Rajko Grlić: Ja sam dvaput odlazio u Ameriku. Bio sam 1991. gost UCLA kao Fulbright Artist in Residence i onda sam bio pozvan u Njujork, na Njujork univerzitet. Imao sam dugi razgovor sa studentima. Dekan me je odveo na večeru i rekao: „Hoćeš od sutra predavati?“ To je bila lijepa ponuda jer to je jedan od najvećih univerziteta Amerike. Odgovorio sam mu: „Hvala, ja ne bih živio u Americi.“
Idem ja nazad i vratili smo se u Zagreb i ustanovio sam da sam na svim mogućim crnim listama, da ne mogu ni reklamu raditi, a kamoli od nečeg živjeti. Bilo je ružnih scena. Bila je jedna novina koja je glumila da je novina, a zapravo je bila policijska novina, gdje je na pola stranice bila moja slika i pisalo je: „Ovaj se čovjek najbolje osjeća među četnicima. Preko njega Milošević financira Knin.“ I kad vam tako nešto izađe u Zagrebu devedesetih godina, onda to nije baš najugodniji detalj u životu.
Njujork je bio uporan, zvali su i mi smo otišli. To je bila velika šminka jer je Spajk Li predavao na drugoj godini, ja na prvoj masterklas, a Artur Pen na trećoj. To je bila velika gužva. Slušao sam Artura Pena, bio sam mu na par časova. To su možda najbolja predavanja režije koja sam ikad slušao.
Goran Marković: A šta kažeš na ovo kad se pojavi Šešelj na televiziji i kaže: „Majka blokadera Gorana Markovića, ideologa blokadera.“ Ne znam otkud ideolog blokadera. Može se reći obrnuto – da su blokaderi moji ideolozi, ali dobro, nije važno. Dakle kaže Šešelj: „Ona se za vreme rata kurvala sa esesovcima.“ Moja majka je imala 14 godina za vreme rata. Šta odgovoriti na to? Šta sad treba da uradim, da se okrenem i da odem negde?
Rajko Grlić: Ja stalno govorim: nikad ne znaš što te zapravo gurne. Prvo, nitko ne odlazi iz sreće. Sva odlaženja su iz nesreće, sva su različita, ali ili izvana ili iznutra te nešto gurne. Mene je baš gurnulo… telefoni, kucanje na vrata, vikanje za mnom na ulici. Jednostavno su me postavili u poziciju koja je…
Goran Marković: Sećam se da mi je Mira Furlan rekla da je negde bilo napisano da ste ti i ona Židovi koji blate Hrvatsku.
Rajko Grlić: Da. Bio je tada glavni filmski kritičar koji je i danas glavni filmski kritičar u Hrvatskoj, koji je napisao da sam ja najpoznatiji hrvatski režiser u inostranstvu isključivo zato jer sam Židov. Tada je to bilo u čistoj krvnoj slici Hrvatske strašna optužba.
Goran Marković: Ti si otišao na jednu stranu, Mira Furlan na drugu sa svojim mužem koji je bio naš student ovde, Goran Gajić. Ona je otišla i radila je u nekoj piceriji u Njujorku.
Rajko Grlić: Posetio sam je tada. To je ona najgora vrsta njujorških Manhattan restorana koji rade 24 sata. Oni 24 sata serviraju doručak. To je onaj jeftini obrok. Ja sam došao i sjeo, ona je prišla, počeli smo pričati i oboje smo počeli plakati. Došao je gazda i počeo urlati na nju: „Što tu stojiš? Ne plaća se da tu stojiš.“ I ona je otišla. To je bio prvi susret.
Goran Marković: Ona je u vrene odlaska u Ameriku bila ogromna zvezda u Jugoslaviji koja se raspada i tada radi kao kelnerica u nekoj prčvarnici u Njujorku, kaže: „Spuštam pred dva tipa jelo. Oni me pogledaju i kažu: ‘Jeste vi ova Mira Furlan?’“ Ona nešto promrmlja a njih dvojica zavrljače tanjire prema zidu, okrenu se i odu iz kafane.
Rajko Grlić: A onda je posle nekoliko godina postala ogromna zvijezda u Americi. Ona je iz Njujorka prvo dobila angažman, što je beskonačno teško, u Indijanapolisu u repertoarnom kazalištu. Igrala je i u kazalištu i to ju je dovelo u Holivud. Jednom sam sjedio s kćerkom u Njujorku u jednom talijanskom restoranu, u jednom trenutku je autobus stao ispred nas i na cijelom autobusu je bila njena slika: „Mira Furlan, Babylon 5“.
***
O čemu su sve govorili Goran Marković i Rajko Grlić, možete pogledati u podkastu Velikih priča:
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
