Od razbijanja posuđa do otimanja tela preminulih: Kako su ljudi kroz istoriju reagovali na pandemije

0
Profimedia

Pandemija koronaviursa promenila je i poremetila svet, a ljudi deluju nesnađeno i izgubljeno u ovoj, za sve nas, haotičnoj situaciji. Međutim, zarazne bolesti su od davnina pustošile našu planetu, a postoji mnogo dokumentovanih primera očaja i haosa koje je ljudska populacija doživela u doba pandemija, prenosi Gardijan.

Justinijanova kuga i traumatični šok stanovništva (od 541. godine do sredine 8. veka)

Bolest, koju je uzrokovala bakterija jersinija pestis, vraćala se u talasima sve do polovine 8. veka, a procenjuje se da je od posledica zaraze koju prenose buve i glodari – u Aziji i Evropi – preminulo na desetine miliona ljudi.

Autor knjige “Epidemije i pandemije” profesor Dž. N. Hejs ukazuje na primer koji se dogodio u Siriji u sedmom veku, tokom trajanja pandemije.

“Ljudi su haotično razbijali lonce i posuđe po ulicama da bi pravili buku. To je možda ilustracija populacije koja je doživela traumatični šok usled nemoći, ali je moguće da je to učinjeno i kako bi se nekako poremetila i očistila atmosfera od zlih sila”, rekao je Dž. N. Hejs.

Crna smrt, molitve i napadi na strane trgovce (sredina 14. veka)

Pandemiju je izazvala ista bakterija koja je izazvala i Justinijanovu kugu, a Crna smrt je širom Evrope, Bliskog Istoka i severa Afrike usmrtila trećinu do polovine tadašnje svetske populacije.

Stanovništvo je bolest povezalo sa idejama apokalipse i smaka sveta, a tokom pandemije je stradalo dosta katoličkih sveštenika.

“Svako ko je bio na samrti, imao je pravo na poslednje ispovedanje pred sveštenim licem, pa je tako bilo zaraženo i kasnije preminulo mnogo sveštenika”, rekao je profesor istorije na Poslovnoj školi u Berkširu Edrijan Bel.

Bolest se širila trgovačkim putevima, a u Evropu je stigla 1347. preko tadašnjeg trgovačkog centra Evrope – Italije.

“Bilo je napada na trgovce, jer su ljudi pokušavali da se izbore sa neobjašnjivim. Stanovništvo je napadalo strance, jer su bili drugačiji i smatrali su ih odgovornim za pošast”, rekao je Bel.

Druga pandemija Kolere, nepoverenje i napadi na lekare (početak 19. veka)

Od kada je bolest iz Indije stigla u Evropu trgovačkim i vojnim brodovima u 19. veku, bilo je ukupno šest pandemija ove bolesti. Smrtnost od kolere je bila visoka i brza. Ljudi su ubrzo postali sumnjičavi prema vlastima i lekarima, a potresne slike leševa izazvale su nemire i napade na medicinare.

“Ljudi nisu verovali lekarima i vladi, otimali su tela pokojnika, jer su smatarali da će lekari secirati leševe. Povrh svega, tada je bio popularan roman ‘Frankeštajn’, sa svim ilustracijama mrtvih, seciranih ljudskih tela”, rekla je profesorka istorije na Univerzitetu u Hertfordširu Ketrin Neviks.

Tek kasnije je utvrđeno da se kolera širi vodom, a ne vazduhom, i da medicinska struka ili država nisu imali načina da zaustave pandemiju.

“Ljudi nisu ni znali kako se kolera širi. Zavladao je strah i panika i zbog toga su nastali neredi. Stanovništvo je želelo sigurnost ekspertskog znanja, ali ga tada jednostavno nije bilo”, rekla je Neviks.

Španska groznica, karantin, privremene bolnice i maske (od 1917. do 1920.)

Španski grip ili groznica je najveća pandemija 20. veka, koja je usmrtila između 20 i 50 miliona ljudi.

Profesor Kraljevskog koledža u Londonu i istoričar medicine Kaitjan Đantu ističe sličnosti odgovora na špansku groznicu sa rešavanjem krize izazvane pandemijom koronavirusa.

“Tokom pandemije španskog gripa takođe smo imali mere karantina i mere samoizolacije. Isto su podignute privremene bolnice i formirani prihvatni centri. Isticala se važnost nošenje zaštitnih maski za lice”, rekao je Đantu.

“Međutim, uprkos izuzetnom napretku u pojedinim oblastima zdravstva, ovo poređenje pokazuje da je naš javni zdravstveni odgovor na pandemiju u velikoj meri ostao nepromenjen”, dodao je Đantu.

Svinjski grip i pitanje nacionalne bezbednosti (od 2009. do 2010.)

Tokom pandemije svinjskog gripa zvanično je preminulo 18.500 ljudi, ali statističko modeliranje sugeriše da je realan broj umrlih mogao biti viši od pola miliona ljudi, piše Gardijan.

Međutim, Đantu smatra da je retorika političara tokom pandemije svinjskog gripa više naginjala ka pitanju odbrane nacionalne bezbednosti, nego ka zdravstvenoj zaštiti.

“Pitanje nacionalne sigurnosti ušlo je u upotrebu za vreme Hladnog rata i lepe se primenjivao i u slučaju zaraznih bolesti. Recimo, u SAD je nakon 11. septembra odbrana od prirodnih katastrofa, ali i epidemioloških bolesti stavljena pod nadležnost Ministarstva za unutrašnju bezbednost”, rekao je Đantu.

“Svinjski grip, poput koronavirusa danas, nije bio samo pretnja po nacionlanu bezbednost. On je bio i zvanični protivnik ili neprijatelj”, dodao je Đantu.

Koronavirus (od decembra 2019. do danas)

Tokom četiri meseca pandemije je zaraženo 3.1 miliona ljudi i preminulo više od 200.000 osoba. Koronavirus se brzo i lako širi, a profesor Đanti ističe jednu razliku u odnosu na prethodne pandemije.

“U prošlosti nije postojala brzina komunikacija o kretanju bolesti. Razumljivo je da su se 1918. godine, tokom pandemije španske groznice, vesti prenosile sporije. Međutim, danas je to moguće i zato je teže razumeti i oprostiti nepripremljenost država u odgovoru na pandemiju koronavirusa, uprkos tome što su mesecima posmatrale kako se zaraza širi u Kini i Aziji”, rekao je Đantu.

Zato postoji dilema šta smo naučili u prethodnim pandemijama i da li nam istorija može pomoći da razumemo sadašnjost?

Profesorka istorije medicine Monika Grin smatra da istorijska analiza, čak i prvih, pandemija u svetu može pomoći našem razumevanju kako se šire pandemije.

“Bakterijske i virusne pandemije se razlikuju, ali one jednako prelaze na ljude. U pogledu ljudske aktivnosti i načina kako ljudi reaguju na opasnost i promene, proučavanje drevnih pandemija itekako može obogatiti naše razumevanje o trenutnoj pandemiji i potencijalnim budućim bolestima”, rekla je Grin.