Pet najvećih krahova berze (i kako se planeta od njih oporavila)

0
Beta/AP Photo/Eugene Hoshiko

Crni utorak – 1929.

Najgori pad berze u istoriji dogodio se 1929. godine i bio je jedan od katalizatora Velike depresije. Krah je naglo okončao period poznat kao “burne dvadesete”, tokom kojeg se privreda znatno proširila, a berza procvetala. Indeks Dau Džons u avgustu 1921. godine bio je na 63 poena, a početkom septembra 1929. godine skočio je na 381 poen (šestostruko povećanje). Pad je počeo 3. septembra, a u ponedeljak 28. oktobra i utorak 29. oktobra opao je za još skoro 12 odsto. To je ono što se naziva Crni utorak. Do sredine novembra 1929. Dau Džons je izgubio polovinu svoje vrednosti. Berzom su “šetali” medvedi (znači da je njena vrednost opala za više od 20 odsto). Ovaj indeks nastavio je da gubi vrednost sve do leta 1932. godine, kada je dostigao najnižu vrednost od 41 poen i nije povratio vrednost koju je imao pre pada sve do 1954. godine. Primarni uzrok pada berze bila je prekomerna zaduženost. Investicioni fondovi kupovali su akcije s visokim stepenom zaduženosti a i potrošači su masovno kupovali robu na kredit. Kada je dužnički balon pukao, izazvao je najveći berzanski i ekonomski krah u modernoj istoriji.

Cela analiza Miše Brkića objavljena je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 7. jula

Digitalno izdanje i pretplata na Nstore.rs