Od četvrtka, 8. maja, na kioscima je novi broj Nedeljnika, a sve čitaoce u Srbiji očekuje i poklon-knjiga – jedna od 23 biografije čuvenih ličnosti iz srpske i jugoslovenske istorije.
Naslovna strana novog broja posvećena je – još jednom – studentima u blokadi. Oni su ove sedmice još jednom uzdrmali političku scenu Srbije, pošto su u ponedeljak zvanično zatražili vanredne parlamentarne izbore. Pozvali su sve građane da podrže listu kojoj će studenti u blokadi svih visokoškolskih ustanova na teritoriji Srbije preneti svoje poverenje.
“Ukoliko SNS ne pristane na izbore ili krene u maksimalno odugovlačenje ovog procesa (kao što su odugovlačili konstatovanje ostavke bivšeg premijera Vučevića), biće to siguran znak da Aleksandar Vučić više nema većinu u Srbiji i da se boji provere snage na izborima. Izlazak na birališta ne planira se pod parolom “da ovi odu“, već se razmatra i ponuda “društvenog dogovora“ građankama i građanima, zapravo platforme šta bi lista koju podržavaju studenti trebalo da uradi u slučaju pobede na izborima“, pišu Marko Tica i Dušan Telesković.
Ovo je prvi značajniji korak studenata ka političkoj artikulaciji koji je privukao veliku pažnju javnosti i otvorio mnoga pitanja. Kako će se birati lista, ko je kvalifikovan da bude na studentsloj listi, kako će se kontrolisati izbori, saznajte u novom broju Nedeljnika.
U novom broju pročitajte i političku analizu Zorana Panovića – “Da li je ikom potrebna levica?“
“Iako aktuelni studentski protesti u svojoj idejnoj raznolikosti pokazuju i levičarske elemente – od ekstravagantnog anarhizma do nečega što bi moglo biti i realna socijaldemokratija, to je još daleko od oporavka levice u Srbiji“, piše Panović.
VUČIĆ U AMERICI, VUČIĆ IZ AMERIKE, VUČIĆ U MOSKVI…
O debaklu Aleksandra Vučića u Americi čitajte u nastavku dopisivanja Anta Tomića i Draže Petrovića.
“Nije nemoguće, kad bolje razmislim, da je i Tuđmanu i Vučiću isti prevarant uzeo pare tvrdeći im kako ima siguran ulaz do američkog predsjednika“, piše Ante Tomić.
NORA
Nakon teksta o istorijatu sistema NORA, u ovom broju Aleksandar Radić piše šta se desilo sa ponosom vojne industrije u 21. veku
“Autorstvo tog artiljerijskog sistema od Vojnotehničkog instituta (VTI) preuzelo je javno preduzeće Jugoimport-SDPR (J-SDPR) koje sada NORA-B52 predstavlja kao jednu od glavnih referenci“, piše Radić.
80 GODINA OD KRAJA NAJVEĆEG SUKOBA-DRUGOG SVETSKOG RATA
Devetog maja se obeležava dan pobede nad fašizmom i okončanje Drugog svetskog rata. Ceo svet osetio je posledice kraha ideologije koja je dominirala Evropom. “Da li je Drugi svetski rat ikada prestao?“, pita istoričar Milana St. Protića.
“To osećanje Evropljana o bliskom susretu sa definitivnom kataklizmom, to suočenje sa Armagedonom pred sopstvenim očima, ta svest da je totalno uništenje izbegnuto za dlaku, iščileli su u poluvekovnom periodu blagostanja, prosperiteta i mira“, piše Protić za Nedeljnik.
Pogled iz Zagreba na sličnu temu šalje Boris Rašeta.
KO JE BIO NIKOLA TESLA?
“Bio je genijalan inženjer, ali manje dobar teoretičar i upravo zbog toga su neke njegove ideje ostale zanimljive ali netače.“ O tome zašto je baš Tesla postao mit, saznajte u tekstu Neđeljka Jeknića.
“U dobu kada je svega nekolicina ljudi znala šta su radio-talasi, bilo je sasvim opravdano što su neki mislili da Tesla brod kontroliše svojim umom. Godina je 1898, datum 24. april, a ta kutijica bila je prvi daljinski upravljač u istoriji. Sto dvadeset sedam godina kasnije, njegov duh živi u svakom dronu, svakoj konekciji na WiFi, svakom bežičnom signalu koji po-šaljemo u svemir.“
ŠTA RADI SVET?
Ima li Amerika strah od “južnog komšije“?, čitajte u novom tekstu Željka Pantelića. “Meksikanci su se pokazali kao najotporniji latinoamerički narod na američki uticaj. Amerikanci ne samo da nisu uspeli da nametnu svoju religijsku, svetonazornu filozofiju Meksikancima, nisu uspeli čak ni da ih “navuku“ na svoje sportove uprkos novcu i propagandi, fudbal je daleko popularniji od bejzbola. Isto važi za muziku i kulturu“, piše Pantelić.
BASARA: HRVATI SU SRBI, SAMO MALO MANJE
Svetislav Basara i Miljenko Jergović su sada već redovni “dopisivači“ u Nedeljniku, kao i na sajtu “Velike priče“. Dopisivanje o aktuelnostima koje se dešavaju u Srbiji, ali i u “komšiluku“ i svetu, nije izostalo ni ove nedelje. Koje i kakve utiske su razmenili ove nedelje, pročitajte u rubrici “Nikad bolje“ u novom broju Nedeljnika.
“Podsetiću te na rečenicu — da li iz Andrićeve Lestvice užasa, da li iz Kontraendorfina, nebitno — “I Hrvati su Srbi, samo malo manje“. Prateći poslednjih godina hrvatske medije — i to one najpodnošljivije — po-lako dolazim do zaključka da su Hrvati sve više Srbi, ali da je — za mene najpresudnija razlika, razlika u čistoći nužnika, i pravih i simboličnih — još uvek primetna. I uvek će, čini mi se, biti. Uzmimo primer g. Perkovića, na koga, po mom sudu, traćiš previše pažnje. Za nekog ko ne zna šta g. Perković peva, taj gospon u vizuelnom smislu može proći kao, recimo, Brus Springstin. (Čak malo i liče.)Baja pak Mali Knindža — znao neko ili ne znao njegov repertoar — uvek i u svakom pogledu može biti samo Baja Mali Knindža.“, piše Basara.
KRAJ FRICA I DOBRILE
Serijal o Fricu i Dobrili bliži se kraju. Ostale su još samo tri kolumne najpoznatijeg novinskog serijala Srđana Valjarevića. Ispratite finale serijala u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 08. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
