Od četvrtka, 15. maja, na kioscima je novi broj Nedeljnika. Sve čitaoce u Srbiji i ove nedelje očekuje poklon-knjiga – jedna od 23 biografije čuvenih ličnosti iz srpske i jugoslovenske istorije.
Na naslovnoj strani ovonedeljnog broja nalazi se intervju sa glumicom Mirjanom Karanović koja je govorila o svom rediteljskom prvencu, ali I trenucima u njenoj karijeri koji su je oblikovali kao glumicu i osobu. Takođe, uporedila je trenutnu društveno-političku situaciju u Srbiji sa nekadašnjom, rekavši da se promene neće desiti preko noći, ali da “sada ima neke nade, ima šanse”.
“I odmah svi nekako lepše spavamo”, rekla je ona Branku Rosiću.
U novom broju Nedeljnika možete pročitati dva teksta Željka Pantelića “Lav XIV-Američki papa protiv novih Atila” i “Srbija u diplomatskom ćorsokaku”
PAPA LAV XIV
“Papa Prevost bi mogao da bude za Donalda Trampa i njegov MAGA pokret ono što je bio papa Jovan Pavle Drugi za komunistički blok, odnosno kao što je prvi papa sa istoka bio ključan za rušenje komunizma na istoku Evrope, tako bi Prevost mogao da bude ključna figura u borbi protiv Amerike koju predstavljaTramp. Protestantizam koji se širi iz Sjedinjenih Država je gotovo jednako opasan za Rimokatoličku crkvu kao što je bio komunizam kao ideologija.
“DOK VUČIĆ GLUMI TITA, RAMA VODI ALBANIJU U EU”
“Režim u Beogradu učvršćivao je vlast u prethodnih 13 godina tako što je Berlinu, Parizu i Briselu obećavao jedno, Vašingtonu drugo, Moskvi treće a četvrto Pekingu. Paralelno je dopušteno da obaveštajni aparat i ministarstva sile padnu pod kontrolu Rusije; Kinezi imaju u šaci gotovo sve važne osobe u vrhu vlasti i na strateškim mestima; familija američkog predsednika Donalda Trampa je dobila izuzetno povoljne uslove za realizaciju ekonomskih interesa u Srbiji; EU je glavni donator, a države članice EU investitori i trgovinski partneri, bez kojih bi Srbija bankrotirala u roku od par nedelja.
“TERENSKI RAD” PRED IZBORE
U vreme kada je pristup tačnim informacijama često ograničen, grupa studenata odlučuje da direktnim razgovorima- licem u lice, prenese poruku istine i ohrabrenja, selu po selu. Kako inicijativa „Student u svakom selu“ pokušava da probije informativnu blokadu i vrati poverenje u istinu i ljudski kontakt, pročitajte u tekstu Milane Milošević.
„Te emocije ne mogu da se opišu – kad izađe dekica ispred kuće u nekom selu, za koje ste tada prvi put čuli, a vidite mu suze u očima i da podržava studente. Zna da treba da nas podržava, a živi tu gde živi i ima verovatno četiri kanala – znamo koja. Na sve to, daje nam neki sok i čokoladu, i vidi se da je to jedino što je mogao da priušti.“
PRAVA STRANA ISTORIJE
U svom novom tekstu, Zoran Panović promišlja složeno nasleđe partizanskog antifašizma kroz biografije narodnih heroja i njihovih ideoloških sudbina, ali i kroz savremeni odnos države prema toj tradiciji. Od Petra Matića Duleta i Petra Gračanina do današnjih političkih poruka sa Crvenog trga i iz Tirane – postavlja se pitanje: gde se danas nalazi antifašizam u Srbiji i šta znači biti „na pravoj strani istorije”?
ČETNICI, PARTIZANI I NEMCI
U novom dopisivanju Dragoljuba Draže Petrovića i Ante Tomića, Draža piše o istoriji kao o živom cirkusu naših kolektivnih zabluda, gde se ideologije, simboli i narativi prepliću u beskrajnoj zbrci u kojoj se više ne zna ko je bio fašista, a ko antifašista.
„Kad su dolazili četnici, pričala je baka, seli bi u trpezariju, jeli, popili sve živo što trenutno ima u kući, pevali i razbijali čaše. I otišli bez pozdrava.
Kad su stigli partizani, i oni su jeli u trpezariji, pojeli sve što je bilo u kući, malo kibicovali žensku čeljad, i otišli. Bez pozdrava.
A Nemci bi, pričala je baka, došli, seli u trpezariju, izvadili svoju klopu, jeli, na kraju metlom počistili mrve sa poda i pred odlazak, umesto pozdrava, pride svojeručno oprali sudove. Posle bi sudove obrisali krpom, poređali u kredenac.
Zato su se valjda Nemci i najbrže ratosiljali svoje prošlosti i oprali svoje sudove, dok mi i dalje živimo u tim godinama“, piše Draža Petrović.
PSIHOLOŠKA ISTRAŽIVANJA
Jelena Luković pisala je o najnovijem istraživanju Instituta za mentalno zdravlje koje je pokazalo da svako peto dete u Srbiji ispunjava kriterijume za neki psihijatrijski poremećaj. Reč je o prvom istraživanju ovog obima kod nas koje prati međunarodne standarde, a obuhvatilo je decu i adolescente od 9 do 18 godina.
„Na kraju svakog dana kada smo radili intervjue sa decom, imala sam osećaj težine. Čujemo toliko stvari, saznamo da svako peto dete ispunjava kriterijume za psihijatrijski poremećaj. To je jako teško. A to su deca kojima smo mogli da pomognemo kada su imala jednu epizodu depresivnog raspoloženja, gde je sve u začetku“, priča za Nedeljnik Marija Lero, lekar na specijalizaciji dečje i adolescentne psihijatrije.
“NEMA RAZVIJENE ZEMLJE SA KORUMPIRANIM INSTITUCIJAMA”-
U velikom intervjuu za Nedeljnik, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić analizira stanje domaće i globalne ekonomije, razloge zbog kojih Srbija i dalje zaostaje za razvijenim zemljama, kao i prepreke koje stoje na putu održivog privrednog rasta. Govori i o slabim institucijama, korupciji, partijskom zapošljavanju, iscrpljenosti postojećeg modela rasta i ulozi političke krize.
KINESKI ZAJMOVI, INVESTICIJE I DUŽNIČKE ZAMKE
U opsežnoj analizi koju je pripremio Ognjen Radonjić, ekonomista i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, razmatraju se uzroci i posledice globalne finansijske krize iz 2008. godine, kao i njen dugoročni uticaj na svetsku i kinesku ekonomiju. Poseban fokus stavljen je na kinesku inicijativu „Pojas i put“ (BRI).
„Osnovna karakteristika kineskih BRI kredita jeste da su netransparentni i potencijalno vrlo opasni po finansijsku održivost zajmoprimca. Oni neretko u sebi sadrže tzv. ‘klauzule o poverljivosti’ (confidentiality clauses) koje su sakrivene od očiju javnosti… U praksi, to znači da deo državnih prihoda ostaje van domašaja zajmoprimca (države).“
DRAGI BASARA, ONA JE BILA REINKARNACIJA TAJČI
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
Jergović piše o Kolindi kao o hrvatskoj Tajči, o stilu, smrti i praznovjerju, o slici koja je čekala svoj kontekst, o jezivom spoju političkog neukusa i lične nježnosti.
KRAJ FRICA I DOBRILE
Serijal o Fricu i Dobrili bliži se kraju. Ostale su još samo dve kolumne najpoznatijeg novinskog serijala Srđana Valjarevića. Ispratite finale serijala u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Naslovna Nedeljnik 696
