„Možda grešim, ali sada, kao da ovi poslednji događaji ovo društvo polako uvode u nešto što bi moglo da bude neka zrelost. Ovo je početak. To se neće desiti brzo, ali ovo što danas ovi mladi ljudi rade, kako se ponašaju, kako vide svet oko sebe, kakvi su njihovi ciljevi, za šta se oni bore, ja to nisam nikada ranije videla“, rekla je Mirjana Karanović u intervjuu Nedeljniku.
Ona je dodala da „ranije to niko nije zapravo video“.
„Prvo, oni ne žele da odu odavde. Mislim, za mene i za mnoge od nas, to je potpuno čudo. Jer otkad su počele krize u toj bivšoj velikoj zemlji, pa se onda nastavile u ovome što je ostajalo od te zemlje, uvek su neki mladi ljudi maštali o tome i radili na tome da odu odavde, da pronađu svoju sreću van ove zemlje. A sada ovi klinci neće da odu. Oni hoće da ostanu ovde i da žive ovde dobro. U smislu da žive u nekoj ispravnoj, normalnoj državi u kojoj će tebe ceniti po onome koliko dobro nešto radiš, a ne da li si se nekome ulagivao, podmićivao, ulazio u članstvo stranke“, rekla je Karanović…
Sve ovo što se dešava, ona ne doživljava samo kao pobunu protiv trenutne vlasti, nego kao pobunu protiv načina kako ljudi koji su na vlasti doživljavaju sebe u odnosu na običan svet i kako običan svet zapravo vidi te ljude na vlasti.
„Tako da je to uzročno-posledično. Jer ovde većina običnog sveta ne želi da se zameri. To je ona čuvena anegdota: „Deda, za koga glasao?“ A on odgovori „Za Slobu“, „Pa što nisi za Vuka?“ A deda: „Kad on dođe na vlast, onda ću za njega da glasam.“ To je stara anegdota, iz devedesetih, ali jeste tačna. Znači, to je neki odnos naroda prema ljudima na vlasti kao prema nekome koga ne treba baš previše uznemiravati. A zapravo, sve je obrnuto. Ti ljudi na vlasti treba da rade za taj narod“, rekla je Karanović.
Ona je dodala da je „baš pre neki dan pričala sa svojom prijateljicom“ o tome kako je od kada je bila mala živela u zemlji u kojoj je bilo emocije prema vođi.
„Znači, Tito, pesme, pevale su se i recitovale pesme o ljubavi prema Titu i mi smo odrasli s tim da je u redu voleti, a posle i mrzeti. Znači, imati emociju prema ljudima na vlasti. I danas je isto. Aktuelni predsednik veoma insistira na emotivnoj vezi sa građanima a mislim da politika ne treba da bude predmet nikakvog emotivnog odnosa. Mi ne treba da imamo emotivan odnos prema političarima. Možemo između sebe da se volimo, mrzimo, mislim, porodica, ljubavi, prijatelji, deca i šta ja znam. Možete da volite pevača, neku glumicu, ma, nije važno, ali političari… Oni treba da rade svoj posao, a ako ne rade, onda treba da dođu neki drugi“, rekla je Karanović.
„Tako bi trebalo i, koliko sam shvatila, mi se sada borimo za neko društvo u kome će stvari tako funkcionisati. Tako da to jeste početak neke zrelosti“, rekla je ona u intervjuu koji je vodio Branko Rosić.
Ostatak teksta pročitajte u novom broju Nedeljnika.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 08. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Naslovna Nedeljnik 696
