Pad vlade u Bugarskoj i nova kriza: Šta će biti sa evropskim putem Severne Makedonije i kakvi će biti odnosi sa Moskvom?

0
EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Vlada u Bugarskoj je pala. Na glasanju u parlamentu izglasano joj je nepoverenje, što bi moglo dodatno da zakomplikuje situaciju u zemlji koja je pogođena rastućom inflacijom i trpi snažne posledice rata u Ukrajini.

Opozicioni poslanici oborili su vladu premijera Kirila Petkova koja je formirana pre šest meseci (odnos glasova 123-116) i na taj način potencijalno izazvali novu političku krizu.

Kao razlog za gubitak većine u parlamentu navode se razmirice oko budžetske potrošnje i odluke o tome da li bi Bugarska trebalo da dopusti Severnoj Makedoniji pristup Evropskoj uniji.

Petkov, koji je završio Harvard, zavetovao se da će iskoreniti korupciju i okrenuo se NATO paktu i Evropskoj uniji otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, što je bilo veoma začuđujuće imajući u vidu tradicionalno prijateljstvo između Sofije i Moskve. Analitičari predviđaju da će nova vlada, kada bude formirana, zauzeti neutralniju poziciju u odnosu na Rusiju, piše Gardijan.

Nakon glasanja, Petkov je rekao da je ono “mali korak na veoma dugačkom putu” i dodao da se nada Bugarskoj u kojoj neće biti prisustva mafije.

“Ono što oni ne razumeju je da ovo nije način da se osvoje ljudi u Bugarskoj. Obećavam da ćemo nastaviti borbu kako bismo jednog dana živeli u normalnoj evropskoj zemlji koju ne kontroliše mafija”, prenosi Politiko.

Takođe, Petkov je naveo grupu ljudi koje smatra odgovornim za rušenje njegove administracije. Na toj listi našao se i ruski ambasador u Sofiji kog je Petkov video kao jednog od glavnih krivaca za gubitak svog kabineta.

Velika je verovatnoća da će se Bugarska suočiti sa četvrtim opštim izborima od aprila 2021. godine, što može značiti i gubitak miliona evra iz fondova za obnovu Evropske unije, kao i ugrožavanje plana o prihvatanju evra kao nacionalne valute 2024. godine.

Ovakav razvoj događaja mogao bi takođe da utiče i na pokušaje Bugarske da osigura stabilan dotok prirodnog gasa. Oni gotovo sav svoj gas dobijaju iz Rusije, koja je prekinula isporuke zbog odbijanja Sofije da energente plaća u rubljama.

Petkov je odbio sve koalicione predloge opozicionih partija koje se nalaze u parlamentu, ali će tražiti podršku od određenih poslanika kako bi pokušao da ponovo formira vladu bez novog raspisivanja izbora.

Predsednik Rumen Radev biće primoran da ih raspiše u roku od dva meseca, ukoliko Petkov ne uspe da ponovo povrati većinu, ili dođe do dogovora sa opozicionim blokom, što za sada odlučno odbija.

Što se Severne Makedonije tiče, postavlja se pitanje kako će kriza u Bugarskoj uticati na njihov put ka Evropskoj uniji, s obzirom na to da su vlasti u Sofiji odgovorne za blokadu pokretanja procesa pridruživanja svojih suseda.

Severna Makedonija je već pristala na jedan kompromis kako bi se pridružila NATO paktu, ubacivši “Severna” u ime države kako bi zadovoljila zahtev Grčke.

Kada je Bugarska u pitanju, problem se nalazi u istorijskim korenima makedonskog jezika i makedonskom “nepoštovanju zajedničke istorije”. Bugarska je tražila garancije od Evropske unije da će izbegavati pominjanje “makedonskog jezika”, za koji tvrde da je nastao iz bugarskog.

Uprkos tvrdnjama evropskih zvaničnika da je Severna Makedonija jasno pokazala svoju želju i uradila dovoljno da bude razmatrana kao jedan od kandidata za članstvo, Bugarska još uvek nije dala svoj pristanak.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji pozvao je bugarski parlament i sve političke partije da stave na dnevni red i usvoje predlog o otvaranju pristupnih pregovora sa EU za Severnu Makedoniju i Albaniju.

“Opozicioni GERB bivšeg premijera Bojka Borisova je već pokazao liderstvo iznoseći taj predlog. Potrebno je da svi učine isto, EU treba da se pokrene”, napisao je Varheji na Tviteru uoči sastanka EU-Zapadni Balkan u Briselu.

On je naveo da EU izbiljno shvata sve zabrinutosti Bugarske koje su sada, kako je dodao, deo pregovaračkog procesa.

Sa druge strane, Edi Rama je optužio Bugarsku za “kidnapovanje” Albanije i Severne Makedonije.

“Sramota je da zemlja članica NATO, Bugarska, kidnapuje dve druge članice, Albaniju i Severnu Makedoniju, usred rata u dvorištu Evrope, dok ostalih 26 zemalja sedi uplašeno i nemoćno”, rekao je Rama.

Uprkos povećanom pritisku koji na Bugarsku vrše zvaničnici Unije, deluje da će Severna Makednija morati dodatno da sačeka kako bi mogla da započne sa procesom pridruživanja.

Ili je ovim padom vlade čekanju došao kraj?

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime