Zbog nedovoljnog broja kontejnera za odlaganje staklene ambalaže, ali i nepostojanja odgovarajućih reciklažnih pogona, na Zapadnom Balkanu se staklo u značajno manjoj meri manje reciklira nego što je to slučaj u zemljama članicama Evropske unije. Države EU recikliraju oko 70% staklene ambalaže godišnje, dok u Srbiji ta količina iznosi tek 48%. Najveći deo iskorišćenog stakla u našoj zemlji završi na deponijama ili ilegalnim smetlištima, a u takvim uslovima potrebno mu je čak 5.000 godina da se razgradi.
S obzirom na to da je staklo jedini ambalažni materijal sa stoprocentnom efikasnošću reciklaže te se može reciklirati u nedogled, slobodno mu možemo dodeliti titulu – „zvezde reciklažne industrije“! Zbog toga, pre nego što naredni put praznu staklenu flašu ili teglu od zimnice ubacimo u kontejner sa ostalim komunalnim otpadom, trebalo bi da imamo na umu neke od sledećih činjenica:
- Recikliranjem jedne staklene flaše, sijalica od 100W može da svetli puna 4 sata!
- Recikliranjem jedne staklene flaše, štedi se energija za napajanje računara u trajanju od 25 minuta!
- Reciklažom jedne tona stakla štedi se 42Kwh struje ili 19 litara nafte!
- Reciklažom 1000 kilograma stakla, umanjuje se emisija štetnih gasova za 3 kilograma u odnosu na proizvodnju novog stakla.
- Reciklažom stakla možemo uštedeti oko 40% energije i 50% vode potrebne za proizvodnju novog stakla i smanjiti zagađenje vazduha za 20% i vode za 50%.
Da bi situacija u pogledu upravljanja staklenim ambalažnim otpadom u regionu u narednom periodu bila povoljnija, sprovodi se projekat „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“. Više od hiljadu specijalnih kontejnera za odlaganje staklene ambalaže biće postavljeno u gradskim i seoskim sredinama Niša, Sombora, Kragujevca i Varvarina, kao i odabranih gradova i opština Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Cilj je da se količina prikupljene staklene ambalaže u regionu poveća za 20%, a projekat u Srbiji sprovode NALED, GIZ i kompanija „Sekopak“.
