U Singapuru su na snazi neki od najstrožih zakona protiv droge u svetu, za koje vlasti tvrde da su neophodni kako bi se zaštitilo društvo. Sa tim ciljem, pogubljena su tri zatvorenika u poslednje dve nedelje – zbog trgovine drogom.
Prvi put u poslednjih dvadeset godina izvršena je smrtna kazna nad ženom. Saridevi Džamani, 45-godišnja Singapurka, osuđena je zbog trgovine 30 grama heroina još 2018. godine. Ona je druga, od troje pogubljenih u proteklim nedeljama, a ujedno i petnaesta od marta 2022. Pre nje, presuđeno je Mohdiju Azizu bin Huseinu, koji je 2017. godine osuđen za prodaju 50 grama heroina. U aprilu je zbog kanabisa pogubljen Tangaradž Supijah, kako prenosi BBC News na srpskom.
Saridevi je jedna od dve žene osuđene na smrt, podaci su singapurske grupe za ljudska prava, Transformative Justice Collective.
Prema singapurskom zakonu, smrtna kazna sledi svakom koga uhvate da trguje sa više od 500 grama kanabisa ili 15 grama heroina. Centralni biro za narkotike ove zemlje saopštio je da je u slučaju Saridevi, osuđene na smrt 6. jula 2018, sve u skladu sa zakonom. Najviši gradski sud odbacio je žalbu protiv njenog pogubljenja. Vlasti su saopštile i da je peticija za predsedničko pomilovanje bila bezuspešna.
Vlasti tvrde da strogi zakoni o drogama pomažu da Singapur ostane jedno od najbezbednijih mesta na svetu i da smrtnu kaznu za krivična dela droge podržava šira javnost.
Svet je pun ekstrema. Dok se na jednom kontinentu ljudi vešaju zbog droge – u Singapuru se smrtna presuda vrši vešanjem sa velike visine, što uzrokuje lomljenje vrata i skoro instantnu smrt – na drugom kontinentu, zloupotreba i posedovanje iste potpuno su dekriminalizovani. Češka, Holandija, Portugal i Švajcarska, za primer, veruju da je baš dekriminalizacija rešenje ovog problema, više o tome može se pročitati na UNAIDS.
Ono što se u Singapuru dogodilo, međutim, podsetilo je na još jednu debatu, koja se vodi otkako je sveta i veka. Šta je dovoljno težak zločin da mu se presudi smrtnom kaznom? I da li je uopšte na nama da sudimo kog ćemo pokajnika poslati u život, a koji će u smrt?
Ko sam ja da ti sudim?
Od Kine, Irana, Egipta, Iraka, Saudijske Arabije, Japana, Južne Koreje, Sjedinjenih Država… 54 od 193 članice Ujedinjenih nacija imaju smrtnu kaznu u zakonu i praktikuju je. Prema izveštaju UN, od devedesetih godina makar 11 zemalja je pogubilo prestupnike uzrasta od 18 do 21 godine. U Iranu i Avganistanu su se tokom prošle godine izvršavala javna pogubljenja.
Međutim, princip „oko za oko zub za zub“, zadire duboko u pisanu istoriju. Prvi ustanovljeni zakoni o smrtnoj kazni datiraju još iz osamnaestog veka pre nove ere, u Zakoniku vavilonskog kralja Hamurabija, koji je kodificirao smrtnu kaznu za 25 različitih zločina, kako novodi Death Penalty Information Center. Smrtna presuda bila je deo i Hetitskog zakonika iz četrnaestog veka pre nove ere. U Atinskom Drakonskom zakoniku iz sedmog veka pre nove ere, koji je smrt učinio jedinom kaznom za sve zločine. U petom veku pre nove ere Rimski zakon o dvanaest tablica imao je smrtnu presudu. Od razapinjanja, utapanja, premlaćivanja do smrti, spaljivanja na lomači i nabijanja na kolac…
Određene grupe ljudi strastveno se zalažu za smrtnu kaznu u slučaju „strašnih“ zločina. Drugi smatraju da i najsurovijima ne treba uskratiti pravo na život.
Ishod podržavanja smrtne kazne je jasan i taj princip stao bi u prethodno navedenu parolu sa očima i zubima. Mnogi dele shvatanje da bi trebalo da budemo oštri prema zločinu, mnogi veruju u pravosudni sistem. Neki misle da je za sistem smrtna kazna jeftinija nego doživotna presuda. Studija sprovedena u Kaliforniji otkrila je da je zapravo skuplje pogubiti osobu nego držati je u zatvoru do kraja života. Mnogi će opisati gnusni zločin počinioca i reći: ovim se zarađuje pogubljenje.
Međutim, šta su razlozi zbog kojih se mnogi bore za ukidanje smrtne kazne? Amnesty International, kao organzicija koja se zalaže za ukidanje smrtne presude više od 45 godina, definisala je to na sledeći način.
Srmt je nepovratna, a greške se dešavaju
Pogubljenje je konačna, neopoziva kazna: rizik od pogubljenja nevine osobe nikada se ne može eliminisati. Od 1973. godine, na primer, više od 190 zatvorenika poslato je na smrtnu kaznu u SAD, da bi kasnije bili oslobođeni ili pušteni zbog pogrešne osude. Drugi su pogubljeni uprkos ozbiljnim sumnjama u njihovu krivicu.
Smrtna kazna ne smanjuje stopu zločina
Zemlje koje izvršavaju smrtnu kaznu obično to navode kao način da odvrate ljude od počinjenja zločina. To je upravo slučaj u Singapuru za suzbijanje zloupotrebe narkotika. Ova tvrdnja je više puta diskreditovana i nema dokaza da je smrtna kazna efikasnija u smanjenju kriminala od doživotnog zatvora.
Koristi se u nefunkcionalnim pravosudnim sistemima
U mnogim slučajevima koje je zabeležio Amnesty International, ljudi su pogubljeni nakon što su osuđeni na krajnje nepravednim suđenjima, na osnovu dokaza izvučenih krajnjim mučenjem ili uz neadekvatnu pravnu zaštitu. U nekim zemljama smrtne kazne se izriču kao obavezna kazna za određena krivična dela, što znači da sudije nisu u mogućnosti da razmotre okolnosti zločina ili okrivljenog pre izricanja kazne.
Često je diskriminišuća
Težinu smrtne kazne nesrazmerno nose socio-ekonomski ugroženi slojevi ili oni koji pripadaju rasnoj, etničkoj ili verskoj manjini. Ovo uključuje ograničen pristup pravnom zastupanju, na primer, zbog čega su u nepovoljnom položaju u sistemu krivičnog pravosuđa.
Koristi se kao sredstvo zloupotrebe političke moći
Vlast u nekim zemljama, na primer Iranu i Sudanu, koristi smrtnu kaznu za kažnjavanje političkih protivnika.
Greška u sistemu
„Postoji čitav niz grešaka koje mogu dovesti do pogrešne osude na najtežu kaznu“, kaže Majkl Radelet, sociolog sa Univerziteta Kolorado Boulder, koji se bavi smrtnim kaznama. On je govorio za dokumentarac koji je National Geographic objavio 2022. godine o problemu pogrešno osuđenih ljudi u SAD. „Policajci mogu raznim metodama da iznude lažno priznanje. Tužioci ponekad ignorišu oslobađajuće dokaze. Ponekad i očevici iz najbolje namere pogrešno svedoče. Ali najčešće je u pitanju krivokletstvo, odnosno lažno svedočenje svedoka optužbe. “
Za isti taj projekat govorila je i Helen Predžin, suosnivačica organizacije Witness to Innocence i autorka knjige „Mrtav čovek hoda“, bestselera kojim je inspirisan i istoimeni film iz 1995. godine, u kome igraju Suzan Sarandon i Šon Pen.
„Kad bi trebalo da ja budem ubijena“, napisala je Predžinova, „ne bih tražila da moj ubica bude pogubljen. Ne bih tražila da moju smrt neko osveti – naročito ne država – koja nije u stanju da kontroliše ni svoje birokrate niti da pravedno naplaćuje porez, a kamoli da odlučuje koga od svojih građana treba ubiti. “
Kakva je situacija u Srbiji?
Do ukidanja 2002, smrtna kazna se na prostoru današnje Srbije primenjivala skoro 200 godina. Uvedena je početkom 19. veka, kada je knez Miloš, oslobađajući se od Turaka, počeo da donosi svoje zakone. Prvi koraci ka ukidanju smrtne kazne u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji, preduzeti su 1992. godine u vreme rata devedesetih, kako se navodi u istraživanju BBC News na srpskom.
U odnosu na 50 odsto ispitanika koji su bili za smrtnu kaznu 2002, u godini njenog ukidanja, danas je taj procenat oko 70 odsto, pokazuju godišnje ankete udruženja Srbija protiv smrtne kazne, sprovođene u protekle dve decenije.
„Ovakvi stavovi su indikator porasta agresije kod dela populacije koji joj je inače sklon, što se često dešava u situacijama masovnih katastrofa, a u poslednje vreme je najverovatnije izazvano pandemijom“, ocenjuje dr Beba Kron, naučna savetnica Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, za BBC News na srpskom.
U iskorenjivanju smrtne kazne prednjači evropski kontinent – Evropska unija je od 2003. obavezuje kandidate za članstvo da ukinu ovu meru. To je ujedno i preduslov za prijem u članstvo Saveta Evrope, međunarodnu organizaciju za prava i demokratske slobode. Belorusija je jedina država u Evropi gde se smrtna kazna još sprovodi.
Ujedinjene nacije su 2020. godine usvojile Moratorijum na smrtnu kaznu – rezoluciju kojom su pozvale sve zemlje članice da je ukinu.
Tagovi
