Dobro, mladi aktivisti SNS nisu pedalirali do Strazbura ili trčali do Brisela, ali mnoge akcije pobunjenih studenta Vučić je preuzeo i oponašao. Posle konkurentnih „Ujedinjeni za Kosjerić“ ili „Ujedinjeni za Kulu“, logično je da se famozna studentska lista na republičkom nivou zove „Ujedinjeni za Srbiju – studenti pobeđuju“. Iako reč „ujedinjeni“ u politici nije ništa specijalno novo, inovativno, već opšte mesto, u određenim kontekstima i intonacijama dobro zvuči i ne treba izmišljati mokru vodu. Studentima i onima koji ih podržavaju leglo je to „ujedinjeni“. Ali još je utemeljivač ruskog marksizma Georgij Valentinovič Plehanov imao razumevanja prema plagiranju u politici, rekavši da jedna ideja kad se pusti u javnost više nije ničije vlasništvo.
To „ujedinjeni“ je kao ajvar ili šljivovica – imaju mnogi ali bitno je ko prvi zaštiti proizvod. Vučić nije otkrivao mokru vodu i jednostavno je preduhitrio studente i na mitingu svoje partije u Beogradu 27. juna je obznanio da će se lista SNS i njenih koalicionih partnera zvati „Ujedinjena Srbija“. Studentska ili opoziciona sad teško da će biti „ujedinjena“ ako se i ujedine. Može da bude „udružena“ ali to bi sad, nakon Vučićeve obznane, više zvučalo nekako sindikalno, kardeljistički – kao „udruženi rad“. Svakako iznuđeno. Uostalom, Vučić može da kaže – za razliku od vas mi smo ujedinjeni.
Dakle, lojalističko-zavetnička „Ujedinjena Srbija“ ima zadatak da operacionalizuje parolu „Srbija pobeđuje“ koja je takođe mobilizatorska, ne baš inovativna i služi daljem poistovećivanju partije (vođe) i države.
Iako nije bilo davno, i „pobeda Srbije“ i „ujedinjeni za pobedu“ bile su komponente opozicione koalicije koja je učestvovala na izborima 2022. godine. Pre te Ujedinjene Srbije bio je Savez za Srbiju (koga se neko i seća), pa Udružena opozicija Srbije (koje se retko ko seća).
Tu Ujedinjenu Srbiju izborno su predstavljali Zdravko Ponoš kao kandidat za predsednika države, Marinika Tepić kao nosilac liste za parlamentarne izbore, i Vladeta Janković kao kandidat za gradonačelnika Beograda. Kičmu koalicije su činile Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana. Danas takav koalicioni aranžman deluje čak i preambiciozno za realizaciju.
Ta Ujedinjena Srbija imala je obrise Deposa 3: partije – nepartijski intelektualci. Osovinu prvog Deposa (Demokratski pokret Srbije) iz 1992. činili su SPO i DSS (stara), plus nestranački intelektualci, od njih i više članova SANU. U Deposu 2 (1993) više nije bila DSS, stigla je Nova demokratija Dušana Mihajlovića (koja je posle završila u koaliciji sa SPS i JUL), a od nestranačkih intelektualaca (koji su se u međuvremenu osuli) najvidljiviji je bio Milan St. Protić. Ono što je Matija Bećković rekao za prvi Depos – da je ostao samo opušak – to se moglo primeniti uglavnom za sve potonje neradikalske (nenaprednjačke) koalicije. U Ujedinjenoj Srbiji Đilasa, Ponoša, Aleksića, Lutovca, bilo je identičnih situacija kao u stara vremena prvog Deposa: na primer podrška Ljube Simovića Vladeti Jankoviću. Te 2022. vladika Grigorije (takođe podržao Vladetu) unosi crkvenu komponentu (izraženu 1992), a tih dana u Nedeljniku smo pisali da fale samo studenti – neki mladi Dragan Đilas i Mlađa Đorđević koji su vodili studentske demonstracije juna 1992. kao podršku prvom Deposu i Vidovdanskom saboru koji je organizovao. Evo, sad su tu i studenti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.SHOP/RS
Tagovi
