“Ovo je najhladnije leto koje ćeš doživeti do kraja života”: Zbog čega se nastavlja globalno zagrevanje i kakvu ulogu u tome ima rat u Ukrajini

0
EPA-EFE/ERDEM SAHIN

Prilikom jedne od scena filma “Simpsonovi”, Bart – osramoćen i bez pantalona – tvrdi da proživljava najgori dan u svom životu, samo da bi mu Homer prišao i rekao: “Najgori dan u tvom životu za sada”.

Homerov pesimizam se sa malih ekrana vremenom preneo i na stvarnost, naročito ukoliko marite za budućnost planete. Tako je i ova sada već legendarna scena poslužila kao inspiracija za duhovit podsetnik o globalnom zagrevanju koji neko vreme kruži društvenim mrežama

“Ovo je najtoplije leto u mom životu”, tvrdi Bart u izmenjenoj verziji. “Ovo je najhladnije leto koje ćeš doživeti do kraja života”, glasi Homerov odgovor.

U ovom slučaju, što je inače prava retkost, Homer je u pravu. Stručnjaci decenijama upozoravaju na posledice globalnog zagrevanja, koje su ljudi izgleda morali da osete na sopstvenoj koži (nije metafora) kako bi se osvestili.

Istraživanje koje je sproveo naučni časopis Nature Communications identifikovalo je Evropu kao žarište toplotnog talasa, koji je domišljato nazvan – “Lucifer”, a čije se posledice osećaju i preko Atlantika.

Prema mišljenju Bena Zaitčika, profesora na Univerzitetu Džon Hopkins koji izučava ekstremno visoke temperature, poslednji u nizu toplotnih talasa je direktna posledica klimatskih promena koje su izazvane ispuštanjem gasova koji zadržavaju toplotu u atmosferu i kreiranja efekta staklene bašte.

Najveće promene zabeležene su u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je izmerena najviša temperatura u istoriji, čime je srušen rekord koji je postavljen pre samo tri godine. Šef tamošnje kancelarije za meteorologiju Stiven Belčer rekao je da su za njega visoke temperature “podsetnik da se klima značajno promenila, kao i da će nastaviti da se menja u narednom periodu”.

Sve ovo dovelo je do protesta u Londonu i Glazgovu gde su aktivisti zahtevali da se prekine sa izdavanjem dozvola za proizvodnju nafte i gasa, kao i da se poveća porez za najveće zagađivače.

Situaciju dodatno pogoršava činjenica da je pre nepunih godinu dana upravo u Glazgovu održana konferencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija na kojoj su doneti zaključci u cilju sprečavanja globalnog zagrevanja.

Ključna stavka bila je postepeno smanjivanje i kasnije potpuno odustajanje od sagorevanja fosilnih goriva – glavnog krivca za globalni rast temperature koji, prema ciljevima konferencije, treba ograničiti na 1.5 odsto. Evropska unija je otišla korak dalje, zakonom obavezavši svoje članice na smanjivanje emisije štetnih gasova za 55 odsto do 2030. godine.

Međutim, rat u Ukrajini je otežao i gotovo nemogućim učinio sprovođenje ovih planova. Cene gasa i nafte bile su u porastu i pre ruske invazije, a nakon odluke da se isporuke iz Rusije za Evropu smanje – dostigle su svoj istorijski maksimum.

Evropske zemlje nisu bile spremne za ovakav razvoj situacije. Zalihe energenata za predstojeću zimu nisu obezbeđene, a cena struje je značajno porasla. Prelazak na obnovljive izvore energije zahteva vreme i mora biti postepen, što je luksuz koji članice Unije trenutno ne mogu da priušte.

Stoga je Nemačka odlučila da ponovo pokrene 16 elektrana koje koriste fosilna goriva, usled nedostatka prirodnog gasa i bojazni od daljeg smanjenja dotoka ruskog gasa.

Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da ovakva odluka “ostavlja gorak ukus u ustima, ali da je privremena”, kao i da će “učiniti sve što može u borbi protiv klimatske krize”.

Situacija je slična i u drugim evropskim zemljama koje panično traže rešenje za popunjavanje svojih rezervi kako bi bile u stanju da pregrme zimu. Oslanjanje na obnovljive izvore energije zahteva sigurnost koju nude fosilna goriva, a koju niko još uvek nije uspeo da obezbedi.

Šef međunarodne agencije za energiju Fatih Birol rekao je da “svet još uvek nije bio svedok energetske krize ovakvih razmera kada je u pitanju njena složenost”, prenosi Njujork tajms.

Planovi i zaljučci konferencije u Glazgovu nisu zaboravljeni, što se može naslutiti iz izjava evropskih zvaničnika, ali je njihovo sprovođenje palo u drugi plan. Cilj EU je da njene članice popune 80 odsto svojih skladišta gasa do novembra, što sa trenutne tačke gledišta i sve manjih isporuka iz Rusije deluje teško ostvarivo.

Kao što skoriji kraj rata u Ukrajini nije na vidiku, tako se ne može nazreti ni smanjenje sagorevanja fosilnih goriva čija je nabavka među prioritetima većine evropskih zemalja. Shodno tome, može se očekivati da svako sledeće leto bude toplije od prethodnog, čime bi se pesimistično proročanstvo sa početka teksta obistinilo.