijerka je pokušala razne zaokrete kako bi povukla delove svojih planova, a onda je prošlog petka morala da preduzme radikalne mere. Otpustila je svog ministra finansija, koji je bio jedan od njenih najbližih političkih prijatelja i koji je samo izvršavao njenu političku volju. Zamena je bio bivši ministar zdravlja Džeremi Hant, koji je od svih planova Liz Tras odustao u roku od 48 sati. Hent je najavio teška vremena i novu politiku štednje: poništena su sva smanjenja poreza i primenjena je kočnica potrošnje.
U sredu je haos dostigao još jedan vrhunac: u Donjem domu parlamenta, Tras je izjavila da je „borac, a ne ona koja odustaje“. Međutim, ubrzo nakon toga pojavila se vest da je Tras otpustila i svoju ministarku unutrašnjih poslova Suelu Brejverman, miljenicu tvrdokorne torijevske desnice. Zvanični razlog bila je formalna greška, ali verovatno se u stvari radilo o pokušaju premijerke da otvori vrata većem broju useljenika kako bi se podstakla privreda. Brejverman je to žestoko odbacivala.
Gubitak drugog člana vlade propraćen je glasanjem u Donjem domu koje je se otelo kontroli. Bilo je reči frakingu, ali delimično i o izglasavanju nepoverenja, što je podstakla Laburistička stranka. Većina poslanika konzervativaca izričito se protivi frakingu, ali su bili prisiljeni da glasaju za, kako Tras ne bi bila smenjena. Veče se završilo u vici i tučnjavi, a poslanici torijevaca su ostali ljuti. Taj cirkus je očigledno bio početak kraja koji je, prema britanskoj tradiciji, došao brutalnom brzinom.
Povratak Borisa Džonsona?
Konzervativci žele da do petka sledeće nedelje odluče ko bi trebalo da nasledi Liz Tras na dužnosti. Najneverovatnija glasina o tome je da Boris Džonson želi da se uključi u konkurenciju. Vratio se s odmora u Centralnoj Americi, a njegove pristalice u stranci ističu da je Džonson pobednik izbora koji mora Torijevce da izvuče iz trenutne bede.
„Nadam se da ste uživali na odmoru, šefe. Vreme je da se vratite. Ima nekoliko stvari koje bi trebalo obaviti u kabinetu“, tvitovao je Džejms Dadridž, Džonsonov bivši državni sekretar u parlamentu. Otvoreno je pitanje koliko će se ostvariti planovi o predivnom povratku Borisa Džonsona koji je oteran u julu, ali već i samo razmišljanje o tome dovoljno govori.
Drugi mogući kandidati su bivši ministar finansija Riši Sunak, ali čini se da on neće pronaći konsenzus, jer ga mnogi i dalje krive za pad Borisa Džonsona. On je tokom leta više puta isticao da je finansijska politika Liz Tras apsurdna i nerealna. Osim toga, zainteresovana je i Peni Mordaunt, trenutno liderka torijevaca u Donjem domu, ali s malo iskustva u radu u vladi. Aktuelni ministar finansija Džeremi Hant već je izjavio da ne želi to mesto. Tek će se videti ko će se još tokom vikenda profilisati kao kandidat – kao pravi „kandidata za jedinstvo“, koji bi mogao da okupi podeljene.
Kriteriji za odabir sada su jasni: do ponedeljka moraju da budu predloženi kandidati koji su prikupili najmanje sto potpisa. Ako bude više kandidata, u ponedeljak će se održati rasprava, a potom i internet-glasanje članova stranke. Konzervativci, dakle, izbor ponovno prepuštaju stranačkoj bazi, koja je prošli put napravila tako katastrofalne izbor.
Zar nije vreme za nove izbore?
Škotska premijerka Nikola Sterdžen situaciju u Londonu nazvala je „nečasnim neredom“. Liz Tras je, kaže, samo simptom slomljenog političkog ssistema. Novi izbori bi, prema njenom mišljenju, bili „demokratska nužnost“. Lider opozicije Keir Starmer koristio je još jače reči: „Sada više nije reč o sapunici među konzervativcima“. Ne možete, dodao je, napraviti još jedan ovakav eksperiment, jer je šteta koju je ovo prouzrokovalo građanima u obliku rasta cena i kamatnih stopa na hipotekarne kredite – stvarna. „Britanska javnost sada mora da bude u mogućnosti da sama odluči, potrebni su nam novi izbori“, rekao je Starmer.
Stručnjak za ustav Vernon Bogdanor za BBC ovako objašnjava situaciju: „Ne postoji ustavna obveza da se sada održe novi izbori. Istina je da su se samo jednom u istoriji, tokom Drugog svetskog rata, u jednom izbornom mandatu promenjena dva premijera. Ali, to je zakonski sasvim moguće. Politički argument je, s druge strane, veoma jak za nove izbore“, ocenio je profesor prava. „Novom premijeru potreban je mandat za politiku štednje koju je sada najavio Džeremi Hant, ali to je samo politička perspektiva“, rekao je Bogdanor.
Razumljivo, konzervativci se bore protiv novih izbora. Opoziciona Laburistička stranka je trenutno u ispitivanjima javnog mnijenja za oko 30 poena ispred torijevaca. Većina od sadašnjih 357 konzervativnih poslanika izgubila bi svoje izborne jedinice, posebno u bivšim laburističkim uporištima, gde su pre tri godine zabeležili pobede. Prema prognozama, izgubili bi svaki od tih mandat. S tačke gledišta konzervativaca, razlozi za imenovanje novog premijera su jaki. Upitno je koliko bi on ili ona mogli da imaju uspeha s oštrom politikom štednje na funkciji koja je izgubila kredibilitet.
Tagovi
