Pajtić: “Niko iz opozicije ne može da pobedi Vučića, samo neko van politike…”

4
Foto: Printscreen Nova S

“Niko od aktivnih opozicionih političara u ovom trenutku ne može da pobedi Aleksandra Vučića, pa čak i da ga dovede do drugog kruga. Šansu za to bi imala osoba koja se trenutno ne bavi politikom, koja je izuzetno prepoznatljiva i popularna, koja poseduje dovoljno resursa da trči predsedničku trku i koja bi dobila podršku značajnijeg dela opozicije. To može biti umetnik, sportista ili neka druga javna ličnost, kaže nekadašnji predsednik Demokratske stranke Bojan Pajtić, a prenosi N1.

Pajtić ne spori da aktuelni opozicioni lideri imaju svoje birače, ali smatra da “to nije dovoljan broj da se ugrozi Vučićeva pozicija“.

“Razlozi su objektivne prirode, jer svako ko se u ovih devet godina bavi politikom na strani opozicije do te mere je satanizovan u medijima da su se mnogo puta ponovljene laži i klevete o njima prosto zalepile za birače“, naglašava Pajtić.

Komentarišući mogućnost da bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić bude kandidat na narednim predsedničkim izborima, Pajtić je istakao da veruje da Tadić, kao čovek sa velikim političkim iskustvom, “nije toliko iracionalan da veruje da ima neke šanse na tim izborima“.

“Jedino mi je logično da se radi o političkom manevru kojim bi grupaciju stranaka koje je okupio oko sebe podigao iznad cenzusa tako što bi njegova kandidatura donela neki dodatni procenat toj listi. Ukoliko Tadić zaista misli da ima neke šanse na tim izborima, plašim se da je utonuo u iracionalnost koja je možda i ireverzibilna, ali više verujem da je reč o manevru“, ocenjuje Pajtić.

Prema njegovim rečima, okolnosti danas nisu ništa drugačije nego pre prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, koje je deo opozicije bojkotovao.

“Videćemo da li će proces pregovaranja uz posredovanje Evropskog parlamenta nešto promeniti. U svakom slučaju, opozicija treba da na kredibilan način i dalje koristi bojkot kao alternativu jer u suprotnom režim neće imati motiva da postupi u skladu sa Ustavom i zakonima i omogući opoziciji da bude zastupljena u medijima, da se spreči kupovina glasova, krađa na izborima, pritisak na birače… Ukoliko nema pretnje bojkotom, režim jednostavno neće imati razloga da popusti u bilo kom segmentu koji je značajan za izbore“, uveren je Pajtić.

Ističe da režim očigledno nije očekivao da će bojkot izbora biti tako efikasno sredstvo, ocenjujući da je “uspeh bojkota i osnovni razlog zbog kojeg ćemo imati vanredne parlamentarne izbore“.

“Ne znam ko iz opozicije ima kondicije da bojkotuje još jedne izbore, ali svakako od bojkota kao potencijalne pretnje režimu oni ne smeju odustati, jer im je to jedini argument kojim mogu da priprete vlasti. Opozicija u Srbiji trenutno nije u stanju da zapreti izvođenjem stotinu ili dvesta hiljada građana na ulice, takve su objektivne okolnosti, tako da je pretnja bojkotom jedini instrument kojim se može služiti u smislu pritiska na režim“, napominje Pajtić.

Smatra da Vlada i parlament nemaju legitimitet, dodajući da je istovremeno kroz bojkot “izvršena distinkcija između one opozicije koja je učestvovala na izborima koji su bili samo farsa i onih opozicionih partija koje su ostale dosledne u odluci da na njima ne učestvuju“.

“Bojkot je bio neophodan da bi se režim uverio da one stranke koje na izbore izađu u koordinaciji s vlašću nemaju šanse da se dokopaju čak ni cenzusa od tri odsto i u tom smislu danas je pretnja bojkotom sigurno kredibilnija nego pre prošlih izbora. Naravno da bojkot sa sobom nosi određeni rizik, ali ono što je pozitivno jeste da se pokazalo da bojkot nije pretnja praznom puškom od koje se boje obe strane, već je ipak puška puna i od nje se najviše plaši onaj ko ovom državom upravlja tako što je doveo do toga da je se pristojan svet stidi“, navodi Pajtić.

4 KOMENTARA

  1. Неопредељени бирачи схватају да је главни разлог за “дуговечност” А. Вучића неспособност опозиције да се уједини. Главни опозициони актери не уживају ни минимални углед. Раде по принципу “у мом селу, најлепши сам ја”. Док је тако, победа опозиције је само “слатки сан”. На жалост.

  2. Ирационалност или не он рече да би се кандидовао ако опозиција нема бољег, а он вероватно мисли да је бољи од било кога кога би опозиција евентуално предложила. Зашто не би био ирационалан? У јавности се често говори да су политичари сујетни и да су сујете главни разлог који спречва договор опозиције. Зар су сујете нешто рационално? Тадић је био врло усхићен када је у Хрватској победио Милановић и могло се видети да му је то био ветар у леђа за ову ирационалност о којој Пајтић говори. Када смо код ирационалности зар је данашњи председник-фармацеутски саветник, овисник од целодневног присуства на медијима, патолошки изговарач неистина рационалан? За њега рећи да је ирационалан звучало би симпатично. Када смо код Тадићеве ирационалности, ја се бојим да су на исту ствар суспектни и Бошко Обрадовић и Вук Јеремић. Ђилас је пак по том питању рационалан, а како не би и био када се напредњачка антипропагандна машинерија бави њиме нон-стоп годинама. Помињем ову тројицу јер једина релевантна опозиција је она која није учествовала на изборима. То су врло рационално објаснили Биљана Стојковић и Бобан Стојановић , тако да ко год је рационалан он ту тему више не би требало да намеће као тему. Али треба разликовати рационалност од задатка, на пример задатка Тројанског коња у опозицији. Неко тај задатак, по мом мишљењу, мора да има.
    Што се тиче оног главног, а то је да ли смо ми грађани ирационални и каква је код нас фалинка када нам се све ово дешава, е то захтева много дужи елаборат.

  3. “Niko od aktivnih opozicionih političara u ovom trenutku ne može da pobedi Aleksandra Vučića, pa čak i da ga dovede do drugog kruga.” – Реалан закључак,
    “Šansu za to bi imala osoba koja se trenutno ne bavi politikom, koja je izuzetno prepoznatljiva i popularna, koja poseduje dovoljno resursa da trči predsedničku trku i koja bi dobila podršku značajnijeg dela opozicije.” – Врло вероватно, али је кључно питање, којег то “значајнијег” дела опозиције ? Врло важно. Толико важно да би о потреби њеног јавног исказивања у појединим случајевима требало озбиљно размислити. Подршка одређеног, “значајнијег”, или не, дела опозиције може да буде контрапродуктивна, до саме бесмислености кандидовања.
    “Razlozi su objektivne prirode, jer svako ko se u ovih devet godina bavi politikom na strani opozicije do te mere je satanizovan u medijima da su se mnogo puta ponovljene laži i klevete o njima prosto zalepile za birače“, naglašava Pajtić.” Потребно је много више објективности у овом закључку. Многи од њих су сами себе “сатанизовали” својевременим бављењем власти и око власти. Оно што им режим додаје у смислу “сатанизовања”, је ипак само за оне малобројне, неспособне да себи дају одговор на елементарна питања.
    “Pajtić je istakao da veruje da Tadić, kao čovek sa velikim političkim iskustvom, “nije toliko iracionalan da veruje da ima neke šanse na tim izborima“. Једноставније речено, верује да није толика будала.
    “…tako da je pretnja bojkotom jedini instrument kojim se može služiti u smislu pritiska na režim“, napominje Pajtić.” За многе у опозицији чак и “спасоносно”, потово за оне који су галамили против, па недосегли ни до 3%.

Comments are closed.