O čemu ćete pričati danas: Rođendanski broj Nedeljnika sa dva poklona; Neispričana priča o Paji Vuisiću; Održana potpredsednička debata

0
Fotografija: Profimedia

Stvarno nije bilo planirano da Nedeljnik počne samostalno da izlazi u mesecu u kojem se i inače obeležavaju svakovrsne godišnjice. Samo se, eto, tako pogodilo.

I ovog oktobra potrudili smo se da naši čitaoci ne osete razočaranje koje ponekad izaziva početak ovog meseca; jedine propuštene šanse, ukoliko ne dođete do svog primerka Nedeljnika, biće one da obezbedite sebi dva velika poklona: prvu knjigu iz nove edicije Nedeljnika o najvećim srpskim i jugoslovenskim glumcima, biografiju Pavla Vuisića iz pera Aleksandra Đuričića.

Tu je i novi broj Njujork tajmsa na srpskom jeziku, sa pedesetak odabranih tekstova iz najvećih novina na svetu.

A Nedeljnik je “sam po sebi” na 96 strana…

Naslovna strana novog Nedeljnika

U još jednu godinu Nedeljnika, ušli smo sa malo nostalgije – poput novinske priče, koju vraćamo u srpsko novinarstvo – i sa malo istorije, koju ravnomerno raspodeljujemo na Kosovo (Telesković), predstavu “Sveti Sava” (Miladinović) i Džejmsa Bejkera (Bazdulj). Nismo zaboravili ni budućnost, ekonomsku (profesor Madžar), naučnu (priča o Petnici) ili sportsku (Žoc, iz pera našeg najmlađeg člana redakcije Uroša Jovičića).

U Srbiji je zadat još jedan udarac poverenju u zvanične podatke o broju preminulih od koronavirusa, o čemu piše Ana Mitić. Donald Tramp, sav zadihan, kao da za to ne haje…

Pogledajte šta vas još čeka u svečanom, rođendanskom, 456. broju Nedeljnika, ali i koje će vesti i priče obeležiti današnji dan.

Naslovna strana poklon knjige

PETOOKTOBARSKA REPUBLIKA – “Nisam razumeo poređenje Petog oktobra sa 27. martom, pošto je 27. mart uveo ovu zemlju u komunizam, a Peti oktobar je iz komunizma izbavio”, piše glavni urednik Veljko Lalić u uvodniku novog broja Nedeljnika.

NOVINSKA PRIČA – Potekla iz američkog novinarstva, presađena ovde kao Holivud ili rokenrol, novinska priča na našim prostorima kao da je igrala svega deceniju-dve. U nečemu što bi se, uz sve moguće ograde zbog vremena i sistema u kojem je trajalo, a ponajpre njima uprkos, moglo nazvati “zlatnim dobom jugoslovenskog novinarstva” – po tiražima, uticaju, autorima – žanr novinske priče pojavio se brzo, stekao popularnost još brže, a potom se, manje-više, ugasio. Sve dosad: najveći i najpopularniji moderni pisci s ovih prostora u Nedeljniku će, na svakih petnaest dana, objavljivati svoje novinske priče.

RELIGIJA – U novom broju Goran Nikolić analizira da li sekularizam u Srbiji i svetu jača. “Religioznost je najizraženija među osetljivim populacijama, posebno u siromašnijim državama, dok se sistematska erozija verskih praksâ i verovanja dogodila među prosperitetnijim slojevima bogatih zemalja”, piše Nikolić.

Naslovna strana novog Njujork tajmsa na srpskom

MADŽAR – Velika moć države i preširoko područje njenog istrajnog i energičnog delovanja glavna su pretnja napretku ali i glavni činilac deformisanja ovdašnjeg političkog sistema, piše profesor Ljubomir Madžar u autorskom tekstu za rođendanski broj Nedeljnika.

SMAJLOVIĆ – “Na čijoj si strani bio 5. oktobra? To je nova linija podele, umesto partizana i četnika”, piše Ljiljana Smajlović u kolumni u novom Nedeljniku.

NESBE – Za svečani broj Nedeljnika govorio je i popularni pisac Ju Nesbe. “Imao sam poziv i priliku da tokom sukoba na Balkanu dođem ovde kao muzičar. Ali mislio sam da tako stajem na stranu Slobodana Miloševića. Da bi nekom možda značilo da ga time podržavam, da bih mogao da upadnem u njegovu propagandnu mašineriju”

“SVETI SAVA” – Ako se vodi polemika da li se Jugoslavija raspala na 14. kongresu januara ili na Maksimiru 13. maja 1990. godine, najpre će biti da je izgorela u plamenu tog 31. maja u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Posle predstave “Sveti Sava”, nakaradno vraćene u javnost ovih dana, ništa više nije bilo isto. Nije bio isti ni Siniša Kovačević, ni glumac Žarko Laušević, nije bio isti ni Beograd, a ni pojmovi srpskog patriotizma i svetosavlja…

PETNICA – Petnica je duža i dublja priča od nekog letnjeg kampa za hipertalentovane klince koji znaju da projektuju svemirski brod od lego kockica, koji kada ga pustite niz vodopad – nećete verovati – ode nizvodno. Niti bilo šta slično lošim holivudskim prikazima. Priča o Petnici počinje od jednog “sasvim običnog učenika” koji živi u bilo kom gradu u Srbiji i ima volju da uči, a svestan je da bi mu dobro došlo da ga neko u tome usmeri… Veliki tekst u novom Nedeljniku.

Ovo su vesti koje će obeležiti današnji dan:

POČINJE PRIMENA NOVIH MERA – Od danas počinje primena nove mere Кriznog štaba – svi ugostiteljski objekti bez obzira na to da li je reč o otvorenim ili zatvorenim objektima mogu da rade do 23 časa.

Biće pooštrena kontrola poštovanja mera i sankcije za nepoštovanje, poručuju nadležni.

Prema poslednjem preseku, u Srbiji je koronavirusom zaražena još 121 osoba, a kovid 19 odneo je još jedan život. Na respiratorima je 20 pacijenata.

Više od polovine novozaraženih je iz Beograda, a zatim slede Кragujevac, Niš, Novi Sad, Loznica, Vranje i Кraljevo.

POTPREDSEDNIČKA DEBATA – Majk Pens i Kamala Heris, republikanski i demokratski kandidati za funkciju potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država učestvovali su u noći između srede i četvrtka u potpredsedničkoj debati.

Debata u udarnom terminu bila je prilika za glasače da odluče da li su Pens ili Heris spremni da preuzmu dužnosti predsednika pre isteka sledećeg mandata. To pitanje, iako deluje tako, nije važno samo u teoriji.

Američki mediji pišu da je odluka o tome ko će biti novi (ili stari) potpredsednik veoma važna s obzirom na godine i zdravstveno stanje Trampa i Bajdena. Donald Tramp (74) trenutno se oporavlja od koronavirusa, a 77-godišnji Džo Bajden bi, ako bude izabran, bio najstariji predsednik ikada.

Bilo je žustrih razmena na samom početku ali su učesnici debate pokazali mnogo više poštovanja, nego što je to bio slučaj prošle nedelje tokom prve predsedničke debate.

Budući da zaostaju u anketama, Tramp i Pens nemaju vremena za gubljenje i zbog toga je za njih ova debata bila od velike važnosti. Izbori su za manje od četiri nedelje, a milioni Amerikanaca su već glasali.

Sa druge strane nego što je Kamala Heris izgovorila jednu reč, čim je kročila na binu, ušla je u istoriju kao prva Afroamerikanka učesnica potpredsedničke debate. Bila je to odlična prilika za nju da motiviše potencijalne birače koji nisu pokazali preterani entuzijazam prema Bajdenu.

Glavna tema debate bio je koronavirus.

Potpredsednik Majk Pens branio je način na koji se Trampova adminstracija suočila sa pandemijom Kovida 19 u kojoj je stradalo više od 210 hiljada Amerikanaca, dok ga je demokratska kandidatkinja za potpredsednicu Kamala Haris osudila kao “najveći neuspeh bilo koje američke administracije ikada”.

Dok se predsednik SAD Donald Tramp oporavlja od virusa u Vašingtonu, Kamala Haris je naglasila da ne bi uzela vakcinu ukoliko bi je reklamirao republikanski predsednik, bez podrške zdravstvenih profesionalaca.

Pens, koji rukovodi predsednikovom radnom grupom za koronavirus, priznao je da je Amerika “prošla kroz veoma izazovan period ove godine”.

Međutim, dodao je i da “želi da američki narod zna, da je od prvog dana, predsednik Tramp zdravlje Amerikanaca stavio na prvo mesto”.

Dvoje kandidata sukobilo se oko Trampovog odbijanja da objavi svoje poreske prijave četiri godine pošto je obećao više puta da će to učiniti. Njujork tajms je prošlog meseca objavio da predsednik plaća veoma mali porez na lična primanja, ali da ima dug od više stotina miliona dolara.

“Bilo bi dobro znati kome predsednik duguje novac”, rekla je Heris.

“Ono što svi znamo o Džou je da on sve iznese u javnost. On je pošten, otvoren”, dodala je. “Donald Tramp, s druge strane, sve zataškava”.

Pens je branio Trampa kao biznismena koji otvara nova radna mesta i koji je više nego pošteno platio porez, i preusmerio je razgovor na Bajdena.

“Od prvog dana, Džo Bajden će vam podići porez”.

POLICAJAC OPTUŽEN ZA UBISTVO DŽORDŽA FLOJDA PUŠTEN DA SE BRANI SA SLOBODE – Bivši američki policajac Derek Čovin, optužen za ubistvo Afroamerikanca Džordža Flojda, pušten je da se brani sa slobode, uz kauciju od milion dolara.

Ubistvo Flojda tokom privođenja u Mineapolisu 25. maja, kada mu je Čovin kolenom pritiskao vrat 8 minuta i 46 sekundi, podstaklo je masovne proteste u SAD, a potom i širom planete. Policija je Flojda pokušala da privede zbog pokušaja da plati račun falsifikovanom novčanicom od 20 dolara.

Prema sudskim dokumentima, Čovin je položio kauciju od milion dolara, a zavod za izvršenje sankcija potvrdio je da on više nije u pritvoru, prenosi Asošiejted pres.

Kaucija za Čovina ugovorena je u junu na 1,25 miliona dolara ili na milion dolara, uz uslove, među kojima je obaveza da se pojavljuje pred sudom. Zabranjeno mu je da se bavi poslovima koji imaju veze sa obezbeđenjem, da nosi oružje i da kontaktira Flojdovu porodicu.

Policajci koji su učestvovali u incidentu 25. maja, Tomas Lejn, Aleksandar Kueng i Tou Tao, optuženi su za saučesništvo u ubistvu drugog stepena. Oni su ranije položili kauciju od 750.000 dolara i čekaju suđenje sa slobode.

Čovinovi advokati tvrde da je uzrok smrti Flojda visok nivo fentanila i metamfetamina u organizmu. Flojd je bio i pozitivan na korona virus.

DANAS SAZNAJEMO IME DOBITNIKA NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIŽEVNOST – Švedska akademija za književnost saopštiće danas u Stokholmu ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost čime se nastavlja sezona Nobelovih nagrada.

Tokom te sezone, najveće interesovanje javnosti predstavljaju dobitnici Nobelove nagrade za književnost i za mir.

Interesovanje za ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost je još veće posle kontroverznog izbora 2016. godine kada je izabran Bob Dilan, dok je prošle godine dobitnik bio austrijski pisac Peter Handke, kritikovan zbog stavova o ratu u bivšoj Jugoslaviji.

Među imenima ove godine navode se En Karson, Margaret Etvud, Ismail Kadare i Mišel Uelebek.

Kadare, albanski pisac koji živi u Parizu, dobitnik je Međunarodne nagrade za književnost “Nojštat” (Neustadt), poznate i kao američki Nobel, za 2020. godinu.

Švedska akademija do poslednjeg trenutka drži u tajnosti ime dobitnika.

ĐOKOVIĆ U POLUFINALU ROLAN GAROSA – Najbolji teniser sveta Novak Đoković plasirao se u polufinale Otvorenog prvenstva Francuske, pošto je sinoć pobedio Španca Pabla Karenja Bustu sa 4:6, 6:2, 6:3, 6:4.

Đoković je do pobede i plasmana u svoje deseto polufinale Rolan Garosa stigao posle tri sata i 10 minuta igre.

Srpski teniser će u polufinalu igrati protiv Grka Stefanosa Cicipasa.

Đoković je zbog problema sa povredom nešto lošije počeo meč, Karenjo Busta je osvojio prvi set, ali je usledio preokret. U najvažnijim trenucima meča Đoković je podsećao na pet, šest godina mlađu verziju sebe – bodrio se, vikao ka svojoj loži, radovao se svakom osvojenom poenu i na kraju slavio.

Polufinalni dueli na programu su u petak.

ŠTA ĆE SE DANAS VAŽNO DOGODITI

Beograd – Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji u poseti Srbiji

Brisel – Video-sastanak ministara unutrašnjih poslova Evropske unije o planu za migracije i azil koji je predložila Evropska komisija.

Jerevan – Protest opozicije u Jermeniji.

Stokholm – Biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost.

Oslo – U 20.45 fudbaleri Norveške i Srbije igraju meč polufinala baraža za Evropsko prvenstvo

PREGLED DNEVNE ŠTAMPE – Dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja od četvrtka najviše pišu o novim merama Kriznog štaba za suzbijanje epidemije korona virusa i o reakcijama vlasti u Beogradu na izveštaj Evropske komisije o napretku zemlje na putu ka članstvu u EU.

BLIC – U tekstu “Džihadisti opet vrbuju po Srbiji i regionu” o upozorenju Evropola da je za samo jedan dan otkrio više od 300 novih internet stranica na srpskom i jezicima okolnih naroda, a u kojima se veličaju ideje Islamske države i Al Kaide. 

VEČERNJE NOVOSTI – O novim merama za suzbijanje epidemije korona virusa u Srbiji u tekstu “Zatvaraju kafane i radnje u 23 časa”. Pod naslovom “Dačiću dva resora manje” o pregovorima o formiranju nove vlade.

DANAS – U tekstu “Vučić ‘preskočio’ EU i vezao se za Ameriku” o ocenama analitičara kako je najnoviji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije primljen u Beogradu. Pod naslovom “U Nišu umrla trećina od svih preminulih u Srbiji” o podacima koje je BIRN objavio o broju obolelih i preminulih od posledica infekcije korona virusom u zemlji. 

POLITIKA – “Bojkot izbora je ogolio i vlast i opoziciju”, kaže za list potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš. Pod naslovom “Umesto raspleta, sve veća drama u Šapcu” o situaciji u gradu u kom ni posle ponovljenog glasanja na lokalnim izborima, još nije proglašen pobednik. O poseti kneza Alberta II od Monaka u tekstu “Srbiji je mesto u Savezu za multilaterizam pri UN”.

NA DANAŠNJI DAN

1991 – Hrvatski sabor proglasio nezavisnost i doneo Odluku o raskidu državnopravnih veza sa ostalim republikama i pokrajinama SFRJ

1992 – Preminuo Vili Brant

PREPORUKA ZA ČITANJE – Skrolujte na početak teksta.