Svakog trećeg ponedeljka u februaru u Sjedinjenim Američkim Državama obeležava se Dan predsednika, a neko bi mogao da primeti – pa čak i onda kada je predsednik bio Donald Tramp. Tramp, koji nosi redni broj 45. predsednika SAD, u vremenskoj vertikali šefova Bele kuće svakako je iskočio iz ustaljenog koloseka kojim se najjača svetska sila 20. veka (i dosadašnjeg dela 21. veka) vozila kroz istoriju. Ne samo nekonvencionalnim pristupom i nepolitičkom biografijom, ne samo odbijanjem da prizna rezultate izbora i podstrekivanjem na ustanak, odnosno upad
demonstranata u Belu kuću, što je za američku političku civilizaciju bilo nezamislivo… pa sve dok nije došao Tramp, ne dakle samo zbog svega toga, fenomen Donalda Trampa zauzeo je svoje mesto u istoriji. A jedno istraživanje koje se obavlja na nekoliko godina, pokazalo je da američki istoričari najmanje simpatija imaju prema njegovoj predsedničkoj zaostavštini, i to od svih 46 predsednika za nešto više od dva veka američke demokratije.
Krenimo redom. Američki Dan predsednika obeležava se u februaru, jer je u tom mesecu rođen Džordž Vašington, prvi i jedan od istoričarima omiljenih predsednika. Vašington je, inače, rođen 22. februara, a njegov rođendan kao državni praznik je pomeren na ponedeljak, kako bi neradni dan mogao da se spaja sa vikendom. I to se desilo „tek“ 1968. godine, kada je Kongres Dan predsednika uveo kao federalni praznik. Do tad se obeležavao neformalno, a došlo je i do mešanja sa rođendanom Abrahama Linkolna, predsednika tokom građanskog rata koji je rođen 12. februara, pa se često Dan predsednika vezuje i za njega. I Linkoln je u vrhu, čak na samom vrhu, omiljenosti kod američkih istoričara.
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
