Dobro jutro,
Kandidatkinja PDP-a Jelena Trivić proglasila je pobedu na izborima za predsednika Republike Srpske, što je nekoliko časova nakon nje uradio i kandidat vladajućeg SNSD-a Milorad Dodik. Kada su u pitanju izbori za Predsedništvo BiH, njega će činiti Željko Komšić, Željka Cvijanović i Denis Bećirović.
Partija desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske bivšeg premijera Bojka Borisova pobednik je vanrednih parlamentarnih izbora u Bugarskoj sa osvojenih 23,5 odsto glasova, odnosno 63 mandata. Kiril Petkov priznao je poraz svoje partije Nastavljamo promene.
Ovogodišnja sezona Nobelove nagrade počinje danas objavljivanjem imena laureata za medicinu. Kao i svake godine, nagrade za mir i književnost izazivaju najveću pažnju, a one će biti dodeljene u četvrtak i petak.
REZULTATI IZBORA U BIH
Kandidatkinja Partije demokratskog progresa (PDP) Jelena Trivić proglasila je pobedu na izborima za predsednika Republike Srpske nad kandidatom vladajućeg SNSD-a Miloradom Dodikom.
“Ovo nije samo moja pobeda, ovo je pobeda naroda, ovo je pobeda Republike Srpske”, rekla je Jelena Trivić u svom obraćanju.
Ona je istakla da je verovala u narod i da je narod, nakon godina robovanja, uspeo da prosudi šta je dobro.
“Ja jesam Srpkinja, ali ću biti predsednica svih građana RS, bez obzira na njihovu ideološku, partijsku i nacionalnu pripadnost”, rekla je Trivić.
Dodala je da će raditi na suzbijanju korupcije, provođenju zakona i ekonomskom oporavku Republike Srpske.
Predsednik PDP-a Branislav Borenović saopštio je da je na osnovu 72,3 posto prebrojanih glasova Jelena Trivić osvojila 263.560 glasova ili 51,2 posato, a njen protivkandidat Milorad Dodik iz SNSD-a 225.265 glasova ili 48,7 posto.
Nakon Trivićeve, desetak minuta iza ponoći proglasila pobedu, dva časa kasnije je to učinio i Milorad Dodik, kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
“Željka Cvijanović je srpski član Predsedništva BiH, a ja sam predsednik Republike Srpske”, rekao je Dodik.
Pre toga, prvi put u izbornoj noći obratio se medijima nešto posle 1.00 sat, navodeći da on vodi, ali da neće proglasiti pobedu dok se ne prebroje svi glasovi.
Kasnije je izjavio da je do sada osvojio 274.508 glasova, a da je njegova protivkandidatkinja osvojila 245.570 glasova, ali nije izneo procent prebrojanih glasačkih listića.
Posle proglašenja pobede Jelene Trivić, simpatizeri opozicije okupili su se na Trgu Krajine u Banjaluci, slaveći njenu pobedu, a potom su se premestili ispred izbornog štaba.
Centralna izborna komisija BiH bi danas trebalo da objavi preliminarne rezultate glasanja za predsednika RS.
Kandidat opozicije za bošnjačkog člana Predsedništva BiH Denis Bećirović (SDP) proglasio je večeras pobedu nad kandidatom Stranke demokratske akcije (SDA) Bakirom Izetbegovićem.
Kandidatkinja HDZ BiH Borjana Krišto priznala je poraz od kandidata DF-a Željka Komšića za hrvatskog člana Predsedništva BiH.
Kandidat opozicije u Republici Srpskoj za srpskog člana Predsedništva BiH Mirko Šarović (SDS) priznao je poraz od kandidatkinje vladajućeg SNSD-a Željke Cvijanović.
POVRATAK BOJKA BORISOVA
Partija desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) bivšeg premijera Bojka Borisova pobednik je vanrednih parlamentarnih izbora u Bugarskoj sa osvojenih 23,5 odsto glasova, odnosno 63 mandata, rezultat je izborne ankete agencije Galup internešenel Balkan na osnovu 100 odsto prebrojanih glasova.
Na drugom mestu sa 19,5 odsto glasova i 53 mandata je reformistička partija Nastavljamo promene (PP) Kirila Petkova, čija je reformska vlada srušena u junu posle samo šest meseci na vlasti.
“Izgubili smo izbore, doduše sa malom razlikom, a sada GERB ima odgovornost da formira koaliciju i upravlja državom“, rekao je on, prenosi Euronews.
Lider stranke Preporod (Vazrajdane) Konstantin Kostadinov rekao je za Bugarski radio da je odaziv birača teška kazna za bugarsku demokratiju jer dve trećine ljudi nije zainteresovano za budućnost svoje zemlje. Kako kaže, veliki deo Bugara, kaže, bojkotovao je izobre.
Stefan Janev lider Bugarskog uspona rekao je da je još uvek rano komentaristati bilo kakve rezultate.
„Glavni zadatk je da sada uspemo da napravimo većinu koja će našu zemlju da izvede iz krize. Crvene linije su nacionalni interesi i oni ostaju povezani sa reforomom EU“, rekao je Janev.
Tomislav Dončev iz GERB-a rekao je komentarisao je takođe rezultate izbora rekavši da njegove kolege treba prvo da razmisle pre nego što se oglase.
„Bićemo kratki jer smo dovoljno pričali tokom protekle kampanje. Hvala svima na podršci. Savetujemo kolegama da razmisle pre nego što progovore“, rekao je Dončev, a preosi Euronews Bugarska.
U parlament je na četvrtim izborima u Bugarskoj za manje od dve godine ušlo još pet stranaka – Pokret za prava i slobodu (DPS) sa 15 odsto osvojenih glasova i 41 mandatom, Preporod koji je dobio podršku 10 odstoglasača i 27 mandata, Bugarska socijalistička partija (BSP) sa 8,9 odsto podrške i 24 mandata, Demokratska Bugarska sa 7 odsto glasova i 19 mandata i Bugarski uspon sa 4,7 odsto podrške i 13 mandata.
Izlaznost na izborima bila je 39,5 odsto, a za opciju „ne podržavam nikoga“ glasalo je 3,4 odsto birača, prenose „Novinite“. Za ukupno 240 mandata u bugarskom parlamentu nadmetale su se 22 partije i šest koalicija.
Sociolog Violeta Ilieva koja radi za ovu agecnciju kaže za Euronews da jedan od faktora koji utiču na nisku izlaznost ovog puta je „iznorni zamor“.
„Postoji i velika tenzija među ljudima. Da bi glasali, oni moraju najpre da poklone poverenje nekome. Međutim, mislim da su oni jako zbunjeni“, rekla je ona.
Od 19 časova, na dan izbora, zabeleženo je 135 prijava kršenja izbornog zakonodavstva i političkih prava građana, saopšteno je iz MUP-a, a prenosi Radio Bugarska.
Kako reporter Euronews javlja i bugarska zajednica koja živi na Floridi izašla je takođe danas na glasanje. On navodi da sve protiče regularno. Kako podseća, prošle godine je u ovoj državi glasalo oko 4.000 Bugara, ali sada se pretpostavlja da će oluja „Ijan“ najverovatnije negativno uticati na današnju izlaznost.
NEDELJA NOBELA
U Stokholmu danas počinje sezona Nobelovih nagrada, saopštavanjem dobitnika za medicinu, ali je dodela nagrada koje slave mir i dobročinstvo čovenčanstva ove godine u senci rata u Ukrajini, ocenila je agencija Frans pres.
Nikada od Drugog svetskog rata, sukob država nije besneo tako blizu Stokholma i Osla, dva mirna grada u kojima se već više od 120 godina dodeljuju čuvene filantropske nagrade u oblasti medicine, fizike, hemije, književnosti, mira i ekonomije.
Stručnjaci procenjuju da bi nagrada za mir mogla da bude dodeljena nekim institucijama ili sajtovima koje prikupljaju informacije o ratnim zločinima.
Norveški Nobelov komitet koji dodeljuje Nobelovu nagradu za mir dobio je 343 predloga za nagradu do 31. januara ove godine, odnosno pre početka ruske invazije na Ukrajinu krajem februara.
Članovi žirija imaju mogućnost da posle tog roka dodaju neka imena na prvom sastanku o tom pitanju, ove godine održanom krajem februara.
Švedski stručnjak za međunarodna pitanja Peter Valensten izjavio je Frans presu da neki smatraju da ove godine ne bi trebalo da bude dodeljena Nobelova nagrada za mir i da bi to bila „najjača poruka o stanju u međunarodnim odnosima“.
Norveški komitet može da nikome ne dodeli tu nagradu, ako proceni da je niko nije zaslužio. Ipak, među kandidatima se pominju – organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi internešenel, švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg i druge ekološke ličnosti.
Pojedini stručnjaci smatraju da bi Norveški komitet mogao da se okrene drugim krizama, ne samo bezbednosnim, već ekološkim.
Kao i svake godine, nagrade za mir i književnost izazivaju najveću pažnju.
Po tradiciji u ponedeljak će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, u utorak za fiziku, u sredu za hemiju, u četvrtak za književnost i u petak za mir. Narednog ponedeljka biće saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.
Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu, pronalazaču dinamita, koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.
Nobel je u Parizu 1895, godinu dana pred smrt, u svoj testament uneo želju da bude osnovan Nobelov fond iz kojeg bi se dodeljivale nagrade najzaslužnijima.
Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.
Povodom 300. godišnice, Centralna banka Švedske 1969. godine ustanovila je i Nobelovu nagradu za ekonomiju.
Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na devet miliona kruna (oko milion evra), a novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.
Ceremonija uručenja nagrada tradicionalno je 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.
I DRUGE VESTI
Đilas: „Ne vidim SSP ni u kakvom savezu sa SNS i SPS“
Predsednik Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izjavio je da ne zna ništa o savezu, čije osnivanje najavljuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali ističe da ne vidi njegovu stranku „ni u kakvom savezu sa Srpskom naprednom strankom i Socijalističkom partijom Srbije“.
„Oni su vlast, mi smo opozicija. Mi želimo da promenimo ogroman broj stvari koji su oni u ovoj zemlji uradili i napravili. A da li bih voleo da vidim tu pristojnost i sa druge strane, apsolutno da. Da li ću je dočekati, to već ne znam“, rekao je Đilas za TV Nova S.
Na pitanje kako se dalje boriti sa aktuelnom vlašću, Đilas kaže da bi trebalo razočarane birače SNS ubediti „da zaista mi znamo kako će da bude bolje“.
„Najlakše je vikati – ‘Ua Vučić’, to smo radili godinama. Pa su neki rekli da nam je politika samo ‘anti Vučić’. Mi sad smanjimo Vučića i idemo na konkretna rešenja, a neki sad kažu ne pominjete Vučića. Dobro, pomenućemo i Vučića, suština je da pokažemo ljudima da znamo kako će da bude bolje“, rekao je on.
Govoreći o poseti njegove stranke SAD i razgovoru sa američkim zvaničnicima, rekao je da je suština svih razgovora bila je da oni koji određuju politiku prema Srbiji i tom delu Zapadnog Balkana, razmene stavove sa njima.
„Tako smo čuli da oni smatraju da je zaista neobjašnjivo da se u Ujedinjenim nacijama, na teritoriji SAD, u Njujorku, potpisuje takav sporazum (Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova) sa Rusijom, makar on bio i tehnički“, istakao je on.
Đilas navodi da oni žele „maksimalno dobre“ odnose sa Srbijom i povećanje investicija, ali navodi da je nerealno očekivati da do zapadnih investicija dođe dok je Srbija „jedna od četiri zemlje u Evropi koja nije prihvatila politiku (Zapada) prema Rusiji“.
„Stalno ponavljam da ne verujem da su sankcije način da se bilo koji problem reši, zato što pogađaju običan narod, to je suština. Oni koji ih uvode, misle da će time nešto rešiti, ja to ne mislim. Ali u ovom trenutku, kada imate celu Evropu na jednoj strani, a vi ste deo Evrope, ne možete da ostanete na drugoj strani. Možete, uvek može, ali su posledice katastrofalne“, rekao je Đilas.
Đilas navodi da to znači da Srbija može da ostane bez investicija, da mogu neke kompanije da se povuku kao i iz Rusije, navodeći da se plaši i eventualnih sankcija protiv Srbije.
„A to bi značilo da ljudi ovde ostaju bez posla, da stotine hiljada ljudi imaju ugrožen posao pošto imaju posao u kompanijama iz Zapadne Evrope“, rekao je Đilas.
On je rekao da će u Odboru za spoljnu politiku Skupštine Srbije, koji vodi potpredsednik SSP Borko Stefanović, pokrenuti razgovor o tome, da bi videli „šta će da kažu druge stranke“.
Plenković pozdravio Šmitove izmene izbornog zakona BiH
Hrvatski premijer Andrej Plenković pozdravio je odluku visokog predstavnika međunarodne zajednice Kristijana Šmita kojom je promenjen izborni zakon BiH, istakavši da je time osiguran „politički opstanak“ bosanskohercegovačkih Hrvata.
„Pozdravljamo intervenciju visokog predstavnika Kristijana Šmita u Ustavu Federacije BiH i Izbornom zakonu. U tome smo ga svo vreme podržavali nakon što nisu uspeli pregovori političkih aktera u BiH… Izmene osiguravaju politički opstanak Hrvata i legitimnu zastupljenost u Domu naroda i Vladi Federacije BiH“, napisao je na Tviteru hrvatski premijer a prenosi Hina.
Šmit je u nedelju nenajavljeno nametnuo izmene izbornog zakona koje se odnose na ustrojstvo i funkcionisanje Doma naroda parlamenta Federacije BiH i način donošenja odluka, koje idu u korist Hrvata.
„Posle izbora potrebno je da politički akteri u BiH nastave razgovore kako bi se osigurala ravnopravnost i legitimna zastupljenost sva tri konstitutivna naroda i u Predsedništvu BiH. I ponovno vidimo da su Bošnjaci preglasali Hrvate, što narušava funkcionalnost BiH i skladne odnose njenih konstitutivnih naroda“, dodao je Plenković.
Željko Komšić vodi u izbornoj trci za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda pred kandidatkinjom HNS-a BiH Borjanom Krišto, pokazuju rezultati posle 60 posto prebrojanih glasova. Ako se potvrdi Komšićeva pobeda, on će četvrti puta biti hrvatski član Predsedništva BiH izabran većinom glasovima Bošnjaka.
Posle prebrojavanja prebrojavanja više od 500.000 glasačkih listića Komšić ima 118.000 glasova odnosno 67 posto, a Borjana Krišto nešto više od 50.000 glasova odnosno nešto manje od 33 posto, pokazuju podaci SDA.
„HDZ BiH i kandidati HNS-a BiH, kao i Borjana Krišto dobili su uverljivu podršku hrvatskih birača u BiH“, zaključio je a Tviteru Plenković.
Predsednik iranskog parlamenta upozorio da protesti imaju za cilj rušenje vlade
Predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Kalibaf izjavio je da bi protesti zbog ubistva Mahse Amini mogli da destabilizuju zemlju i pozvao bezbednosne snage da se oštro pozabave demonstrantima za koje tvrdi da ugrožavaju javni red, pošto su nemiri širom zemlje ušli u treću nedelju.
Prema navodima na društvenim mrežama, antivladini protesti održani su i u Iranu, uprkos blokadi interneta putem kog su dogovarani skupovi.
Kalibaf je rekao poslanicima da su, za razliku od ovih protesta, za koje je rekao da imaju za cilj rušenje vlade, prethodne demonstracije nastavnika i penzionera koji su tražili više plate, bile usmerene na reforme, navodi se na sajtu parlamenta.
„Važna tačka (prošlih) protesta je bila da su oni tražili reformu, a ne da ruše sistem. Molim sve koji imaju bilo kakve (razloge za) proteste da ne dozvole da njihov protest preraste u destabilizaciju i rušenje institucija“, izjavio je on.
Hiljade Iranaca izlazilo je na ulice u poslednje dve nedelje u znak protesta zbog smrti Mahse Amini, devojke koju je ubila policija za moral jer navodno nije pravilno nosila hidžab.
NVO: „Izrael drži pritvoreno oko 800 Palestinaca bez optužnice“
Izrael drži oko 800 Palestinaca u pritvoru bez osude ili optužnice, što je najveći broj od 2008, saopštila je izraelska grupa za zaštitu ljudskih prava HaMoked.
HaMoked, koja redovno prikuplja podatke iz izraelskih zatvora, saopštila je da se 798 Palestinaca trenutno nalazi u takozvanom administrativnom pritvoru. Tu se pritvorenici drže mesecima, ne znajući razlog.
Grupa je saopštila da je broj onih koji su zadržani u administrativnom pritvoru u stalnom porastu ove godine, pošto Izrael sprovodi noćne racije na okupiranoj Zapadnoj obali kao odgovor na niz napada na Izraelce ranije ove godine.
Neki pribegavaju štrajkovima glađu kako bi skrenuli pažnju na svoj pritvor, što često podstiče tenzije između Izraela i Palestinaca.
Izrael tvrdi da koristi administrativni pritvor da spreči napade i obuzda opasne militante bez otkrivanja osetljivih obaveštajnih podataka.
Zaraćene strane u Jemenu nisu postigle dogovor o produžetku primirja
Zaraćene strane u Jemenu nisu uspele da postignu sporazum o produženju primirja, saopštile su Ujedinjene nacije.
Time je, kako piše AP, ugroženo najduže zatišje u borbama od početka građanskog rata u zemlji.
Izaslanik UN-a u Jemenu Hans Grundberg izrazio je u pisanoj izjavi žaljenje što dogovor nije postignut, za šta je rok istekao i pozvao sve strane da se uzdrže od provokacija dok se pregovori nastavljaju.
Jemen je od 2014. godine razoren sukobom šiitskih pobunjenika, bliskih Iranu, i vladinih snaga, koje podržava vojna koalicija koju predvodi Saudijska Arabija.
Primirje je stupilo na snagu u aprilu.
ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA
BLIC – „Ruska vojska u rasulu, preti i pad Luganska“, piše list. „Misterija ‘ubistva’ Radoja Zvicera“, nakon demantija vesti da je navodni vođa Kavačkog klana ubijen u Panami.
VEČERNJE NOVOSTI – „Počela mandat pravdajući NATO agresiju“, o izjavama nove nemačke ambasadorke Anke Konrad. O opštim izborima u Bosni i Hercegovini u tekstu „Glasovi za stabilnost i mir Srpske“.
DANAS – „Vlast poručila da je na strani Informera“, ocenjuje nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić povodom intervjua tog lista sa višestruko osuđivanim silovateljem. „Stižu nova poskupljenja uz punije rafove“, smatraju ekonomski analitičari, nakon odmrzavanja cene mleka.
NOVA – „Vlada koju ćemo najduže čekati, a izgleda da nam nije ni potrebna“, piše list povodom šest meseci od održavanja parlamentarnih izbora. „Ako Sava probije nasip, potopiće autoput i čitav Novi Beograd“, kažu stručnjaci za list.
POLITIKA – Ministarka pravde Maja Popović u intervjuu za list kaže „Čekamo mišljenje Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona“. „Građani BiH glasali na izborima“, piše list.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1997. – Japanski voz na magnetnim jastucima je brzinom od 451 kilometar na čas oborio svetski rekord na eksperimentalnoj železničkoj pruzi kod od Tokija.
1796. – Predvođeni vladikom Petrom I Petrovićem Njegošem, Crnogorci su na Krusima porazili višestruko brojnije snage skadarskog paše Mahmuta Bušatlije koji je poginuo u toj bici.
1895. – Rođen je Sergej Aleksandrovič Jesenjin, jedan od najpopularnijih ruskih pesnika 20. veka. Njegovo delo, kao i njegov život, koji je okončao samoubistvom u 30. godini, imali su značajan uticaj na evropsko pesništvo („Kafanska Moskva“, „Povratak u zavičaj“, „Ispovest mangupa“, „Sovjetska Rusija“).
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas biti svežije i promenljivo vreme, uz umeren, povremeno i jak severozapadni vetar, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.
Ujutru u severnim, a tokom dana i u ostalim predelima očekuje se prolazno naoblačenje mestimično sa kišom.
Jutarnja temperatura od šest do 13 stepeni, najviša dnevna od 16 do 20 stepeni.
Tagovi
