Kao i sve kafanske priče, i ova je – makar u uskim novinarskim krugovima – s vremenom postala mnogo pitkija i bolja; u stvarnosti zadimljenog restorana „Bosna“, jednog od onih koji su preselili na ahiret u vlasničkoj tranziciji, a što je opet dovelo do toga da će ti isti novinari o takvom tužnom povodu puniti stupce tekstovima kako nema više boema, u stvarnosti zadimljenog restorana „Bosna“, dakle, tamo u Majke Jevrosime između nekoliko redakcija, sigurno je sve delovalo mnogo nerazumljivije. I svakako pijanije.
Ali neka bude, uz dužno novinarsko preterivanje, ukoliko je već pažnja izostala: jednom prilikom su za dva susedna stola sedele dve škole novinarstva, dve potpuno različite redakcije. Jedni su stigli iz Takovske ulice, drugi se spustili iz Kosovske; prvi su svoje priče pričali kamerama i uz pomoć mitskih tonaca, drugi su imali samo lapis i hartiju.
Ovi potonji nisu TV-licima priznavali da su uopšte novinari. (Kao i u svakoj kafani, i ovde je bilo preterivanja i izgovaranja stvari tek da bi se podigla buka.) Najglasniji među njima, moguće da je to bio Vlasta P., a možda i nije, imao je jasnu argumentaciju. „Je l’ možeš ti, sa tom tvojom kamerom“, počeo bi iznad čaše pune vodke, „da snimiš reportažu evo odavde pa dovde?“
CEO TEKST ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 23. FEBRUARA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE JE DOSTUPNO NA NSTORE.RS. VELIKI SPECIJAL POVODOM GODIŠNJICE POČETKA RATA U UKRAJINI.
SVI ČITAOCI DOBIJAJU SPECIJALNO IZDANJE MAGAZINA „MEDICINA DANAS“.
Tagovi
