Ponedeljak je, devet sati ujutru, i dozvolite odmah naratoru da se uključi i da otvori ovu godinu jednim srdačnim tekstom, što nikada nije lako, naprotiv, to izaziva nelagodu, a bogami i mučnu anksioznost, jer treba se nadati boljem, što je nemoguće u ovoj sredini, i sa nama ovakvima. Ali konačno je temperatura skliznula ispod nule i provejava sneg, duva jak i hladan severozapadni vetar, mnogi su se doskoro vukli po bolesnoj decembarskoj vrućini i tako spoznali da su meteoropate, uz druge patološke simptome koje ispoljavaju svakodnevno, godinama. I konačno, neka sebi i narator olakša, neka izbaci muku iz sebe, jer napokon je otpočeo još jedan krug od četiri godišnja doba, krug od novih dvanaest meseci užasa za naratora, novih 31 milion i 536 hiljada sekundi teškog sranja od života, novih 525 hiljada i 600 minuta koje treba podneti, novih 8760 sati trpljenja, jer narator je ušao u petu godinu stalnog praćenja jedne potpuno sjebane porodice, kakvih sigurno nije malo, i koja je na početku imala tri člana, pa su se pridružila još dva, akademski tupavo rečeno, dopisna člana, dakle, petoro članova porodice, da bi pred sam kraj godine troje članova zbrisalo iz ove sredine i ovog okruženja.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
