Plastične barijere vas neće zaštititi od kovida

PIše Tara Parker-Poup za The New York Times International Report

0
Foto Profimedia/ Antoni LallicanArchive: AFP

Intuicija nam kaže da bi plastični štit između dvoje ljudi trebalo da štiti od klica, poput onih koje šire kovid-19. No naučnici koji proučavaju aerosole, kretanje vazduha i ventilaciju kažu da takve barijere uljuljkuju ljude u lažni osećaj sigurnosti. A nekad mogu i da pogoršaju stvari.

Istraživanja pokazuju da u nekim instancama prepreke koje, recimo, štite zaposlene u supermarketima od mušterija mogu lako da preusmere virus prema drugim radnicima ili kupcima. Nizovi prozirnih barijera, koje možete da vidite i u učionicama i kod pedikira, mogu da spreče promenu vazduha i utiču na ventilaciju.

U normalnim okolnostima, u prodavnicama, učionicama i kancelarijama, čestice iz daha se šire, nošene strujanjem vazduha i, u zavisnosti od sistema ventilacije, menjaju se svežim vazduhom na svakih petnaest do trideset minuta. No plastične barijere mogu da stvore “mrtve zone”, u kojima se virusni aerosoli skupljaju.

“Ukoliko u jednom kabinetu postoji čitava šuma barijera, naravno da će to uticati na ventilaciju”, kaže Linzi Mar, profesorka na Virdžinija teku i jedna od najvećih svetskih ekspertkinja za prenošenje virusa. “Svačiji aerosoli će ostati zaglavljeni i pojačavati se, pa će se proširiti negde drugde, ne samo na jedan sto.”

Postoje situacije u kojima providni štitovi mogu da budu dobri, ali to zavisi od mnoštva varijabli. One, recimo, mogu da spreče da na nekoga padnu velike kapljice koje su posledica kašljanja ili kijanja, zbog čega recimo švedski stolovi i druge prehrambene radnje često imaju providne barijere iznad hrane. No kovid-19 prevashodno se širi nevidljivim česticama.

Kako biste najbolje shvatili zašto prepreke imaju toliko malo efekta na zaštitu ljudi, pomaže da zamislite svaki dah kao dim od cigarete, kaže dr Linzi Mar.

“Dim jednostavno ide oko njih, tako da će osoba koja se nalazi iza te barijere imati nekoliko trenutaka pre nego što stigne do nje”, kaže profesorka Mar. “U isto vreme, ljudi koji se nalaze sa iste strane kao i pušač biće izloženi većem dimu, jer ga barijere zadržavaju sve dok ne dobije priliku da se pomeša sa vazduhom.”

Mnogi istraživači kažu da postoje pojedine situacije u kojima barijere pomažu. Vozač autobusa, primera radi, koji je odvojen od putnika barijerom od krova do poda sigurno će udisati manje čestica putnika. Isto važi i za radnika u banci ili radnike koji će vam uzeti knjižice kada krenete lekaru.

Neophodna su još neka istraživanja kako bi se tačno znalo koliki uticaj imaju providni štitovi u školama i kancelarijama, ali eksperti za aerosole slažu se da oni verovatno ne pomažu, a da mogu negativno da utiču na vazduh u jednoj prostoriji. Plastični štitovi mogu da dovedu i do akumulacije viralnih čestica.

Naučnici dodaju da škole i kompanije treba da se usredsrede na promociju vakcinacije, ali i na poboljšanje ventilacije, dodavanjem HEPA mašina za filtriranje vazduha i nametanjem nošenja maski.

Problem je pak što većina osoba zaduženih za podizanje barijera u kancelarijama, restoranima, šoping molovima, restoranima, kozmetičkim salonima ili školama to radi na svoju ruku, ne vodeći računa o stavovima inženjera, koji bi mogli da procene koliko to utiče na vazduh i ventilaciju.

Ljudi, doduše, ne treba da upadnu u paniku kada vide transparentne barijere, ali ne treba ni da misle da su one svemoguće. Radnici i đaci koji imaju barijere oko sebe treba i dalje da nose maske, objašnjava Ričard Korzi, dekan na katedri za inženjerstvo na Univerzitetu Kalifornije u Dejvisu.

“Strujanje vazduha u jednoj prostoriji je prilično komplikovano”, navodi dr Korzi. “Svaka prostorija je drugačija jer treba uzeti u obzir raspored nameštaja, visinu zidova i plafona, ventilaciju, pa i to gde se nalaze police sa knjigama. Sve to ima veliki uticaj na kretanje vazduha.”