Kraj političke krize u Srbiji i dalje se ne nazire. Vidovdan, dan za koji se u kolektivnoj svesti veruje da se „sve vidi“, ove godine pokazao je mnogo toga – ali ne i kada će se održati izbori. Ne nazire se ni da li će parlamentarni i predsednički izbori biti raspisani odvojeno ili će građani na oba izlaziti istog dana.
S druge strane, ovog Vidovdana mnogo toga se ipak videlo, makar kratkoročno. I kod vlasti i kod studenata i opozicije.
Za početak, ponovo se pokazalo kao upitno da li je „većinska Srbija“ na strani aktuelne vlasti, kako Aleksandar Vučić uporno tvrdi. Na skupu koji je organizovao 27. juna, većina ljudi je dovedena iz unutrašnjosti Srbije, a sve to su pratili izveštaji o pritiscima i pretnjama zaposlenima u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi i javnim preduzećima, kao i navodi o plaćenim dnevnicama.
Uz svu tu logistiku, Vučić nije uspeo da skupi 207.000 ljudi, kako tvrdi MUP, već je broj okupljenih bliži proceni koji je izneo Arhiv javnih skupova, a to je 32.500 osoba. S tim što treba naglasiti da je broj dovedenih u Beograd bio sigurno veći, ali su se mnogi razišli pre početka Vučićevog govora.
Zanimljiv pokazatelj ove teze video se i po tome što naprednjaci nisu imali impresivnu fotografiju sa vidovdanskog skupa, pa su je generisali veštačkom inteligencijom i delili je na društvenim mrežama. Naravno da je podvala odmah otkrivena jer se na toj ilustraciji reka nalazila tamo gde joj mesto nije – simbolično u skladu sa politikom njihove vlasti – na Bulevaru kralja Aleksandra u delu gde se nalaze mnogobrojni fakulteti Beogradskog univerziteta.
Sam Vučić je na mitingu rekao da su ovo njegovi „poslednji dani na mestu predsednika Republike“, ali nije javno otkrio ono što i vrapci znaju da bi mogao da pokuša da se vrati na mesto premijera Srbije. Zapadni mediji su ipak to zabeležili i primetili da je to model sličan Vladimiru Putinu koji je prelazio sa jedne funkcije na drugu, formalno poštujući zakonske okvire.
Vučićev vidovdanski govor bio je zapravo predizborno njegovo obraćanje u kojem je obećavao bolji standard i rast plata i penzija. Ipak, uočljivo je bilo da se nijednom rečju nije obratio na temu koju njegovoj dvanaestogodišnjoj vlasti zamera najveći broj građana. Nije pomenuo niti ponudio rešenja za narastajuću korupciju, odgovornost za slivanje javnog novca u privatne džepove, to što nema pravde za žrtve novosadske tragedije ili uopšteno za svaki slučaj u kojem su predstavnici vlasti umešani u nelegalne radnje. Nije ponudio ni rešenje za zarobljavanje institucija, slobodu medija i sve veću povezanost državnih organa i organizovanog kriminala. Za Vučića te teme ne postoje. Jednostavno ih ignoriše i pravi se da ne postoje.
Umesto datuma izbora, kandidovanja rešenja za nagomilane probleme u društvu i državi, Vučić je ponudio samo ime liste – „Ujedinjena Srbija“. Sa političkim predizbornim programom, Vučić je nastavio i u ponedeljak po podne kada je najavio novi paket ekonomskih mera. Ne osvrćući se na zakonska i ustavna ovlašćenja predsednika Republike, a na momente komično jer je najavio da će BIA da kontroliše turističke vaučere, Vučić je zapravo novim merama nagovestio da će temelj njegove predizborne kampanje biti izdvajanja iz državnog budžeta najvernijim glasačima – penzionerima i socijalno ugroženima.
Nije tajna da naprednjaci ne stoje dobro u istraživanjima javnog mnjenja, pa ne može biti daleko od istine to što je Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija centar, ocenio sve kao „kupovinu podrške naroda“. Uostalom, Vučić je istim metodama pokušao da digne rejting kada je najavljivao „stanove za mlade“ ili program „Svoj na svome“ gde je omogućen jeftiniji upis u katastar nepokretnosti. Ipak, pitanje je koliko je to pomoglo rejtingu jer da jeste – izbori bi već odavno bili raspisani.
Bilo kako bilo, u novoprezentovanim Vučićevim ekonomskim merama mogao bi da se nagovesti i njegov potencijalni kandidat na predsedničkim izborima.
Izvori u naprednjačkim redovima prenose da su istraživanja javnog mnjenja pokazala da dosadašnji glavni aspiranti za kabinet na Andrićevom vencu poput Čedomira Antića i Vladana Petrova nisu dovoljno prepoznatljivi kod glasača. To bi, kažu dalje izvori, moglo da dovede do toga da se Vučić okrene proverenim i prepoznatljivim kandidatima, poput ministra finansija Siniše Malog. Navodno bi on mogao da se tvrdom biračkom telu naprednjaka – a sprečavanje njihovog odliva je trenutno najvažnije Vučiću – predstavi kao „najzaslužniji za ekonomske uspehe“.
I zato ne čudi to što je Vučić, potpuno neočekivano na predstavljanju mera u ponedeljak uveče, kao uzgred, spomenuo da je „tu i Siniša Mali“, a ni to što su mediji pod skrivenom kontrolom ministra finansija sutradan, kao po naredbi, prvu vest imali njegovu izjavu o novim državnim izdvajanjima.
Sa druge strane, Vidovdan je mnogo toga pokazao i kod oponenata aktuelne vlasti – studenata i opozicionih političkih stranaka.
Studenti su organizovali protest u Kraljevu, ali taj protest neće biti zapamćen po broju ljudi, porukama koje su se čule ili atmosferi, već po jednom, kako je tumačeno, faulu koji se tiče izbora govornika na protestu.
Reč je zapravo o advokatici Jeleni Pavlović, narodnoj poslanici koja je doskoro bila u stranci „Mi – snaga naroda“, dr Branimira Nestorovića, inače omiljenoj „opozicionoj“ opciji aktuelne vlasti.
Jelena Pavlović je sporna po više osnova, a javnost i dalje pamti njene izjave po kojima je „sklona da veruje da je tragični događaj u školi ’Vladislav Ribnikar’, vezan za eksperiment sa veštačkom inteligencijom“. Ili kad je branila učitelja glume Miku Aleksića govoreći da su optužbe za silovanje i seksualno nasilje – „napad na porodicu“.
Jelena Pavlović je na optužbe reagovala preko društvenih mreža odakle je poručila, parafrazirano, da svima onima kojima smeta njen govor, zapravo „smetaju studenti“. Nije mali broj onih koji su u tome prepoznali onu istu logiku skrivanja iza nečeg većeg što posebno radi Aleksandar Vučić kad napade na njega lično i njegov metod vlasti prebaci kao da je „napad na državu“.
Studenti su pokušali da se opravdaju time da je Jelena Pavlović zaslužila da govori kao „branilac njihovih kolega u mnogobrojnim postupcima“, dok se nezvanično mogu čuti i druga objašnjenja, poput toga da se studenti koji su organizovali protest u Kraljevu nisu konsultovali sa drugim plenumima.
Šta god bilo od ta dva, tek činjenica je da su studenti prekršili svoja sopstvena pravila kad su Jelenu Pavlović pozvali da bude govornik, a time i svojevrsni reprezent studentskog pokreta.
Jer studenti su bili veoma isključivi prema političkim akterima iz opozicije, čak i prema onima koji nikada nisu šurovali sa naprednjačkim vlastima i dokazano su godinama, pa i decenijama na meti kampanje laži i diskreditacije. Sada, ispostavilo se da ta isključivost nije bila nimalo dobra, čak je i kontraproduktivna, jer se pokazalo da nisu svi koji su bliski studentskoj listi automatski i nesporni borci protiv Vučićevog režima.
Ceo ovaj postupak doveo je do preispitivanja unutar opozicije, posebno onog dela koji je bezuslovno podržao studentsku listu. To se trenutno dešava u Zeleno-levom frontu (ZLF), čija je podrška studentima bitno uticala na rast podrške studentima.
Slično je i u Narodnom pokretu Srbije (NPS) koji je bio nadomak moguće odluke da pruži podršku studentskoj listi, bez izlaska na izbore. Debate na ovu tema ima i u Demokratskoj stranci.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
