Kada Sem Hirst predaje roman Emili Bronte iz 1847. godine Orkanski visovi, često primećuje da ga najviše zamrze oni studenti koji mu pristupe očekujući ljubavnu priču.
„Dolaze misleći da je to romansa“, kaže Hirst, predavač engleske književnosti na Univerzitetu u Liverpulu koji drži kurseve i u Muzeju Parohijskog doma Bronteovih. „A onda kažu: ‘Ovo nije romansa, ovo je porodično nasilje. Ovo je noćna mora.’“
Sličnog su mišljenja bili i viktorijanski kritičari. U ranim prikazima Orkanskih visova roman je opisan kao uznemirujući i nasilan. Zapravo, prva poznata filmska adaptacija — danas izgubljeni nemi film iz 1920. — reklamirala se kao „moćna priča mržnje Emili Bronte“. Pa zašto onda toliko savremenih čitalaca očekuje romansu?
Od Lorensa Olivijea do Elodija
„Jasna promena u načinu na koji se Orkanski visovi tumače vidi se posle filma iz 1939. sa Lorensom Olivijeom i Merl Oberon“, kaže Hirst. Ta adaptacija izostavila je drugu polovinu romana, ublažila nasilje koje čini Hitklif, koga tumači Olivije, i naglasila romantičnu vezu između Hitklifa i Keti, koju igra Oberon.
Od tada je snimljeno više igranih adaptacija, uključujući meksički film iz 1954. Abismos de Pasión, bolivudski mjuzikl iz 1966. Dil Diya Dard Liya, britansku verziju iz 1970. sa Timotijem Daltonom, francuski film Hurlevent iz 1985. i ostvarenje Andree Arnold iz 2011.
Kao i film iz 1939, svih pet verzija obrađuju samo prvi deo romana, fokusirajući se na romantična (i razorna) osećanja između Keti i Hitklifa, dok izostavljaju drugu polovinu knjige u kojoj Hitklif ispoljava neka od svojih najgorih ponašanja.
Slobodna interpretacija
U skladu s tom tradicijom, trejler za adaptaciju Emerald Fenel iz 2026, sa Margo Robi i Džejkobom Elordijem u glavnim ulogama, roman naziva „najvećom ljubavnom pričom svih vremena“, piše magazin Tajm. Rediteljka je izjavila da je knjiga toliko „monumentalno remek-delo“, da se više vodila osećanjima koja je u njoj probudila nego vernim praćenjem svakog zapleta. Film je premijerno prikazan za vikend Dana zaljubljenih, uz već rasprodate kostimirane projekcije širom SAD i krenuo je da obara rekorde, uz podeljenu kritiku: publika je oduševljena, a kritika preoštra.
Ipak, čak i ako autorima filma dopustimo kreativnu slobodu, kritičari imaju pravo kada tvrde da izbacivanje polovine romana i ublažavanje Hitklifovog ponašanja znači i izostavljanje nekih od najvažnijih tema knjige. Evo šta bi trebalo znati o zapletu i motivima koji nisu našli mesto u novoj verziji.
Ciklusi zlostavljanja
Orkanski visovi govore o ciklusima zlostavljanja. Radnja ove višegeneracijske sage smeštena je između 1771. i 1802. godine. Iako je odnos Hitklifa i Keti važan deo priče, Keti umire sa 18 godina, na polovini romana. Ostatak knjige prati Hitklifovu osvetu, tokom koje on muči gotovo sve oko sebe — uključujući sopstvenog sina, sina čoveka koji je njega zlostavljao i ćerku koju je Keti rodila neposredno pre smrti.
Filmske adaptacije, poput one iz 1939, često izostavljaju tu drugu generaciju likova. Ali bez njih, kaže Mari Tremelen, kustos u Muzeju Parohijskog doma Bronteovih, „gubi se osećaj ciklusa nasilja“.
Kao dete, Hitklifov glavni mučitelj je Ketin brat Hindli, koji ga fizički zlostavlja i primorava da radi u štalama kao sluga. Kasnije, kada Hitklif misteriozno stekne bogatstvo, osvećuje se Hindliju tako što preuzima finansijsku kontrolu nad Orkanskim visovima i primorava Hindlijevog sina Heretona da služi u kući koju je trebalo da nasledi.
Mračni Hitklif
Činjenica da se Keti udaje za bogatog suseda Edgara Lintona, umesto za Hitklifa, podstiče veliki deo njegove ogorčenosti, koju potom iskaljuje na sopstvenoj ženi i detetu. Hitklif je Edgaraovu sestru Izabelu naveo da se uda za njega glumeći ljubav. Čim su se venčali, postaje nasilan — ubija njenog psa vešanjem o drvo i drži je zatočenu na Orkanskim visovima. Izabela beži trudna i sama odgaja dete; ali posle njene smrti, Hitklif vraća njihovog bolešljivog sina Lintona kako bi ga zlostavljao i iskoristio u svom planu osvete.
Tu dolazimo do Ketine ćerke, koja se takođe zove Keti. Kada mlađa Keti postane tinejdžerka, Hitklif je otima i primorava da se uda za mlađeg Lintona, njenog brata od tetke, istovremeno joj braneći da vidi oca na samrti. Time Hitklif stiče potpunu kontrolu nad Edgarovim imanjem nakon smrti Edgara i Lintona.
Nisu ljubavna priča
Orkanski visovi zapravo i nisu ljubavna priča. Čitaoca Hitklifovi užasni postupci navode da preispita prirodu njegove navodne ljubavi prema pokojnoj Keti. „On otima ćerku žene za koju tvrdi da je voli i prisiljava je na brak“, kaže Kler O’Kalagan, predavačica engleskog na Univerzitetu Lofboro i autorka knjige Emily Brontë Reappraised. „Njegovo loše ponašanje nije samo posledica toga što je ona izabrala nekog drugog, već i njegovih sopstvenih izbora.“
Slavna adaptacija iz 1939. uopšte ne prikazuje Hitklifove postupke prema deci, jer decu uopšte ne uključuje. Film završava tako što preskače godine od Ketine smrti do Hitklifove, a potom prikazuje duhove Keti i Hitklifa kako srećno šetaju jorkširskim močvarama. Verzije iz 1954, 1970. i 2011. prikazuju Heretona samo kao malo dete i ne bave se sudbinom Hitklifove ili Ketine dece.
„On progoni nevine“
Izostavljanje druge generacije likova i Hitklifovog odnosa prema njima, kaže Hirst, „omogućava da se zanemari činjenica da on progoni nevine“. „Ne možete to nazvati ljubavnom pričom ako pošteno prikažete taj deo radnje“, jer „ono kako njegova ljubav zapravo izgleda jeste ova zastrašujuća, toksična noćna mora.“
Adaptacija Emerald Fenel iz 2026. odstupa od romana, uključujući Ketine godine, izbor Elordija za Hitklifa, čiji su rasni i etnički identitet u knjizi nejasni, kao i kostime i scenografiju koji nisu istorijski verni.
Novi film, takođe, ne prati sudbine likova druge generacije posle Ketine smrti, pa čak menja neke od okolnosti njihovog postojanja. U Fenelinoj verziji, Ketin brat je već mrtav kada njen otac dovodi kući dečaka koji selektivno ne govori, a kome Keti daje ime Hitklif, po preminulom bratu. U filmu nema ni Hitklifove ni Ketine dece.
„Iskonsko, seksualno“
Sve to ima smisla. Teško je promovisati film kao ostvarenje za Dan zaljubljenih ako romantični junak otima ćerku svoje voljene. Uostalom, Emerald kaže da je htela da napravi nešto sasvim drugačije, a da opet budu Visovi.
„Želela sam da napravim film koji će u meni probuditi isti osećaj kakav sam imala kada sam prvi put čitala knjigu — a to znači da je reč o snažnoj, emocionalnoj reakciji. To je, na neki način, iskonsko, seksualno“, rekla je Fenel za BBC. „Znam da bih, da je neko drugi to radio, bila besna. To je za svakoga veoma ličan materijal. Pomalo je i zabranjen. Način na koji se vezujemo za te likove veoma je intiman, rekla bih.“
Zato će svako morati da izabere svoju omiljenu verzuju, uključujući i ovu, ali tek nakon što je odgleda.
Tagovi
