Bila je nedelja, kasno popodne, oko šest sati, da kažemo tek da bismo nešto rekli, kada se jedna pogurena i očajna ljudska figura vukla po sitnoj kiši i ispražnjenim bečkim ulicama, obučena u do članaka dugačku srebrnu mantiju, na kojoj je pisalo ‘Većina ljudi koji napuštaju crkve ne postaju ateisti, oni ih napuštaju zato što veru shvataju ozbiljnije od onoga što zatiču u crkvama. Tomaš Halik’, i tako uhodala u poznatu trgovačku Mariahilfer Strasse, u kojoj su beskućnici i sa svih strana izbegli ljudi tražili prazan ulaz ili haustor gde bi smestili svoju vreću za spavanje i barem se malo odmorili. Ali ostavimo tu očajnu figuru sada da sačeka, vratimo se dva dana ranije, kada su Fric i Kinez Li stigli u Beč, na aerodromu ih je dočekao organizator Goran, iz Bihaća inače, i odvezao ih je u mali i pristojan hotel u Albertgasse, nakratko, da ostave svoje stvari, da bi ih potom odveo na ručak u jedan turski restoran, a zatim poveo u foto-studio u Zieglergasse, gde je fotografski umetnik Dino, iz Bihaća inače, načinio nekoliko portreta Kineza Lija, a zatim ga njegov kolega Amar, iz Tuzle inače, snimao kako u mračnoj komori sa mobilnog telefona čita skraćenu verziju svoje autobiografije.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 10. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Neeljnik 691
