Kako je posramljujuće da ceo svet čita tvoju korespondenciju sa čovekom kojim si bila opčinjena, a koji nije bio zaljubljen u tebe
Kao i nekoliko nedelja unazad siguran sam da je idealno da vam vikend počne fenomenalnim esejima – još fenomenalnije Rumene Bužarovske koju možete da čitate samo na Velikim pričama – a koji su već kod jednog velikog američkog izdavača.
Da li će proći, ne zna ni Rumena, tek ova profesorka, spisateljica, jedna je od najpoznatijih književnica iz ovog regiona, a ja mislim I jedina koja se prevodi na engleski. Ove eseje iz Amerike sa engleskog na „naš jezik“ prevodi naš odgovorni urednik Marko Prelević (sad Rumena koristi jedno fenomanlno), zbog čega će biti na koricama knjige.
Kada završite Pogled na šumu (drugi deo), Ljubavna pisma Flaneri O’Konor, slobodno pročitajte i prvi deo – U zemlji Flaneri…
Tako ćemo i mi da krenemo drugi zajednički vikend njuzleter Velikih priča i Nedeljnika, koji je važan jer više nema velikih dnevnih novina u kojima možete da saznate o čemu ćete pričati tog dana.
Pa za rekapitalaciju nudimo jedan njuzleter dnevno.
PRIJAVITE SE NA
NJUZLETER OVDE
NJUZLETER OVDE
Novo je vreme…
… Ali stari izbori. SNS zahuktava kampanju, po klasičnom Filip Moris scenariju – kad si iznad 50 odsto, ne treba ti reklama drugih.
U politici, to se zove ogadiš ljudima izbore.
I Vučić i Dodik to rade poslednjih decenija. Opozicija se peca, iako je teorija politike puna slučajeva u kojoj je u predizbornoj kampanji neko osvojio vlast.
Tome i služe kampanje. Barak Obama, imao je manje od jedan (1) odsto da osvoji demokratsku nominaciju, a osvojio je predsednički mandat nekoliko meseci kasnije.
Vučić nikad nije želeo da napravi veliki LDP, već narodnjački DSS, zbog čega je Miloš morao da promeni ime, o čemu je pričao u jako dobrom intervjuu Nedeljniku. Koliko znači tim ljudima kad uđu u mejstrim, bio sam šokiran pozivima tvrdo žutih ljudi, koji su mi govorili da razmišljaju da glasaju za njega.
Mi u redakciji nedeljama pravimo planove za takve intervjue, šire… Nekad ih zovemo N intervjui.
I znate šta slabiji su gabariti nego na prošlim izborima. Ponoš je tad bio nov i u naletu, Vladeta Janković, star i u naletu…
Ali ni to ništa ne mora da znači.
ProGlas je meni krenuo jalovo, posebno jer se spremao šest meseci, ali postoji i takva taktika vožnje automobila, polako, nasuprot prženju mašine kojom Vučić sve vreme vozi prvom.
Dok ne prokuva.
Nastala je Republikanska stranku na srpski način.
I Aston Martin i Banjska.
Pravoslavni Pobunjeni Atlas, koji bi teško shvatila i Ajn Rend, Ruskinja koja je napisala američku Bibliju.
SNS prvi put ide na izbore bez Vučića sa nikad više Vučića.
On nije predsednik stranke, ali je predsednik izbornog štaba.
Građanska opcija ujedinila se posle 12 godina, iako je to morala da uradi prvi dan posle 24 odsto beogradskih Saše Jankovića.
I to tako da on preuzme DS prvog dana, na njihovo insistiranje…
U Krunskoj je problem sve vreme…
I pitanju koje bi trebali da postavljaju svakog dana, kao što mi postavljamo, kada imamo neku nedoumicu – „Šta bi uradio Tajm?”
Šta bi uradio Đinđić?
Koliko bi samo stvari išle brže.
Kada smo kod takvih saveta juče je našu redakciju posetila Elizabet Skjuz, profesorka univerziteta u Koloradu. I održala čas novinarstva o čemu ćete moći da čitate u sledećem broju Nedeljnika.
Našeg najmlađeg urednika Uroša Jovičića namerno smo ostavili za taj zadatak, a on mi je sinoć poslao poruku oduševljen razgovorom, što sve govori o njemu.
Pitao ju je da li smatra da je bilo prerano kad smo prvi intervjuisali majku jedne od ubijenih devojčica dve nedelje nakon tragedije, a ona mu je rekla – „Pre bih rekla da je bilo prekasno“.
Nastavio je raspravama koje smo imali u redakciji, ona mu je odgovorila – „Dobro je što jeste“.
No, meni ta preciznost najviše nedostaje.
“To podrazumeva i oružane sukobe kriminalnih grupa, ali su nama u fokusu – a i vama u Srbiji nakon događaja iz maja – situacije koje nemaju direktne veze sa kriminalom. Situacija kada neka osoba uđe u školu, na fakultet ili u supermarket i počne da puca na ljude. Takvih situacija je u Sjedinjenim Američkim Državama samo do ovog našeg razgovora u 2023. godini bilo 13”, kaže profesorka Skjuz.
Dakle, bilo je 13, a kod nas dva, iako smo 50 puta manji od Amerike, a ne sedam. I iako nemamo ni tu kulturu oružja, ni ludosti.
Moramo stvarno da se ozbiljno zamislimo.
Za početak da tako pričamo o svemu. Nije 200, pošto bi to značilo da svaki dan čitamo o masovnoj pucnjavi u SAD, već 13, ne računajući bande. Ni mi ih ne računamo.
Željko Pantelić je ubedljivo najčitaniji poslednjih nedelja, ali ljudi koji ne znaju koja je razlika između antisemitizama od anticionizma, ne mogu da shvate ni razliku izmešu teksta i The Teksta.
Za početak ovog vikenda zato vam stvarno savetujem jedan THE TEKST. Must read.
Tu je novi podkast Kako da izgradite dobar život sa Ivom Branković i Miom Popić. Poslušajte ga klikom OVDE.
Dok je Paqito na putu u po jugu Srbije, Makedoniji i Grčkoj (ipak smo svoj prvi veliki gastro podkast nazvali Paqitov put) čitajte gastro-kolumnu Slavenke Drakulić.
A, od prošle nedelja ako ste propustili, ovo je moj izbor 7 glavnih tekstova…
- Prvo jedan ličan, o Mančester junajtedu i Ten Hagu. Kako samo Vladimir Novaković može da ga napiše. Ja bih rekao bolje od Gardijana, u sklopu priče o Tajmu.Klikni OVDE.
- Kako samo Ante Tomić može da ga napiše. A koliko ova njegova rečenica opisuje sve šta nam se dešava: „U času kad su hiljade i hiljade srpskih, hrvatskih i bošnjackih mladića padali pokošeni mecima, Sloba i Mira su, kako romantično i kako prikladno, plesali na pjesmu „Ginem“ grupe Magazin“Klikni OVDE.
- Ina Poljak koja iz Zagreba stalno ulazi u deo najčitanijih.Pročitajte zašto se i ona nervira zbog „navika uspešnih ljudi“.
- Politika u Crnoj Gori.Klikni OVDE.
- I politika u Srbiji.Uvek najbolji Zoran Panović o Vulinizaciji kampanje.
- Posle teksta o Gotiju Mihaila Ilića, stiže tekst Slobodana Vujanovića o svetskom fenomenenu zaljubljivanja u TV mafijaše…
P.S. Što i nije nebitno u slučaju hapšenja ove braće Hofman, ili kako li se već zovu. Jer, mafija, a ja sam odrastao na Lionu devedesetih, nikad nije maltretirala obične ljude, tukla kelnere… A ovo pokazuje da više ne znaš imamo li i mafiju i policiju.
I za kraj ovog njuzletera i početak vikenda preporučujem esej Marka Prelevića iz novog broja Nedeljnika, koji je emotivniji od profesorskog teksta Aleksandra S. Jankovića.
Za esej ćete morati do kioska. Što savetujem svima za vikend.
ZA SLUŠANJE
Ako se rastužite odgovor pronađite u novom podkastu Ane Mitić.
Do sledeće nedelje…
Čitamo se.
Mi Vidimo dobro.
Tagovi
