Pogrešno se tumači rast novozaraženih, kaže virusolog: “Ne podležite opštoj histeriji, nema potrebe za novim karantinom…”

0
Foto: Profimedia

Direktor Instituta za virusologiju Univerziteta u Bonu i jedan od najpoznatijih nemačkih virusologa dr Hendrik Štrik oštro se protivi ponovnom uvođenju karantina u drugom talasu koronavirusa, uputivši savet svim državama koje su krenule u smeru ponovnog uvođenja karantina: “smirite se, ne podležite sveopštoj masovnoj histeriji’.

“Vreme je da se prekine sa svim tim alarmizmom. Virus možemo da nadmudrimo koristeći naše znanje. Moramo shvatiti da će COVID-19 sa nama biti jako dugo i moramo naučiti da živimo s njim. Ne možemo da nastavimo sa prekidanjem naših normalnih života i paralizovnjem svega”, izjavio je dr Štrik, a prenosi Jutarnji list.

Nemački virusolog je bio zagovornik prvog karantina kada je uveden u Nemačkoj. U tom trenutku su stizali šokantni preliminarni podaci iz Italije i naučnici su se tek počinjali da se hvataju u koštac s koronaviruosm. Princip opreza stoga je nalagao drakonske poteze. Međutim, kako je Štrik rekao, računica se tokom sledećih meseci razvoja pandemije dramatično promenila.

Prema njegovom mišljenju, virus sada predstavlja manju opasnost i danas princip opreza podrazumeva poteze u suprotnom smeru – dovoljno je da se pridržavamo mera i ostanemo hladne glave.

“Ja ne omalovažavam virus, ali ga ni ne preuveličavam. Moramo naći primeren balans”, rekao je ne želeći da komentariše situaciju u Velikoj Britaniji, koja je sve bliže novom karantinu, pogotovo nakon što su tamošnji članovi naučnog saveta vlade Borisa Džonsona utvrdili da državi preti čak 50.000 novozaraženih dnevno ako se ne preduzmu drastične mere.

Ipak, dr Štrik je upozorio da se porast novih slučajeva pogrešno tumači.

“Uveren sam da su promene u ponašanju ljudi imale snažan uticaj na zarazu. Ljudi se sada inficiraju s manjim dozama virusa zbog praktikovanja socijalne distance pa su im i kliničke slike blaže. Bolja higijena i mere poput nošenja maski su smanjile te doze virusa. To je teško dokazati, ali imali smo istraživanja s drugim virusima čiji rezultati sugerišu upravo to”, rekao je dr Štrik.

“Nije više dobro samo da se posmatra broj novih slučajeva zaraze. Morate da gledate i šta se događa na bolničkim odeljenjima i na intenzivnim jedinicama. To je mnogo bolji vodič za ovu pandemiju”, dodao je on.

Dr Štrik smatra da je sada prilično sigurno sledeće: velika okupljanja u zatvorenim prostorima ubrzavaju širenje zaraze, ali odlazak u prodavnicu ili kod frizera je rizik kojim se može upravljati.

U poređenju sa Španijom (652 preminulih s koronom na milion stanovnika), SAD (615), Velikom Britanijom (614), Italijom (591) i Francuskom (479), Nemačka je sa 113 preminulih na milion stanovnika primer uspešne borbe s kovidom u zapadnom svetu.

Njihov decentralizovani model prvi talas je savladao brzo i efikasno uz ograničenu ekonomsku štetu.

Kako je rekao, tajna leži u pravovremenom testiranju i praćenju kontakata, visokom stepenu discipline, dobroj saradnji porodičnih doktora sa svojim pacijentima kao i uopštenoj praksi među Nemcima da ostanu kod kuće ako su bolesni.

On predlaže tzv. sistem semafora, odnosno uvođenje lokalizovanih mera u zavisnosti od toga gde se situacija bude pogoršavala, odnosno, koja područja budu u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni. Boje bi pritom označavale popunjenost bolničkih kapaciteta. Sličnu verziju je nedavno uvela Austrija.

Dr Štrik je tokom prvog talas pandemije sa svojim timom sproveo veliko istraživanje zaraze u Hajsbergu. Otkrio je da je tamo procenjena stopa smrtnosti među inficiranima iznosila 0,37 odsto, što je oko četiri puta više od sezonskog gripa, ali i puno manje od jedan odsto, što je stopa koja se spominjala u kontekstu “koronakruzera” i Bergama.

On takođe misli da se stopa u međuvremenu smanjila na 0,30 posto zahvaljujući novim metodama lečenja, ranijem davanju kiseonika teže obolelima i boljem sistemu praćenja kontakata. Takođe smatra da su preterane tvrdnje tzv. ‘karantin jastrebova’ da osobe koje prebole kovid imunost gube vrlo brzo zbog čega im je i sama pomisao na pojam kolektivnog imuniteta – nedopustiva.

“Širom sveta je zabeleženo više od 30 miliona zaraženih i samo dva slučaja reinfekcije. To vam govori da mora postojati trajniji imunitet. Znamo iz iskustva s drugim koronavirusima da možete dobiti zaštitu u vidu antitela na godinu ili dve, a ako posle toga i obolite ponovno, imaćete delimični imunitet zahvaljujući T-ćelijama tako da simptomi neće biti teški. Ne mislim da će kovid 19 biti drugačiji”, rekao je dr Štrik.

“Biće jako zanimljivo da se posmatra šta će se dogoditi u velikim gradovima u kojima je već zabeleženo puno zaraženih. Ne bi me iznenadilo da je u Njujorku u već dosegnut efikasan kolektivni imunitet, a možda i u Švedskoj, dodao je”, dodao je dr Štrik.

On aključuje da državne vlasti u borbi s pandemijom ne mogu da pogreše sve dok se oslanjanju na zdrav razum i na detaljne analize o tome što predstavlja najmanje zlo. Klatno je u ovom trenutku, kako je rekao, otišlo previše na stranu “kovid neuroze” zbog čega su radikalno redukovani ključni UN programi za borbu protiv HIV i gladi u nerazvijenom svetu, što bi moglo dovesti i do nebrojenih smrtnih slučajeva.

“Strah je često koristan refleks, ali u ovoj situaciji je loš advokat. Ljudi su postali iracionalni”, zaključio je dr Štrik u intervjuu za Telegraph, a prenosi Jutarnji list.