O čemu ćete pričati danas: Šta će Grenel reći u Prištini, isplivale “Fincen datoteke”, Jokićev poraz u poslednjoj sekundi…

0
Foto: Profimedia

Dobro jutro.

Ako ste zoru dočekali gledajući iznova i iznova kako Lejkersi postižu trojku za pobedu protiv Denvera u poslednjoj sekundi, možda ste uspeli da se vratite 18 godina unazad kada su jutra takođe bila rezervisana za “naše” – tada Sakramento – i za te anti-heroje u zlatnim dresovima. Povratak u prošlost je uvek zgodan, makar sećanje bilo tužno, naročito kada je u sadašnjosti ponedeljak.

Ako ne volite košarku, ovo će biti teme o kojima ćete pričati: Grenelova poseta Prištini, curenje Fincen datoteka, žestoki protesti u Belorusiji…

GRENEL U POSETI PRIŠTINI (I BEOGRADU?)

Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika predsednika SAD za dijalog Beograda i Prištine, stiže danas na KiM zajedno sa još 13 američkih zvaničnika, javljaju kosovski mediji.

Izvori prištinskih medija nagoveštavaju da je njegova poseta usmerena na proveru napretka u sprovođenju najava iz dokumenata potpisanih 4. septembra u Beloj kući, o “ekonomskoj normalizaciji” odnosa Beograda i Prištine.

Nekoliko beogradskih medija objavilo je, pozivajući se na neimenovane izvore, da će Grenel sutra posetiti i Beograd.

Navodi se da glavna tema te posete biti otvaranje kancelarije nove američke Medjunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) u Srbiji.

“Teme razgovora tokom Grenelove posete (Beogradu) biće i ostale tačke sporazuma iz Vašingtona što pre pokrenti i sprovesti”, prenose mediji.

Grenel o poseti: Sprovođenje dogovora je prioreitet administracije

Specijalni izaslanik predsednika SAD za pregovore Srbije i Kosova Ričard Grenel izjavio je sinoć da je sprovodjenje vašingtonskog dogovora tih dveju strana glavni prioritet aktuelne američke administracije.

“Sprovodjenje sporazuma Kosova i Srbije prvi je prioritet administracije (američkog predsednika Donalda) Trampa. Vidimo se u Prištini i Beogradu ove nedelje”, napisao je Grenel na Tviteru.

On je uz tu poruku okačio tvit kosovske ambasadorke u SAD Vljore Čitaku sa saopštenjem američke Finansijske korporacije za medjunarodni razvoj (DFC) u kojem se najavljuje dolazak delegacije vlade SAD u Prištinu i Beograd.

DFC je objavila da će delegacija američke vlade predvodjena izvršnim direktorom te razvojne banke Adamom Bolerom u narednih pet dana posetiti Grčku, Kosovo, Srbiju i Jerusalim, radi unapredjenja ekonomske saradnje i razvoja.

ISPLIVALI “FINCEN DOKUMENTI”

Neke od najvećih svetskih banaka dozvolile su kriminalcima da prebacuju prljav novac u visini od oko dva biliona dolara, pokazuje procurela dokumentacija.

To je poslednje u nizu curenja (Rajski i Panamski papiri) tokom poslednjih pet godina koje su razotkrile tajne poslove, pranje novca i finansijski kriminal, prenosi BBC.

Takozvane Fincen datoteke predstavljaju više od 2.500 dokumenata, od kojih su većina papiri koje su banke slale američkim vlastima između 2000. i 2017. godine zbog sumnje da može biti reči o pranju novca.

Britanski javni servis napominje da se u tim dokumentima nalaze neke od najstrože čuvanih tajni međunarodnog bankarskog sistema.

Šta je uopšte Fincen?

Fincen je američka mreža za istragu finansijskog kriminala kojoj bi trebalo prijaviti sve sumnje u vezi sa transakcijama izvršenim u američkim dolarima, čak i ako su se dogodile van SAD.

Izveštaji o sumnjivim aktivnostima primeri su kako se beleže te sumnje. Banka mora da popuni jedan od tih izveštaja ako sumnja da se neki od njenih klijenata operiše novcem iz nelegalnih tokova.

Banke bi trebalo da budu sigurne da ne pomažu klijentima da peru novac ili ga premeštaju na načine koji krše pravila.

Po zakonu, oni moraju da znaju ko su njihovi klijenti. Nije dovoljno podnositi izveštaje o sumnjvim aktivnostima i uzimati prljav novac od klijenata, dok očekuju da će se vlasti pozabaviti problemom.

Šta je obelodanjeno?

Dokumenti pokazuju da je švajcarska banka HSBC omogućila prevarantima da premeštaju milione dolara ukradenog novca širom sveta, čak i nakon što je saznala od američkih istražitelja da je pitanju prevara.

Američki Džej-Pi Morgan dozvolio je kompaniji da prebaci više od milijardu dolara preko londonskog računa, a da ne zna čiji je vlasnik. Banka je kasnije otkrila da je kompanija možda u vlasništvu mafijaša sa FBI liste deset najtraženijih.

Tvrdi se da je jedan od najbližih saradnika ruskog predsednika Vladimira Putina koristio Barklejs banku u Londonu kako bi zaobišao sankcije koje su trebale da ga spreče da koristi finansijske usluge na Zapadu. Deo novca je korišćen za kupovinu umetničkih dela.

Prema obaveštajnom odeljenju Fincena, Velika Britanija se naziva “jurisdikcijom višeg rizika” poput Кipra. To je zbog broja kompanija registrovanih u Ujedinjenom Кraljevstvu koje se pojavljuju u izveštajima. Preko 3.000 kompanija iz Velike Britanije imenovano je u datotekama Fincena – više nego iz bilo koja druge zemlje.

Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata nije reagovala na upozorenja o lokalnoj firmi koja pomaže Iranu da izbegne sankcije.

JOKIĆEV PORAZ U POSLEDNJOJ SEKUNDI

Režiseri TV prenosa NBA utakmica odlično rade svoj posao. Kada prikažu kako sa video-bima Dejvid Bekam i Dr Dre posmatraju Dvajta Haurda koji skakuće po terenu kao da je tek pušten iz ludnice, odmah pomislite – bože, kakav je ovaj Haurd dripac. Kada režiser prikaže Jokića kako se hladi na klupi dok se rezultat lomi, jasno vam je da je Majkl Meloun ponovo počeo da filozofira. A kada na dve sekunde do kraja režiser zumira Mejsona Plamlija koji ulazi sa klupe, jasno vam je da neće biti dobro.

I nije bilo dobro. Plamli je ušao da sačuva Entonija Dejvisa u poslednjem napadu, a umesto toga je prišao protivničkom bloku i pokazao nikome da preuzme Obrvu. Jokić je branio čeoni aut i pokušao je da pomogne, ali bilo je kasno – Dejvis je trojkom u polednjoj sekundi doneo pobedu Lejkersima, 105:103.

Pročitajte ceo izveštaj na linku ispod.

“Nova Crna Gora i stari Ivica Dačić”

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Beograd očekuje da nova vlada Crne Gore dovede do poboljšanja odnosa sa Srbijom i položaja Srba u Crnoj Gori.

Dačić je međutim ocenio da “nisu dobre” izjave lidera koalicija koje pregovaraju o novoj crnogorskoj vladi, prvog čoveka liste “Crno na belo” Dritana Abazovića i nosioca liste “Za budućnost Crne Gore” Zdravka Krivokapića.

“Nisu dobre izjave Abazovića, ni Krivokapića koji je dao neku izjavu vezanu za predsednika Vučića”, rekao je Dačić na televiziji Pink.

Dačić je ocenio da je vlast dugogodišnjeg crnogorskog lidera Mila Đukanovića “otišla daleko u širenju mržnje i straha od, kako oni kažu, velikosrpske državne politike”.

Ponovo je negirao optužbe Podgorice da se Srbija meša u unutrašnje stvari Crne Gore i naveo da se Beograd samo bori za Srbe koji žive u toj zemlji.

Rekordan broj novozaraženih u Crnoj Gori

Crna Gora je u nedelju registrovala rekordan broj od 3.208 aktivnih slučajeva oboljevanja od koronavirusa, odnosno 509 obolelih na 100.000 stanovnika, objavile su zdravstvene vlasti.

Institut za javno zdravlje je u nedelju potvrdio 226 novozaraženih osoba, dok su u subotu uveče stigli rezultati oko 1.000 uzoraka koji su zbog malog kapaciteta crnogorskih laboratorija ranije poslati na analizu u Njemačku, te su potvrdili korona virus kod još 488 stanovnika Crne Gore.

“Uzimajući u obzir sve novootkrivene slučajeve, ukupan broj trenutno aktivnih slučajeva KOVIDA-19 u Crnoj Gori trenutno iznosi 3.208, što je na 100.000 stanovnika 509 obolelih”, saopštio je Institut.

Ukazali su da su ti uzorci uzeti pre tačno dve nedelje pošto su 30. avgusta održani parlamentarni izbori kada je, uprkos zabrani, bilo masovnih skupova i pristalica vlasti i opozicije.

A U SVETU

Žestoki protesti u Belorusiji – Snage bezbednosti uhapsile su stotine žena koje su toko vikenda učestvovale u protestima protiv predsednika Aleksandra Lukašenka. Držeći cveće i noseći bele košulje, žene su simbolizovale miroljubivu prirodu protesta i pružale su oštar kontrast brutalnosti bezbednosnog aparata. Desetine hiljada ljudi nastavilo je u nedelju svoje proteste u Minsku, uprkos velikom prisustvu policije. U Brestu je policija pucala na demonstrante.

Još jedna zemlja seli ambasadu u Jerusalim – Predsednik Hondurasa Huan Orlando Ernandes izjavio je da se nada da će njegova zemlja moći da do kraja godine u Jerusalimu otvori svoju ambasadu u Izraelu.

Ernandes je rekao da se nada da će Honduras otvoriti ambasadu u Jerusalimu, pod uslovom da to dozvole razne restikcije koje su na snazi zvog pandemije koronavirusa, preneo je Rojters.

Navaljni uspeva da povrati funkcije – Skoro mesec dana nakon trovanja nervnim agensom, ruski opozicioni lider rekao je da je oporavio sposobnost govora i silaska niz stepenice.

REDOVI NESPORTSKE RAZONODE – Fudbalski klubovi Crvena zvezda i Partizan nastavljaju sa prepucavanjima na temu “Zna se ko ovde voli da krade”. Evropske utakmice bile su lažan znak da je “puška zakočena”. I dok se poništavaju golovi iz nepostejećih ofsajda i sviraju nepostojeći penali, na tribinama uživaju nepostojeći navijači. “Ko to tamo peva?”

ŠTA PIŠE ŠTAMPA

Dnevna štampa u izdanju za ponedeljak bavi se brojnim temama među kojima je i poziv na priznanje tzv: Makedonske pravoslavne crkve.

“Novosti” kažu da je SPC na meti “novog udara” – ovoga puta iz Skoplja.

“Politika” piše o čekanju na formiranje nove srpske vlade. Navodno je čekaju i ambasadori.

“Blic” se bavi slučajem Ivana Kontića i pita se – ko ga štiti?

“Danas” u gogoljevskom kontekstu piše o broju preminulih od koronaviursa – “Koliko je kovid mrtvih duša”

“Alo” tvrdi da Dačić traži još jedno ministarstvo.

NA DANAŠNJI DAN

1904. – Petar I Karađorđević krunisan za kralja Srbije. On isprva nije imao podršku velikih sila jer je na vlast doveden nakon atentata na kraljevski par u noći između 28. i 29. maja 1903. godine. Između tog događaja i krunisanja, Petar (nekada Mrkonjić) uspeo je da pridobije strane sile.

O tome kako su srpski i jugoslovenski političari u istom naumu uspevali, ili su sasvim suprotno, doživljavali fijasko, čineći oštre zaokrete u spoljnoj politici, čitajte u aktuelnom broju Nedeljnika.