Od devojčice s kojom nisu hteli da se druže zbog boje kože do žene koja je ušla u istoriju: Ko je Kamala Heris, kandidatkinja za potpredsednicu na izborima u SAD

2
(AP Photo/Paul Sancya, File)

Kada je demokratski predsednički kandidat Džo Bajden za svoju potencijalnu potpredsednicu izabrao Kamalu Heris, senatorku iz Kalifornije i učesnicu trke za demokratsku nominaciju, uz verovanje da su se njegove šanse za pobedu nad kandidatom republikanaca i aktuelnim američkim predsednikom Donaldom Trampom povećale.

Bivša javna tužiteljka indijsko-jamajčanskih korena, prva je Afroamerikanka i Azijatkinja koja je u prilici da postane potpredsednica. Četvrta je žena koju stranka kandiduje. Međutim, prethodne tri su doživele poraze, dve kao potpredsedničke kandidatkinje, a Hilari Klinton kao protivkandidat Donalda Trampa na izborima 2016. godine.

“Velika mi je čast što sam odabrao Kamalu Heris – neustrašivu borkinju za ljudska prava”, rekao je Bajden u objavi na Tviteru, a i Heris je takođe izjavila da joj je velika čast što je kandidat demokrata odabrao baš nju.

“Učiniću sve što je potrebno da Bajden postane predsednik”, napisla je Kamala Heris u svom tvitu.

Ona je postala okružna tužiteljka za San Francisko 2003. godine, pre nego što je proglašena prvom Afroamerikankom koja je postavljena za glavnu tužiteljku Kalifornije, što je najviši čin u advokaturi i sudstvu u najnaseljenijoj američkoj državi.

Tokom gotovo dva mandata na ovoj poziciji, Kamala Heris je zadobila reputaciju zvezde u usponu u Demokratskoj stranci, koristeći ovaj zamah za pokretanje njenog izbora za senatorku Kalifornije 2017. godine.

Na početku prošle godine pokrenula je kandidaturu za predsednicu pred više od 20.000 ljudi u Ouklendu, podseća BBC.

Međutim, senatorka nije uspela da jasno artikuliše svoju kampanju i davala je zbunjujuće odgovore na pitanja u ključnim oblastima, poput zdravstvene zaštite, navodi BBC.

“Kamala je policajka” je postala uobičajena parola na mitinzima tokom njene kampanje, što je osujetilo njene pokušaje da privuče pažnju liberalnijih demokrata.

Iz trke za demokratsku nominaciju povukla se u decembru, pre izbora u Ajovi.

Ipak, dok je još uvek bila u trci za demokratsku nominaciju, tokom javnih debata ulazila je u oštre rasprave sa Bajdenom, posebno zbog njegovog, kako kaže, previše blagog stava prema senatorima koji su podržavali rasnu segregaciju.

“Ja iskreno verujem da niste rasista. Ali, bolno je čuti od Vas da branite, sarađujete sa njima i pričate o reputaciji sentaora koji su svoje karijere i reputaciju izgradili na politici segregacije rasa u ovoj zemlji”, rekla je Kamala Heris tokom jedne od debata.

“Znam za jednu devojčicu iz Kalifronije koja je išla u integrisanu školu, i ta devojčica sam bila ja”, dodala je tada ona.

Godinu dana kasnije, Kamala Heris i Bajden će ponovo deliti binu, ali ovoga puta bez oštrih rasprava.

U aktuelnoj društveno-političkoj situaciji i u jeku antirasističkih protesta na ulicama Sjedinjenih Država, ona je isticala da je jedan od najvažniji zadataka u SAD reforma policije.

Pritom, kako Njujork tajms piše, reč je o pouzdanom savezniku demokratskog establišmenta, sa fleksibilnim političkim prioritetima koji u velikoj meri odražavaju Bajdenove principe politike. Takođe, njena kandidatura za potpredsednicu mogla bi da doprinese većem odzivu afroameričkih birača – koji su najlojalnije biračko telo Demokratske stranke.

Ti glasovi su spasili Bajdena na predizborima u Južnoj Karolini u februaru i biće ključni u državama kao što su Mičigen, Pensilvanija i Viskonsin, gde je Tramp 2016. odneo tesnu pobedu, a u kojima po sadašnjim anketama zaostaje za Bajdenom.

Kao javna tužiteljka savezne države Kalifornija Kamala Heris je postala popularna među liberalnim aktivistima, najviše zbog oštrog ispitivanja zvaničnika Trampove administracije tokom saslušanja u Senatu. Među ispitanima su bili i kandidat za sudiju Vrhovnog suda Bret Kavano, kao i bivši ministar pravde Džef Sešons, prenosi Al Džazira.

Takođe, Kamala Heris je u Kongresu među prvima kritikovala Trampovu imigrantsku politiku. Ona se žestoko zalagala za zaštitu od deportacije, onih imigranata, koji su kao deca došli u SAD bez ikakvih dokumenata, tzv. “sanjara”.

Foto: Profimedia

Kamala Heris je 2016. ušla u istoriju kao prva sentatorka Afroamerikanka iz Kalifornije. Tokom mandata se zalagala za rešavanja problema rasizma, seksulane ili bilo koje druge vrste diskriminacije.

U Senatu je predstavila Predlog zakona o isplatama novca i poreskim kreditima porodicama sa niskim primanjima kako bi se izborili sa stagniranjem plata i istovremenim rastom životnih troškova, a bila je i jak zagovarač reformi krivičnog prava.

Ona, međutim, ni u jednom trenutku nije bila favorit desnog krila Demokratske stranke. Mnogi su kritikovali njen dosadašnji rad, uključujući povremeno oklevajući pristup reforme krivičnog prava i njenu borbu protiv tužbi koje su predale radnice i radnici u seksualnoj industriji, kao i protivnici samica u zatvorima.

“Deca iz komšiluka nisu smela da se igraju…”

Kamala Heris je rođena u Oklendu, u Kaliforniji, u porodici imigranata koji su u SAD došli iz Jamajke (otac) i Indije (majka) . Od početka političke karijere, Kamala Haris ističe da sebe smatra Amerikankom, iako “nikada nije imala problem da istakne svoje poreklo”. Odrastala je, kako kaže, odlazeći u baptističku crkvu i hinduistički hram.

Roditelji su joj se razveli kad je imala sedam godina, a nju i njenu mlađu sestru nastavila je da odgaja majka.

U detinjstvu se često susretala s rasnom diskriminacijom. Jednom prilikom je izjavila da “deca iz komšiluka nisu smela da se igraju s njom zato što je bila druge boje kože”.

“Moja majka je vrlo dobro razumela da odgaja dve crne ćerke”, napisala je u autobiografiji “Istina koje se držimo”.

“Znala je da će okruženje Maju (sestra) i mene posmatrati kao dve crnkinje i bila je odlučna u nameri da porastemo u samouverene, ponosne žene Afroamerikanke”, takođe je napisala Kamala Heris.

U autobiografiji je objasnila i poreklo i značenje njenog imena.

“Moje ime Kamala zapravo znači lotusov cvet, a on u indijskoj kulturi simbolizuje značaj ili vrednost. Lotus raste pod vodom, ali cvetovi mu se uzdižu iznad površine, dok je korenje čvrsto posađeno u rečnom dnu”, prenosi Jutarnji list.

Studirala je politikologiju i ekonomiju na Univerzitetu Hauard u Vašingotnu, jednom od, kroz istoriju, važnijih obrazovnih institucija za Afroamerikance, gde je i diplomirala.

Kako piše BBC, a prema njenim rečima, upravo za vreme studija je formirana kao ličnost, gde je stekla i važna životna iskustva.

Ona je 2019. godine, u razgovoru za list Vašington Post, istakla da političari ne bi trebalo da budu kategorizovani po fiokama zbog boje kože ili porekla.

„Suština je sledeće – ja sam to što jesam. Dobro se osećam zbog toga. Možda će vam biti potrebno vreme da shvatite, ali meni to ne smeta”, rekla je tada Kamala Heris.

Reakcije

Tramp je nakon Bajdenove objave izjavio da je iznenađen njegovim izborom potpredsedničkog kandidata, najviše zbog, kako kaže, “njenog krajnjeg nepoštovanja” prema demokratskom kandidatu na predstojećim izborima, koje je iskazala javno u debatama.

“Ona bila jako, jako pokvarena. Pokazala je manjak poštovanja prema Bajdenu, a teško je odabrati nekoga ko je tako neumesan”, rekao je Tramp novinarima.

Sa druge strane, bivši predsednik Barak Obama na Tviteru je objavio poruku podrške Bajdenovoj odluci.

“Dugo poznajem senatorku Heris. Ona je i više nego spremna za taj posao. Svoju karijeru je provela braneći naš ustav i boreći se za one kojima je potrebno da dobiju poštenu priliku. Ovo je dobar dan za našu zemlju. A sada, idemo pobediti u ovome”, napisao je Obama.

Kamali Heris je na imenovanju čestitao i američki senator iz Vermonta Berni Sanders, koji je takođe bio jedan od Bajdenovih konkurenata u trci za demokratsku nominaciju

“Čestitam Kamali. Ući će u istoriju kao naša prva potpredsednica. Ona razume što je potrebno u borbi za radne ljude, za zdravstvenu negu, za rešavanje problema korumpirane administracije…”, poručio je Sanders na Tviteru.

Heris je sreću poželela i kandidatkinja demokrata na prethodnim predsedničkim izborima 2016. godine, Hilari Klinton.

“Ona se već dokazala kao izvanredna javna tužiteljka i predvodnica i znam da će biti snažna podrška Bajdenu”, rekla je Hilari Klinton.

Suzan Rajs, savetnica za nacionalnu bezbednost tokom Obaminog mandata, koja se takođe našla na potencijalnom spisku potpredsednica, prva je čestitala Heris.

„Senatorka Haris je uporna liderka koja će biti odlična partnerka u kampanji”, izjavila je bivša diplomatkinja.

„Uverena sam da je tandem Bajden-Haris dobitna kombinacija za pobedu na izborima”, dodala je ona.

A do njih je ostalo još nešto više od dva i po meseca.

“Demokrate sada imaju predsedničku kartu koja bolje odražava demografiju američkog naroda, više nego bilo koji prethodni tandem kandidata u istoji SAD”, napisao je na Tviteru istoričar Ibram K. Kendi.

“Neće se ovim pobediti rasizam, seksizam. Ali to može svakako biti dobar početak”.

(Gardijan, Njujork tajms, BBC, Al Džazira, Jutarnji list)

NE PROPUSTITE:

Uz novi Nedeljnik koji je na kioscima od četvrtka 13. avgusta na poklon se dobija Njujork tajms na srpskom jeziku

2 KOMENTARA

  1. Njeno ime se čita Komla, ne Kamala.
    Suprotno gornjem komentaru, ona jeste poreklom Afroamerikanka (pored toga što je i Azijatkinja). Naime, crno stanovništvo na Jamajci vodi poreklo od crnaca koji su iz Afrike prevoženi na Karipska ostrva i jug SAD da tamo, kao robovi, rade na plantažama šećerne trske i pamuka.

  2. Kako ce ona biti Afro-amerikanka kada niti Jamajka niti Indija su u Africi!?
    Ona sama ne zna ko je i sta je a ne sme da kaze da je crna/tamna.
    Za vaseg novinara/prevodioca – u srpskom recniku nema reci borkinja odakle god da ste iskopali tu kovanicu. Zene se nisu tradicionalno borile i te reci nema jer je opet istorijski i tradicionalno borac bio i ostao muskarac pa i u ovom slucaju ostavite da je bila borac i svako ce razumeti.

Comments are closed.