“Planirali su atentat na kneza Pavla… Dok je rumunski kralj držao govor tribina preko puta se srušila i mnogo ljudi je poginulo…”

2
Knez Pavle Karađorđević i Milan Stojadinović, foto Arhiv Jugoslavije

Dragomir Dragi Jovanović je komunističkim islednicima davao detaljna uputstva o načinu obezbeđivanja najvažnijih ličnosti u inostranstvu, kao i o svim drugim metodama predratne policije. Nove vlasti nisu želele stare kadrove, ali su htele njihova iskustva. Dragi Jovanović nudio je svoju saradnju.

On do tančina objašnjava kako je štitio Pavla prilikom kneževe posete Rumuniji 1936. godine.

“Najpre sam se upoznao tačno s linijama kuda kneza Pavla treba da voze. Posle toga, s direktorom celokupne rumunske policije Bijanom i upravnikom grada generalom Mareskom dogovorio sam se tačno ko gde treba da stoji kad Pavle prolazi ulicama, baš kao što mi radimo u Beogradu. Tražio sam i da se knez vozi u blindiranom pakeru s motociklističkom pratnjom sa strane, jer su oni predvideli da se prati u konjskim ekipama. Rumuni su se malo bunili, jer je u isto vreme dolazio i Beneš, ali sam insistirao kod Stojadinovića i moj predlog je usvojen. Sve ove mere su preduzete, jer je bilo informacija da će na Pavla biti pokušan atentat”, ispričao je Jovanović.

Jovanović se i posle gotovo deset godina seća tačnog broja personala: 1.800 uniformisanih i 400 civilnih policajaca, pored vojske koja je s čak 14.000 pripadnika držala špalir od stanice do dvora.

Informacije o atentatu bile su vrlo ozbiljne, tvrdi Dragi Jovanović, a stigle su istovremeno od poslanika iz Sofije Ljube Nešića i delegata ministra unutrašnjih poslova u Beču Vladete Milićevića.

Stojadinović jedini nije došao na proslavu godišnjice dolaska Karola na vlast, što je u to vreme bio mali skandal. Jovanović to obrazlaže već tada jasnim stavom predsednika vlade o razbijanju Male Antante, ali i informacijama o planiranom atentatu.

“Svečanost u Bukureštu trebalo je, po sjaju i raskoši, da prevaziđe sve dotadašnje. Čitav grad je iskićen, na aerodromu je bila otkrivena specijalna ploča na mestu na kojem se Karol vratio u zemlju. Na samoj svečanosti bilo je oko 100.000 ljudi, od čega 40.000 na novopostavljenim tribinama. I baš dok je rumunski kralj držao govor omladini, tribina s narodom preko puta se srušila i stotine ljudi je poginulo. Svečanost je prekinuta, ali je sutradan nastavljen defile, dvorski bal i večernja bakljada”, prisećao se Jovanović.

Prava Pavlova uloga u toj poseti, ipak, bila je da utiče na smenu premijera Tituleska, i u tome je uspeo, pošto ga je ubrzo nasledio Tataresku. Beneš je prozreo Pavlovu igru kao pokušaj slabljenja Antante i nedvosmisleno je podržao smenjenog premijera.

***

*Iz knjige Veljka Lalića Dragi Jovanović: Život i zločini srpskog Huvera koja se dobija na poklon uz novi Nedeljnik koji na kioske dolazi u četvrtak 16. jula.

***

NAJBOLJE KNJIGE ZA OVO LETO

Poklon edicija “Velike biografije” uz Nedeljnik nastavila se i u julu sa tri nove hit knjige. Knjiga o najkontroverznijem srpskom špijunu Dušku Popovu dobijala se uz Nedeljnik od 2. jula, knjigu o najkontroverznijem srpskom mangupu Stevici Markoviću čitaoci su dobijali na poklon dobiti uz Nedeljnik od 9. jula, a knjigu o najokontroverznijem srpskom policajcu Dragom Jovanoviću čitaoci dobijaju uz Nedeljnik od 16. jula.

2 KOMENTARA

  1. Knez Pavle je radio sve u korist Hitlera.On sam je bio pronacista i nije mu odgovarala Mala Antanta,kao ni Hitleru.Zanimljivo da ce za 4,g,na vlast doci pronacisticki premijer,u Rumuniji,Antonesku,koji se vrlo brzo obracunao sa Gvozdenom Gardom,jos zescim nacistima,koji su hteli da uzmu vlast i kojima je Antonesku bio isuvise mekan.

Comments are closed.