O čemu ćete pričati danas: Posledice zagađenja vazduha, sudbina Mila Đukanovića i protest žena u Iranu

0
EPA-EFE/KOCA SULEJMANOVIC

Dobro jutro,

Prema podacima Programa zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine – dokumenta u kome se po prvi put mapira uticaj aerozagađenja – zagađen vazduh u Srbiji godišnje odnese hiljade života, dovede do oko 14.000 hospitalizacija i utiče na pogoršanje astme kod dece.

Većina poslanika u crnogorskom parlamentu, njih 41, potpisala je Predlog za pokretanje postupka za utvđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav i dostavili ga skupštini. Inicijativa je usledila nakon što je Đukanović odbio da prihvati predlog da mandatar za sastav nove vlade bude Miodrag Lekić.

Vlada Irana je snažno odbacila odgovornost za smrt 22-godišnje Mahse Amini, ali je vest ipak podstakla bes hiljade Iranki koje su se decenijama suočavale sa čuvarima morala pripadnika Islamske Republike. Žene na iranskim ulicama seku kosu u znak protesta i zahtevaju veća prava.

ZAGAĐENJE VAZDUHA

Zagađen vazduh godišnje odnese hiljade života, dovede do skoro 14.000 hospitalizacija i prouzrokuje višednevna pogoršanja astme kod dece u Srbiji – ovo su samo neki od podataka sadržani u Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine, dokumentu u kome se po prvi put na sveobuhvatan način mapira uticaj aerozagađenja.

U ovom dokumentu, koji je izrađen uz pomoć Evropske unije, analiziraju se posledice izloženosti  pre svega suspendovanim česticama (PM2.5), troposferskom ozonu (O3) i azot-dioksidu (NO2). Pored toga daje se pregled različitih scenarija koji bi mogli da dovedu do smanjenja aerozagađenja i na koji način bi svaki od njih ublažio negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha, piše Danas.

Iako je ovaj dokument izrađen još krajem prošle godine, Vlada ga još uvek nije usvojila, po svoj prilici zbog novčanih sredstava neophodnih za njegovu primenu.

Koliki je obim problema međutim najbolje govori podatak da je 2019. godine više od tri miliona građana Srbije živelo u područjima u kojima je vazduh prezagađen.

Koliko nas ubija vazduh?

Do sada su se pojavljivale različite procene o uticaju aerozagađenja na zdravlje građana.

Često citiran podatak bio je da godišnje zbog lošeg vazduha u Srbiji umre oko 6,000 osoba, što je broj do koga je u svojoj analizi došla Svetska zdravstvena organizacija.

U dokumentu Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine  navodi se da zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11,000 prevremenih smrti. Najpogubniji uticaj pri tome imaju PM2.5 čestice koje prema ovim procenama dovode do oko 10,000 izgubljenih života godišnje.

Ovaj broj odnosi se na hronični mortalitet, odnosno prevremene smrti do kojih dolazi usled dugotrajnog udisanja lošeg vazduha.

U dokumentu se međutim pominje i akutni mortalitet – smrti do kojih dolazi u roku od nekoliko dana usled izlaganja zagađenom vazduh. Procenjuje se da godišnje na ovaj način premine 461 osoba.

Uz to još oko 14,000 ljudi godišnje završi u bolnici zbog respiratornih odnosno kardiovaskularnih tegoba nastalih usled zagađenog vazduha, pri čemu ponovo najsitnije čestice se pokazuju kao najopasnije. U analizi se procenjuje da širenje najsitnijih čestica dovede do 4,261 hospitalizacije godišnje zbog respiratornih tegoba i 5,144 hospitalizacije usled kardiovaskularnih tegoba.

Procenjuje se da godišnje preko 22,000 novih slučajeva bronhitisa se registruje među decom uzrasta od šest do 12 godine usled zagađenja. Uz to navodi se i da među decom uzrasta od pet do 19 godina se registruje pojava simptoma astme tokom ukupno  186,000 dana.

Ugroženo zdravlje građana stvara i velike gubitke kada se pogleda ukupan broj dana tokom koga su grđani koji trpe posledice aerozagađenja sprečeni da rade. Ova analiza procenje da se izgubi preko dva miliona radnih dana usled negativnog uticaja zagađenog vazduha na zdravlje.

Pri tome trenutno stanje može biti još i gore, jer je kao referentana godina uzeta 2015.

-Imajući u vidu činjenicu da kvalitet ambijentalnog vazduha slabi od 2015. godine, negativni uticaji zagađenja vazduha u Srbiji sve su veći i veći – konstatuje se u dokumentu.

Gde je rešenje?

Pored mapiranja problema pomenuta studija daje i četiri različita moguća scenarija, koja bi u periodu do 2030. godine dovela do smanjenja koncentracije zagađujućih materija u vazduhu, što bi posledično imalo pozitivan uticaj na zdravlje građana.

Po prvom „najgorem scenariju“ – koji podrazumeva da se ništa od novih mera ne donese već da se samo postojeće u potpunosti implementiraju – došlo bi do smanjenja zagađenja.

Među postojećim merama izdvaja se Nacionalni program za smanjenje emisija, koji se fokusira na najveće pojedinačne zagađivače u sektoru energetike u Srbiji. Primena samo ovog programa uz prateće mere dovela bi do drastičnog smanjenja smrtnosti usled aerozagađenja do 2030. godine.

Prema analizi primena postojećih mera smanjila bi hronični mortalitet za 41 odsto do 2030. godine, uz to broj prijema u bolnicu zbog aerozagađenja bio bi smanjen za 25 odsto dok bi broj dana tokom kojih deca prolaze kroz pogoršanje astme opao za 36 odsto a za preko trećinu bi se smanjio i broj slučajeva bronhitisa među najmlađima.

Na drugoj strani kada bi se donele i nove mere broj prevremenih smrti, hospitalizacija i pogoršanja astme dalje bi opadao. U najboljem scenariju, koji podrazumeva i najobuhvatnije mere ali i zahteva najveća ulaganja, broj prevremenih smrti nastalih usled dugotrajne izloženosti zagađenju bio bi prepolovljen, dok bi broja dana sa izraženim simptomima astme kod dece se smanjio za 53,6 odsto. Značajno bi se smanjio i broj izgubljenih radnih dana i to za polovinu.

Povoljan uticaj na zdravlje građana bio bi ispraćen i povoljnim ekonomskim pokazateljima. U studiji se konstatuje da  „su koristi
po zdravlje u svim scenarijima veći od ukupnih troškova mera predloženih u scenarijima i podeljenih po godinama, što znači da je realizacija troškova za sprovođenje scenarija ekonomski pouzdana i opravdana.“

MILO ĐUKANOVIĆ

Većina poslanika u crnogorskom parlamentu, njih 41, potpisala je Predlog za pokretanje postupka za utvđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav i dostavili ga skupštini.

Predlog su potpisali poslanici Demokratskog frontra, Demokratske Crne Gore, Ujedinjene i Prave Crne Gore, Građanskog pokreta URA, Socijalističke narodne partije (SNP), Pokreta za promjene (PzP) i CIVIS-a.

Oni imaju 41 od ukupno 81 poslanika u crnogorskom parlamentu.

Inicijativa za razrešenje predsednika usledila je nakon što je Đukanović odbio da prihvati predlog da mandatar za sastav nove vlade bude Miodrag Lekić i kada je uputio predlog za skraćenje mandata skupštine. U obrazloženju, Đukanović je ranije naveo da mu nisu dostavljeni svi potpisi poslanika, da nisu došli kod njega na konsultacije i da nije “stekao utisak da postoji jasna većina koja bi bila u stanju da formira vladu koja bi ponudila rešenja veoma teških problema na finansijskom, ekonomskom, pravnom, institucionalnom i političkom planu”.

U predlogu za razrešenje, oni navode da  Đukanović povredio Ustav jer, kako tvrde, nije pozvao na razgovore o mandataru za sastav vlade sve predstavnike političkih partije, kao ni Miodraga Lekića koji je dogovorom parlamentarne većine dobio podršku 41 poslanika da bude mandatar za sastav nove vlade.

“Takođe, sasvim je neustavno njegovo pozivanje na potpise poslanika kao uslov za predlog mandatara jer takva obaveza po Ustavu ne postoji. Iz javne podrške svih činilaca parlamentarne većine od 41 poslanika, Đukanović se mogao nedvosmisleno uveriti da Miodrag Lekić ima nespornu podršku da bude mandatar za sastav vlade. Prema tome, to je bila opštepoznata stvar koja se u pravu dodatno ne dokazuje”, piše u obrazloženju Predloga za pokretanje postupka za utvđivanje da li je predsjednik Crne Gore povrijedio Ustav.

Prema članu 98 Ustava Crne Gore postupak za utvrđivanje da li je predsednik Crne Gore povredio Ustav može pokrenuti skupština, na predlog najmanje 25 poslanika.

Predlog za pokretanje postupka skupština dostavlja predsedniku Crne Gore na izjašnjenje. Odluku o postojanju ili nepostojanju povrede Ustava donosi Ustavni sud i bez odlaganja je objavljuje i dostavlja skupštini i predsedniku Crne Gore.

Ustavni sud u Crnoj Gori nema kvorum a mesecima ne uspeva da se kompletira jer kandidati ne dobijaju potreban broj glasova poslanika.

Ranije je Đukanović, upitan, koji je sledeći potez ako se ne skrati mandat skupštini, Đukanović kaže da ostavljaju mogućnost političkim subjektima da do 30. septembra bolje sagledaju ono što su njihove odgovornosti prema nacionalnim interesima i da tome daju prioritet u odnosu prema “ringe raja” politici.

“Moje svako naredno postupanje biće apsolutno u skladu sa Ustavom. Da ne bih sam tumačio Ustav, pored mene je tim vrlo kompetentnih pravnika, specijalista za Ustavno pravo koji neće dati da pogrešim ni ako se nađemo u takvoj situaciji 30. septembra. Zajedno ćemo proći kroz sve i, siguran sam, doći do rešenja koji će poštovati slovo i duh Ustava Crne Gore”, poručio je Đukanović.

PROTEST ŽENA U IRANU

Zloglasna moralna policija privela je mladu Iranku sa ulica Teherana i odvela je u “centar za prevaspitanje” na časove skromnosti prošle nedelje. Tri dana kasnije, ona je umrla.

Vlada je snažno odbacila odgovornost za smrt 22-godišnje Mahse Amini, ali je vest ipak podstakla bes hiljade Iranki koje su se decenijama suočavale sa čuvarima morala pripadnika Islamske Republike. Priča Mahse Amini je vratila iranski disciplinski aparat u centar pažnje, postavljajući pitanje odgovornosti i nekažnjivosti koju uživa sveštenička elita u zemlji.

„Bilo bi teško pronaći prosečnu Iranku ili prosečnu porodicu koja nema priču o nekoj vezi sa moralnom policijom i centrima za prevaspitanje“, rekla je Tara Sefehri Far, viši istraživač na Bliskom istoku i severu. afričkog odeljenja Hjuman rajts voča. “Toliko su prisutni”.

Moralna policija je snaga za sprovođenje zakona koja ima pristup moći, oružju i pritvorskim centrima, rekla je ona. Oni takođe imaju kontrolu nad nedavno uvedenim “centrima za prevaspitavanje”. Centri deluju kao pritvorski objekti, gde se žene, a ponekad i muškarci,pritvaraju zbog nepoštovanja državnih pravila o skromnosti. Unutar objekata, zatočenicima se daju časovi o islamu i važnosti hidžaba (ili marame), a zatim se primoravaju da potpišu obavezu da će se pridržavati državnih propisa o odeći pre nego što budu pušteni na slobodu, piše CNN.

Prva od ovih ustanova otvorena je 2019. godine, rekao je Hadi Gemi, izvršni direktor njujorškog Centra za ljudska prava u Iranu, dodajući da su “od njihovog stvaranja, koje nema osnova ni u jednom zakonu, agenti ovih centara proizvoljno pritvarali bezbroj žena pod izgovorom da se ne pridržavaju prinudnog hidžaba države”.

“Žene se tada tretiraju kao kriminalci, kažnjavaju se za njihov prekršaj, fotografišu i primoravaju da pohađaju čas o tome kako da nose odgovarajući hidžab i islamskom moralu”, dodao je on.

Iran je diktirao ženama kako treba da se oblače mnogo pre uspostavljanja sadašnje Islamske Republike. Godine 1936. prozapadni vladar Reza Šah zabranio je nošenje velova i marama u nastojanju da modernizuje zemlju. Mnoge žene su pružale otpor. Zatim je islamski režim koji je zbacio šahovu dinastiju Pahlavija učinio hidžab obaveznim 1979. godine, ali je pravilo upisano u zakon tek 1983. godine. Radna grupa sa svim ovlašćenjima agencije za sprovođenje zakona, moralna policija ima zadatak da obezbedi da se pravila poštuju. Svakih nekoliko godina u Iranu se pojavljuje veliki broj pokreta protiv hidžaba, što često dovodi do talasa hapšenja i progona.

To uključuje “Devojke iz ulice revolucije” 2017. godine, kao i ovogodišnje kratke proteste na društvenim mrežama povodom Nacionalnog dana hidžaba i čednosti u zemlji, koji se obeležava svake godine 12. jula radi promovisanja pokrivanja. Ali, pojavile su se nesuglasice po pitanju obaveznog hidžaba, kako među građanima, tako i unutar rukovodstva.

Istraživanje istraživačkog centra povezanog sa parlamentom 2018. godine pokazalo je da je došlo do smanjenja broja ljudi koji smatraju da vlada treba da sprovodi nošenje marame. A izveštaj iranske studentske novinske agencije iz 2014. pokazao je porast od 15 odsto onih koji veruju da hidžab ne bi trebalo da bude obavezan. Takođe je došlo do retoričke promene među rukovodstvom zemlje, pozivajući na “obrazovanje” i “korekciju” za razliku od nasilnog sprovođenja islamskih vrednosti, kaže istraživač Seperi Far.

Neki kažu da se Iran polako približava prekretnici jer se vlada suočava sa rastućim nezadovoljstvom zbog osakaćene ekonomije i naglo rastuće inflacije uzrokovane američkim sankcijama. Čini se da Aminijeva smrt ujedinjuje Irance različitog načina razmišljanja, kaže Sepehri Far, dodajući da kritike zbog incidenta ne dolaze samo od protivnika režima, već i od građana koji ranije nisu imali disidentstvo, kao i onih koji su bliski vlasti. Hiljade širom Irana izašle su na ulice u utorak uveče, pokazuju svedoci i snimci društvenih mreža.

Na snimcima na društvenim mrežama vide se žene kako seku kosu u znak protesta, dok je gomila uzvikivala “smrt diktatoru” u provinciji Kerman na jugoistoku Irana.

“Ovog puta demonstranti ne pozivaju samo na pravdu za Mahsu Amini“, rekao je Gemi. “One takođe pozivaju na ženska prava, na njihova građanska i ljudska prava, na život bez verske diktature”.

Iako postoji osećaj da se režim može osećati ranjivim, neki postavljaju pitanje da li će se trenutni pokret proširiti ili jednostavno oslabiti suočen sa državnim udarima.

“Ne samo da su ovi protesti brutalno razbijeni i obuzdani svaki put, već nema nikakvog vođstva”, rekla je Tara Kangarlu, autorka „The Heartbeat of Iran“, koja je odrasla pod nadzorom moralne policije. “Odrastajući kao tinejdžeri, trudili bismo se da izbegavamo ulice za koje smo znali da će kombiji moralne policije biti parkirani tokom vikenda”, rekla je Kangarlu. Ona kaže da su mladi Iranci evoluirali unutar “opresivnog sistema” da bi živeli svoj život, ali “prosečnom Irancu je dosta”.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi rekao je da će smrt devojke, pošto je privela policija za moral, zbog čega su izbili protesti u Iranu biti ispitana ali je istovremeno osudio hipokriziju zapadnih sila.

“Budite uvereni istraga će svakako biti otvorena”, rekao je Raisi novinarima na margini Generalne skupštine UN u Njujorku, navodeći da u izveštaju sa obdukcije nije pronađeno zlostavljanje policije, što demonstranti osporavaju. 

Protesti su izbili širom Irana nakon smrti 22-ogodišnje Mahse Amini. Nju je policija za moral privela i pretukla jer, navodno, nije pravilno nosila hidžab, nakon čega je Amini pala u komu i umrla. U demonstracijama zbog njene smrti stradalo je najmanje 17 ljudi, prema bilansu jednog državnog medija.  

Iranski predsednik je rekao da ne treba prebrzo donositi zaključke. 

“Ako je jedna od strana napravila grešku to će svakako biti ispitano” rekao je on i dodao da je stupio u kontakt sa porodicom preminule devojke i obećao da će detaljno ispitati incident.

Ubistvo mlade Amini osudile su Ujedinjene nacije, Evropska unija i SAD.

I DRUGE VESTI

Ponoš: “Vučićev govor u UN je bio sasvim u redu i različit od onog za unutrašnju upotrebu”

Predsednik pokreta “Srbija centar – SRCE” Zdravko Ponoš ocenio je da je “supstanca” govora predsednika Srbije u UN “bila u redu” i da se ton njegovo obraćanja svetu razlikovao u odnosu na ono za “unutrašnju upotrebu”.

On je za Fejsbuk portala Glas Šumadije rekao i da je Vučić pravio dobre paralele naglašavajući značaj teritorijalnog integriteta država članica UN, odnosno između slučaja Ukrajine i Srbije.

“Što se tiče samog govora, on je bio ok, nije slao nikakve zabrinjavajuće tonove ni poruke našem region, to je stvar koja se osluškuje i gleda” naveo je Ponoš.

Dodao je da je Vučić u UN poštovao tu instituciju, jer nije improvizovao i čitao je napisan govor.

Smatra nije bilo u skladu “sa dobrom praksom i pristojnim ponašanjem”, što je, kako je rekao, delegacija Srbije sa mesta za praćenje ustala da aplaudira Vučiću po završetku obraćanja.

“To je nekako praksa u UN koju primenjuju samo delegacije nekih autoritarnih režma, tako da je taj jedan gest pokazao karakter ovog režima”, rekao je Ponoš.

Ocenio je da ton Vučićevog obraćanja svetu razlikovao u odnosu na ono za “unutrašnju upotrebu”.

Rekao je da je obraćanje svetu bilo “mnogo svedenije i razumnije” u odnosu na ona namenjena građanima Srbije kada negde otputuje.

Smatra da Vučić tada upućuje teške reči i zabrinjavajuće tonove i da se raspravlja sa opozicijom i kako je naveo, preti građanima da će nešto ružno da se desi.

Lavrov u UN odbacio zapadne optužbe o Ukrajini, Blinken tražio da Putin položi račune

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je pred Savetom bezbednosti UN zapadne optužbe oko rata u Ukrajini i osudio  “nekažnjivost” Kijeva. 

U Savet bezbednosti UN održan je specijalni sastanak posvećen situaciji u Ukrajini i nekažnjivosti kome su prisustvovali ministri spoljnih poslova zemalja članica, a sastanak je otvorio generlani sekretar UN Antonio Gutereš.  

Pre Lavrova u tom telu je govorio državni sekretar SAD Entoni Blinken koji je pozvao međunarodnu zajednicu da primora ruskog predsednika Vladimira Putina da položi račune zbog svoje invazije u Ukrajini. 

Lavrov je ušao u salu kada je Blinken završio, održao svoj govor i izašao.

“Kijev duguje svoju nekažnjivost svojim zapadnim partnerima”, rekao je ruski ministar na specijalnom sastanku Saveta bezbednosti  govoreći pred svojim kolegama među kojima je bio i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

On je iskoristio priliku da govori o “nacističkoj totalitarnoj državi” koja je prema njemu ustoličena u Kijevu i nekažnjivosti Ukrajine zbog svog delovanja od 2014. godine. 

“SAD i njihovi saveznici u dosluhu sa međunarodnim organizacijama za ljudska prava prikrili su zločine koje je počinio režim u Kijevu”, rekao je Lavrov odgovarajući na reči svojih kolega koji su sa svoje strane govorili o zločinima ruske vojske u Ukrajini i osudili invaziju.

Lavrov koji se nije obraćao javnosti na margini Generalne skupštine UN, takođe je unapred odbacio rad Međunarodnog krivičnog suda u koji, kako je rekao, Rusija nema “nikakvo poverenje”.

Odluka da se pokrene specijalna vojna operacija, kako Moskva naziva rat, bila je “neizbežna”, zaključio je Lavrov.

Blinken je rekao da ne može da se dozvoli predsedniku Putinu da se tek tako izvuče. 

Američki državni skeretar je rekao da se međunarodni poredak koji okuplja ministre raspada pred njihovim očima i osudio nedavnu eskalaciju u Ukrajini i održavanje referenduma o prisajedinjenju Rusiji u ukrajinskim teritorijama pod ruskom kontrolom. 

“To što je predsednik Putin izabrao ovu nedelju, dok je većina svetskih vođa okupljena u UN da dolije ulje na vatru koju je zapalio pokazuje njegov potpuni prezir za Povelju UN”, rekao je Blinken. 

Blinken je odbio bilo kakav sastanak sa svojim ruskim kolegom od početka ruske invazije u Ukrajini. On je rekao da je važno da ni jedna zemlja ne može da prekroji granice neke druge zemlje silom.

Lapid poziva da se upotrebi sila ako se Iran domogne nuklearnog oružja

Izraelski premijer Jair Lapid je u obraćanju u Generalnoj skupštini UN pozvao medunarodnu zajednicu “da upotrebi silu” ako Iran razvije nuklearno oružje i ponovio svoju podršku stvaranje “mirne” palestinske države.

Izrael poslednjih meseci vodi intenzivnu diplomatsku ofanzivu da pokuša da ubedi SAD i glavne evropske sile (Veliku Britaniju, Francusku, Nemačku) da ne obnove sporazum o iranskom nuklearnom programu iz 2015. godine iz koga je bivši predsednik SAD Donald Tramp povukao SAD.

Poslednjih desetak dana razni zvaničnici su nagovestili da je moguće da se sporazum ne obnovi pre najranije sredine novembra, a Lapid pokušava da iskoristi to vreme da nagovori Zapad da nametne tvrđi pristup u pregovorima.

“Jedini način da se spreči Iran da ima nuklearno oružje je da se na sto stavi verodostojna vojna pretnja. I samo tada će biti moguće da se ispregovara duži i solidiniji sporazum sa njima”, rekao je Lapid u UN. 

“Treba da bude jasno Iranu da ako nastavi dalje sa svojim nuklearnim programom, svet neće reagovati rečima nego će upotrebiti silu”, rekao je Lapid.

Izrael koji smatra Iran svojim glavnim neprijateljem, takođe zamera Teheranu da finansira libanski Hezbolah i palestinski Hamas, dva oružana pokreta bazirana na granici sa Izraelom.

Uprkos “preprekama” sporazum sa Palestincima zasnovan na dve države za dva naroda je dobro uraditi da bi se ostvarila izraelska bezbednost i ekonomija i dala budućnost našoj deci, rekao je Lapid, koji je u jeku kampanje za parlamentarne izbore 1. novembra. 

“I danas i dalje velika većina Izraelaca podržava tu viziju rešenja sa dve države i ja sam jedan od njih”, rekao je on i dodao da imaju jedan uslov a to je da buduća palestniska država bude u miru.

Severnoatlantski savet osudio održavanje lažnih referenduma u Ukrajini

Severnoatlatnski savet osudio je plan da se održe, kako je navedeno, takozvani referendumi o prisajedinjenju sa Rusijom u ukrajinskim oblastima pod delimičnom kontrolom ruske vojske i naglasio da neće nikad priznati “ilegalnu i nelegitimnu aneksiju” tih oblasti.

Kako se navodi u saopštenju tog tela NATO, Generalna skupština UN je ponovo potrvrdila u svojoj rezoluciji o “Agresiji protiv Ukrajine” usvojenoj 2. marta 2022. da nikakav dobitak teritorija kao rezultat pretnje ili upotrebe sile neće biti priznat kao legalan.

“Saveznici ne priznaju i nikad neće priznati rusku ilegalnu i nelegitimnu aneksiju Krima. Lažni referendumi u regionima Donjeck, Lugansku, Zaporožje i Herson nemaju legitimitet i predstavljaće flagrantno kršenje Povelje UN”, navodi se u saopštenju i naglašava da NATO saveznici neće priznati njihovu “ilegalnu i nelegitimnu aneksiju” kao bi naglašava da je to teritorija Ukrajine.

Pozivaju se sve države da odbace ruske pokušaje za osvajanje teritorija.

Kako se navodi te ruske odluke, uključujući i odluku o delimičnoj mobilizaciji, predstavljaju dalju eskalaciju ruskog nelegalnog rata protiv Ukrajine.

“Nastavljamo da odbacujemo rusku neodgovornu nuklearnu retoriku” navodi se u saopštenju i ukazuje da Rusija snosi punu odgovornost za rat, ogromnu patnju koju njena agresija donosi narodu Ukrajine, kao za cenu tog rata uključujući i za ruski narod koji se sad mobiliše. 

“U ruskim je rukama da prekine sukob. Rusija mora odmah da prekine ovaj rat i povuče se iz Ukrajine”, upozorava Severnoatalntski savet.  

Savet ponavlja nepokolebljivu podršku ukrajinskoj nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu unutar njenih međunarodno priznatih granica i njenom pravu na samoodoranu. 

NATO saveznici ostaju odlučni da pruže političku i praktičnu podršku Ukrajini dok nastavlja da se brani od ruske agresije, ukazuje se u saopštenju.

Navodi se da će NATO odbrambeni savez nastaviti da se zalaže za mir, bezbednost i stabilnost cele evroatalntske teritorije, i da ostaje ujedinjena da brani i štiti svaki pedalj savezne teritorije.

VESTI IZ SPORTA

Ženska košarkaška reprezentacija Srbije pobedila je u Sidneju Japan sa 69:64 (24:9, 14:25, 16:12, 15:18), u utakmici drugog kola Grupe B na Svetskom prvenstvu.

Srpski tim predvodile su Jovana Nogić sa 13 poena i devet skokova i Ivon Anderson sa 12 poena i osam asistencija. Ivana Raca pobedi je doprinela sa 11 poena i sedam skokova, a Tina Krajišnik sa 10 poena i šest asistencija.

U ekipi Japana najefikasnija sa 15 poena bila je Maki Takada. Saori Mijazaki postigla je 11 poena uz šest asistencija, a Himavari Akaho 10 poena uz sedam skokova.

Posle dva kola obe ekipe imaju po pobedu i poraz.

U trećem kolu Srbija će u nedelju od 10 časova po srednjoevropskom vremenu igrati protiv domaćina Australije, a Japan će od 12.30 igrati protiv Kanade.

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

BLIC – List je objavio svoj stav o odnosu Srbije prema Rusije u kontekstu njene invazije na Ukrajinu u tekstu pod naslovom “Srpske sankcije Putinu odmah”.

VEČERNJE NOVOSTI – “Vučić postavio ogledalo pred zapadne silnike”, o govoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN. “Suša i mraz “uzavreli” cenu kafe”, o poskupljenju kafe.

DANAS – “Kosovsko pitanje u senci i Putinovih pretnji”, o govoru predsednika Srbije Aleksandra Vučića i efektima sednice Generalne skupštine UN. “Srpsko društvo ima veoma malo vremena da stane da pravu stranu istorije”, kaže umetnički direktro BITEF-a Ivan Medenica.

NOVA – “Rusi beže u Srbiju, Tursku, Jermeniju , Finsku i Dubai”, o posledicama odluke ruskog predednika Vladimir Putina o delimičnoj mobilizaciji. ” Vučićev propust je što je prećutao pretnje Putina”, o utiscima posle obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića u UN.

POLITIKA – “Kosmet nije partijsko već državno pitanje”, kaže predsednik Odbora skupštine Srbije za spoljne poslove i potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović. “Ukida se zabrana uslovnog otpusta za doživotni zaatvor”, saznale list.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

2008. – Preminula je Sonja Savić (47), filmska i TV glumica prepoznatljiva po promuklom glasu i imidžu urbane devojke. Zapažene uloge ostvarila je u filmovima “Život je lep”, “Živeti kao sav normalan svet”, “Šećerna vodica”, “Balkanski špijun”, “Davitelj protiv davitelja”, “Kako je propao rokenrol”, “Mi nismo anđeli”…

1866. – Srpski knez Mihailo Obrenović i crnogorski knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o zajedničkoj borbi za oslobođenje od Turaka i ujedinjenje srpskih zemalja. Knez Nikola se obavezao da će se u slučaju ujedinjenja dve države odreći prestola u korist kneza Mihaila.

1939. – Preminuo je austrijski psihijatar Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, posebno zaslužan za istraživanja podsvesne psihe i njene povezanosti sa seksualnim nagonom (“Tumačenje snova”, “O psihoanalizi”, “Psihopatologija svakodnevnog života”).

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti promenljivo vreme, uz smenu sunčanih i oblačnih intervala i lokalne pojave kratkotrajne kiše, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Vetar će biti slab i umeren, na istoku Srbije povremeno jak, zapadni i severozapadni. Najniža temperatura kretaće se od dva do 10, a najviša od 16 do 20 stepeni Celzijusa.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime