O čemu ćete pričati danas: Šta će biti sa Kriznim štabom, Đukanović će biti saslušan zbog Pandorinih papira, ko će dobiti Nobelovu nagradu za mir

0
Foto Igor Pavićević

Dobro jutro,

Jedino što je nestabilnije od vremena s početka jeseni – jer pre samo nekoliko dana je bilo 25 stepeni, a danas je Srbija u 50 nijansi sive – jeste postojanje i sudbina Kriznog štaba, organa koji je u indukovanoj komi.

Ko je tu komu izazvao još uvek niko nije javno rekao, ali je pitanje kakve će posledice ostaviti “nečinjenje”.

Pandorini papiri su, sa druge strane, pokazali kakve sve posledice može da ostavi činjenje i to nezakonite. Tako je najavljeno saslušanje Mila i Blaža Đukanovića. Da li će i srpski organi primeniti praksu crnogorskih?

“Jadni ljudi” što su ih razni “provlačili po novinama” od kad su se našli u Pandorinoj kutiji, samo žele da ih svi puste na miru, da i dalje rade svoj (ofšor) posao.

O miru i njegovim najzaslužnijim poslenicima danas odlučuje Nobelov institut…

ŠTA ĆE BITI SA KRIZNIM ŠTABOM

Nakon odluke Kriznog štaba da ništa ne odluči i to posle 23 dana laganog nesastajanja, u pitanje se dovodi svrha njegovog postojanja.

Udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK) pozvalo je lekare koji su članovi Kriznog štaba, da bez odlaganja podnesu ostavke u tom telu i time oduzmu legitimitet za nečinjenje za vreme pandemije.

Iz UPK-a podsećaju da je u prvih sedam dana oktobra, po zvaničnim podacima, od kovida-19 preminulo 348 građana.

Stoga pozivaju lekare u Kriznom štabu da svako od njih, bez odlaganja, podnese ostavku u tom telu i time, kako navode, oduzmu legitimitet ovakvom nečinjenju za vreme pandemije.

Od kolega iz Kriznog štaba traže i da javno zahtevaju primenu Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i aktiviranje Republičke stručne komisije kao tela koje bi, kako navode, bilo lišeno političkih uticaja i u kome bi lekari mogli da donose odluke koje su neophodne da se epidemija stavi pod kontrolu, u cilju očuvanja života i zdravlja građana.

„Nadamo se da će u vama preovladati principi lekarskog poziva, i da nećete izabrati da budete saučesnici u nesprovođenju protivepidemijiskih mera koje direktno vodi u dalje stradanje građana i iscrpljivanje zdravstvenih radnika, u zemlji koja je trenutno među prvim zemljama u svetu po obolevanju od kovida-19“, poručuju Ujedinjeni protiv kovida.

“Oni koji odlučuju o merama protiv korone ne poznaju svoje narod”

Epidemiolog u penziji Zoran Vučinić ocenio je da je epidemiološka situacija “alarmantna” i da su “zbog nepreciznih, nerazumljivih, neprihvatljivih i kontradiktornih poruka odgovornih u državi, ljudi izgubili poverenje”.

“Onaj ko predlaže protivepidemijske mere mora da bude jasan, tačan i precizan da bi pridobio ljude na saradnju”, rekao je Vučinić za list Danas, koji za njega navodi da se dokazao u borbi protiv variole vere i drugih bolesti.

Kako je još Vučinić naveo, gradjani se ne vakcinišu zato što oni koji donose odluke ne poznaju svoj narod.

“Bio sam terenski epidemiolog i na početku karijere imao sreću da ‘padnem’ na prvoj epidemiji. Bila je to zarazna žutica u zlatiborskom selu Mačkat. Sve smo uradili po knjigama, ali nije išlo”, rekao je Vučinić.

Kako je naveo, kada je počeo da komunicira sa ljudima, shvatio je da ih ne poznaje, da ne zna ni njihove stavove, razmišljanja, pa ni njihov žargon”.

“Moje kolege i danas koriste stručne izraze koje ljudi ne razumeju, a trebalo je da znaju da je naš narod i neobrazovan. Nije bilo komunikacije sa narodom koji je i nepoverljiv, a na društevnim mrežama se kotrljaju monstruozne priče”, rekao je Vučinić.

ĐUKANOVIĆ ĆE BITI SASLUŠAN

Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić izjavio je da će u slučaju Pandora papiri saslušati predsednika Mila Đukanovića u svojstvu građanina i da će odlučiti da li će navode o njegovoj navodnoj ofšor firmi nakon toga odbaciti ili sprovesti istragu. Dodao je i da su formirali predmet jer postoji “sumnja na krajnjem polu osnova”.

Katnić je, u emisiji na TV Vijesti u kojoj je gostovao zajedno sa direktorkom nevladine organizacije MANS Vanjom Ćalović Marković koja je učestvovala u istrazi međunarodnog konzorcijuma novinara, kazao da su tražili dokumentaciju i poslali dopis Đukanoviću da im dostavi odgovore koje je dao i istraživačima.

Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore formiralo je predmet povodom tvrdnji Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) da su Đukanović i njegov sin Blažo 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom, skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Paname, Gibraltara i britanskih Devičanskih ostrva.

U okviru globalnog projekta „Pandorini papiri“, kako su nazvana procurela dokumenta ofšor kompanija, MANS je pronašao overene kopije ugovora o uspostavljanju trastova i firmi na ofšor destinacijama koje su formirali Milo i Blažo Đukanović.

Katnić je kazao da su tražili dokumentaciju od MANS-a kao i da će u svojstvu građanina saslušati Ćalovič Marković, a moguće i sina predsednika države Blaža Đukanovića koji se pominje u dokazima o postojanju trasta koje je otktiven tokom istrage.

„Ako se utvrdi da to postoji, u Engleskoj, Švajcarskoj ili drugoj lokaciji, mi ćemo na osnovu toga doneti odluku. Ako bude osnova sumnje prema njemu će se postupiti kao prema svakom drugom građaninu, tražićemo skidanje imuniteta i pokrenuće se postupak“, rekao je Katnić.

On je kazao da je formiran predmet jer postiji jedan oblik sumnje, „neću reći udaljene, nego na krajnjem polu osnova“.

Tužilac je dodao da su Milo Đukanović i njegov sin Blažo imali zajednički posao koji nije uspeo i da je sinu (Đukanovića) neko otpisao 120 miliona.

„Tražili smo dokumentaciju i poslali dopis Đukanoviću da nam dostavi odgovore koje je dao i da nam da izjašnjenje. Poslaćemo i sinu“, rekao je, između ostalog, Katnić i dodao da Đukanovića poštuje jer je predsednik države.

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović izjavio je juče da nije uradio ništa nezakonito kada je 2012. godine osnovao firmu van zemlje i pozvao tužilaštvo da ispita ceo slučaj.

KO ĆE DOBITI NOBELOVU NAGRADU ZA MIR

Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament danas će u Oslu saopštiti ime dobitnika Nobelove nagrade za mir.

Tu nagradu je prošle godine dobio Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija.

Fondacija Nobel je 1. marta saopštila da je ukupno 329 kandidata predloženo za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir.

U javnosti su se ranije pominjala imena nekih ljudi koji bi mogli da budu kandidati, a to su aktivistkinja za životnu sredinu Greta Turnberg (Thurnberg) i protivnik Kremlja Aleksej Navaljni.

Takodje se pominju Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Alijansa za vakcine (Gavi), Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) i Reporteri bez granica (RSF).

Norveški odbor za mir nema običaj da saopštava imena kandidata ni medijima ni samim kandidatima.

Nagrada za mir dodeljuje se u Oslu za razliku od ostalih Nobelovih nagrada koje se dodeljuju u Stokholmu, a tradicionalno se uručuje 10. decembra na dan smrti osnivača nagrade, švedskog naučnika i industrijalca Alfreda Nobela (1833-1896), pronalazača dinamita.

Sezona Nobela počela je u ponedeljak saopštavanjem dobitnika Nobelove nagrade za medicinu. Ovogodišnji dobitnici su američki naučnici Dejvid Džulijus (David Julius) i Ardem Pataputijan (Ardem Patapoutian) za otkrića receptora temperature i dodira.

U utorak su saopšteni dobitnici Nobelove nagrade za fiziku, to su Sukuro Manabe (Syukuro Manabe), Klaus Haselman (Hasselmann) i Djordjo Parizi (Giorgio Parisi). Nagradjeni su “za revolucionarni doprinos razumevanju složenih fizičkih sistema”.

U sredu je Nobelova nagrada za hemiju dodeljena nemačkom naučniku Bendžaminu Listu (Benjamin) i britanskom naučniku Dejvidu Makmilanu (David V.C. MacMillan) “za razvoj asimetrične organokatalize”.

U četvrtak je Nobelovu nagradu za književnost dobio Abdulrazak Gurna, koji je nagradjen za “empatični i beskompromisni prikaz posledica kolonijalizma i sudbine izbeglica zarobljenih izmedju kultura i kontinenata”, navodi se u obrazloženju odluke.

Sezona Nobela biće završena u ponedeljak saopštavanjem laureata nagrade za ekonomiju.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

OSTALE VESTI

Koronavirus u Srbiji

Od početka epidemije u Srbiji je testirano 5.798.095 ljudi i registrovano 988.307 slučajeva infekcije koronavirusom. Od posledica kovida 19 preminule su 8.582 osobe. Procenat smrtnosti je 0,87 odsto, objavljeno je na sajtu covid19.rs.

Prema poslednjem preseku, u Srbiji je od posledica koronavirusa preminula 51 osoba, registrovano je 6.978 novih slučajeva, a testirano 22.978 uzoraka.

Na bolničkom lečenju je 6.579 ljudi, a na respiratoru 282 pacijenta.

Epidemijska situacija je krajnje ozbiljna. Ispred kovid ambulanti čeka se satima, ali na punktovima za vakcinaciju gužve nema. Nadležni najavljuju žustriju kampanju vakcinacije.

Državni sekretar ministarstva zdravlja dr Mirsad Đerlek ukazuje da je u bolnicama i dalje 90 odsto nevakcinisanih, a u kovid bolnici u Batajnici čak 95,6 odsto pacijenata nije vakcinisano.

Stručnjaci tragaju za idealnim lekom protiv koronavirusa, koji bi mogao da se primeni u ranim fazama bolesti. To bi bio lek u vidu tablete koji se oralno primenjuje, a pacijent može da ga pije kod kuće, kaže profesor sa Medicinskog fakulteta u Beogradu Radan Stojanović.

Američka nuklearna podmornica se sudarila sa neidentifikovanim objektom

Američka nuklearna podmornica sudarila se sa neidentifikovanim objektom dok je proteklog vikenda bila u patroli u Južnokineskom moru, području na čiji najveći deo Kina polaže pravo, saznaje se od američke mornarice i od nezavisnih izvora.

„USS Connecticut udario je u objekt tokom popodneva 2. oktobra dok je plovio međunarodnim vodama u indopacifičkom području Niko nije zadobio povrede opasne po život“, navodi američka mornarica u saopštenju, što upućuje na to da su neki mornari možda lakše povređeni.

USS Connecticut, nuklearna podmornica klase „Seawolf“, oštećena je, ali je u operativnom stanju, dodaje mornarica.

„Naval Institute“, blizak američkoj mornarici, piše da je podmornica u vreme incidenta učestvovala u međunarodnoj vežbi u Južnom kineskom moru.

Kina polaže pravo na gotovo čitavo Južno kinesko more i gradi vojne baze na malim ostrvima na tom području.

SAD i njegovi saveznici redovno obavljaju patrole u međunarodnim vodama u tom delu sveta kako bi podsetili na svoje pravo na slobodnu plovidbu, što podstiče nezadovoljstvo Kine.

“Kraj pandemije je na vidiku, a evo kako može da se ubrza”

Završetak pandemije koronavirusa možda je na vidiku. Ali, šta možemo da uradimo kako bismo bili sigurni da je virus iza nas?

Moramo da prihvatimo da virus iz naših života neće nestati iste sekunde nego ćemo s njim morati da živimo još neko vreme, a moramo biti svesni dve činjenica, piše The Washington Post, prenosi Jutarnji list.

Kako tvrdi Entoni Fauči, vodeći američki stručnjak za zarazne bolesti i savetnik predsednika Bajdena, malo je verovatno da virus odjednom postaje manje smrtonosan. Zapravo, nove mutacije mogle bi da rezultiraju zaraznijim i virulentnijim varijantama, a njihova otpornost na vakcine samo bi otežala situaciju.

Drugo, i dalje trebamo da pokušavamo da dosegnemo što veću brojku vakcinisanog stanovništva kako bismo stekli zajednički imunitet.

Ali, u komentaru Washington Posta navode se još tri stvari koje bi mogle da doprinesu bržem kraju pandemije. Reč je o cepljenju dece, novim lekovima protiv koronavirusa za oralnu upotrebu i širokom i besplatnom brzom testiranju populacije.

Koje su to tri stvari pročitajte OVDE.

ZVEZDA UDARILA NA PONOS PONOSA IZRAELA

Košarkaši Crvene zvezde upisali su prvu pobedu u novoj sezoni Evrolige, pošto su sinoć u Tel Avivu pobedili Makabi sa 75:61 (20:10, 15:17, 19:10, 21:24), u utakmici drugog kola Evrolige.

Zvezdu su do pobede vodili Nikola Kalinić sa 19 i Nejt Volters sa 17 poena, dok je Luka Mitrović upisao 12 poena i 11 skokova. Ognjen Dobrić je utakmicu završio sa osam poena, dok su Marko Simonović i Stefan Lazarević postigli po šest.

U redovima Makabija, koji je doživeo prvi poraz, najbolji je bio Skoti Vilbekin sa 18 poena, sve iz šuta za tri poena. Matijas Lesor je dodao 16, dok je Andjelo Kalojaro postigao devet poena.

Crveno-beli su sjajno počeli meč i poenima Kalinića, Voltersa i Davidovca su poveli sa 10:0, da bi Makabi svoje prve poene na utakmici postigao posle više od četiri minuta preko Nanelija.

Zvezda je igrala agresivno u odbrani do kraja prve deonice, jedino je Vilbekin pretio trojkama, pa je na prvi odmor otišla s dvocifrenom prednošću – 20:10.

Posle dve trojke Simonovića na startu druge četvrtine, Zvezda je stigla do tada maksimalnih plus 15 (28:13). Medjutim, Makabi je tu prednost, prednodjen Kalojarom, smanjio serijom 9:0 i stigao do 22:28.

Zvezda je na poluvreme otišla s vodjstvom 35:27, posle tri minuta igre u trećoj četvrtini ponovo je stigla do dvocifrene prenosti (44:32), da bi nakon dve vezane trojke Voltersa u finišu treće deonice i definitivno prelomila meč u Tel Avivu (54:37).

Izabranici Dejana Radonjića su u poslednjoj četvrtini stigli do maksimalnih plus 21 (67:46) i mirno su priveli meč kraju.

Košarkaši Crvene zvezde će u narednom kolu Evrolige dočekati Žalgiris, koji je novu sezonu počeo s dva poraza, dok će Makabi gostovati Milanu.

ŠTA PIŠU NOVINE

Dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja od petka pišu o pregovorima oko nabavke gasa iz Rusije po povlašćenim uslovima, bezbednosti svedoka i žrtava haškog suda za zločine OVK kao i o reakcijama lidera opozicionih stranaka na ključne poruke nedavno završenog Samita EU-Zapadni Balkan u Sloveniji. 

BLIC – U tekstu “Opet krive Srbiju, traže od Bajdena da reaguje” o pismu grupe kongresmena američkom predsedniku u vezi nedavnih tenzija na severu Kosova. 

VEČERNJE NOVOSTI – Pod naslovom “Dobićemo najbolju cenu gasa u Evropi” o pregovorima sa Rusijom oko nabavke gasa u uslovima energetske krize. 

DANAS – U tekstu “Novica Tončev zaboravio sopstvenu of-šor firmu” o pominjanju ministra zaduženog za razvoj siromašnih opština u takozvanim “Pandorinim papirima” o pranju novca. O reakcijama lidera opozicionih stranaka na poruke sa Samita EU-Zapadni Balkana pod naslovom “Nema datuma ulaska u EU za države pod kontrolom mafije”. 

POLITIKA – “Možemo da zaštitimo žrtve i svedoke zločina OVK”, kaže glavni tužilac Džek Smit.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime