Pandemija gripa 1918. imala je tri talasa, drugi je bio ubedljivo najsmrtonosniji: Šta to znači za kovid-19 i jesen 2020?

0
Foto: Profimedia

Ljudi su se okrenuli istorijskom iskustvu s pandemijama gripa da bi shvatili kako će se koronavirus SARS-CoV-2 ponašati u budućnosti, i to s dobrim razlogom, piše The Conversation.

Grip i koronavirus dele osnovne sličnosti u načinu na koji se prenose, putem respiratornih kapljica i sa površina na koje slete. Opisi stanja obolelih od takozvanog svinjskog gripa, H1N1, tokom pandemije 1918/19, vrlo podsećaju na ono to se događa s kovidom-19, jedan vek kasnije.

Lekcije naučene iz sprečavanja širenja širenja gripa 1918/19. opravdano su vodile politiku sadašnje pandemije kojom se insistiralo na fizičkoj distanci i zatvaranju škola. Sadašnje rasprave o ublažavanju mera socijalne distance i “otvaranju” zemalja često vode ka razmišljanju o pojavi “talasa” bolesti koje su karakterisale dramatičnu smrtnost gripa H1N1 u tri glavna talasa tokom pandemije pre sto godina. Ljudi vrlo zabrinuto i s nervozom gledaju u mogući drugi talas gripa iz 1918. godine, koji se dogodio na jesen, što je najsmrtonosniji period te pandemije.

Talasi evociraju predvidljivost, a ponašanje kovida-19 je teško predvideti. Uprkos dragocenim lekcijama naučenim iz epidemije gripa, kako se razvijala pandemija gripa 1918. godine nije šablon za ono što će se dogoditi sa kovidom-19 u narednim mesecima.

Autorka teksta, istoričar i virusolog, Džesika Piket, kaže da mnogi naučnici veruju da je poređenje dve pandemije doprinelo zbunjivanju javnosti o tome šta treba očekivati od “poravnavanja krive”.

Ključne razlike u društvenopolitičkom kontekstu 1918/19. i danas, pored jasnih viroloških razlika između gripa i SARS-CoV-1 koji izaziva kovid-29, znače da njihov tok razvoja nije usklađen.

Pandemija gripa kao produkt svog vremena

Današnji građani mogu verovati da je svet iz 2020. dramatično više povezan nego u prošlosti. Ali, Prvi svetski rat i mobilizacija vojnika stvorila je idealnu situaciju za širenje gripa. Dok je poreklo smrtonoskog soja iz 1918. godine ostalo nepoznato, dokazi govore da su vojnici koji su se kretali širili infekciju.

Mladi Amerikanci napuštali su svoje domove – seoske farme, male gradove, velike gradove – i putovali širom sveta. Hiljade njih se okupljalo u kampovima za obuku i u trupama, na brodovima, pa onda na front u Evropu. Civili širom sveta nastavili su da rade u ključnim oblastima ekonomske proizvodnje koje su zahtevale kretanje kroz iste tranzitne stanice koje su koristili vojnici. Prvi talas se dogodio u proleće i rano leto 1918. godine, usred ovih kretanja.

U ratnim zonama Evrope, Afrike i zapadne Azije, vojnici su se mešali sa ostalima. Kada su demobilizovani, prošli su kroz glavne tranzitne tačke ponovo, na put ka svojim kućama, širom sveta, dolazeći u kontakt sa još više ljudi.

Izuzetno smrtonosni drugi talas gripa u jesen 1918. godine širio se linearno, duž železničkih i morskih puteva, a zatim je “eksplodirao” i počeo da se širi globalno na populaciju koja nije bila izložena virusu. U nekim oblastima je taj period praćen manje smrtonosnim trećim zimskim talasom bolesti, početkom 1919. godine.

Istoričari medicine procenjuju da je grip ubio 50 miliona ljudi širom sveta, a u Sjedinjenim Državama samo 675.000 u periodu od 1918. do 1920. Posle toga, ovaj soj gripa se povukao, verovatno zbog promena u samom virusu i činjenice da je većina ljudi već bila izložena i da su neki razvili imunitet a neki preminuli.

Pošto su se talasi pandemije gripa povukli, prilično je lako zaključiti da bi slično moglo da se dogodi sa današnjom pandemijom. Međutim, ključne biološke razlike između SARS-CoV-2 i virusa gripa otežavaju predviđanje budućeg ponašanja kovida-19 zasnovanog samo na osnovu onoga što se događalo početkom 20. veka.

SARS-CoV-2 i grip su biološki različiti

I novi koronavirus i virus gripa imaju genetski materijal u obliku RNK. RNK virusi imaju sklonost da akumuliraju mnogo mutacija dok se multiplikuju (tj. množe) i obično ne dupliraju proveru kopija gena da bi ispravili greške tokom replikacije. Ove mutacije mogu povremeno da dovedu do značajnijih promena: virus može da promeni, recimo, vrstu koju napada i inficira, ili ćelijski receptor koji napada, ili može da postane manje ili više smrtonosan, ili da se širi manje ili više lako.

Virus gripa je jedinstven jer je organizovan u segmentima. To znači da virus može da razmenjuje čitave segmente RNK sa drugim virusima gripa, omogućavajući mu brzu evoluciju. Grip takođe može da ima izrazit sezonski karakter i da kruži mnogo više tokom zimskih meseci. Kako sojevi virusa cirkulišu, sezonski osciliraju između severne i južne polulopte, oni i brzo mutiraju. Ovaj kapacitet za brzu adaptaciju uzrok je toga što nam je svake godine potrebna nova vakcina protiv gripa da bi se ljudi zaštitili od svih novih sojeva koji su se pojavili u toj oblasti od prošle godine.

Koronavirusi, zapravo, ispravljaju kopiranu RNK, da bi ispravili nenamerne greške tokom replikacije, što smanjuje brzinu njihove mutacije. Od prvobitno sekvencioniranog SARS-CoV-2 u Vuhanu u decembru 2019. godine do danas, bilo je manje od 10 mutacija na 30.000 potencijalnih mesta u njegovom genomu, uprkos tome što je proputovao ceo svet i prošao kroz više generacija ljudi. Influenca pravi 6,5 više grešaka po ciklusu replikacije, nezavisno od svih zamena segmenata genoma. Relativna genetska stabilnost SARS-CoV-2 znači da verovatnoća da budući “pikovi” ili vrhovi epidemije neće uticati na prirodne promene u virulentnosti prilikom mutacije. Mutacija verovatno neće doprineti predvidljivosti “talasa” kovida-19.

Sve to znači da oscilacije kod kovida-19 verovatno neće imati predvidljivost koju bi mogli da stavimo u kontekst pojave “talasa” virusa gripa 1918/19. Umesto toga, dok SARS-CoV-2 i dalje neumorno kruži populacijom, fizička distanca i nošenje maski staviće njegovo širenje pod kontrolu i u idealnom slučaju, stalno držati istu stopu infekcije i smrtnosti. Budući “pikovi” zavisiće od onoga što ljudi rade i čega se pridržavaju. To će se događati sve dok većina populacije ne stekne imunitet krda, što bi se idealno ubrzalo vakcinacijom. Nažalost, ovaj proces se može meriti godinama, a ne mesecima.