O čemu ćete pričati danas: Otvara se kancelarija DFC (i šta je uopšte DFC?), šta koči formiranje vlasti u Crnoj Gori i još jedna titula za Noleta

1
(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO)

Dobro jutro i dobro došli u dan u kojem ćemo se pitati da li smo Trampovo Kukulovce?

Sećate se leskovačkog sela čijih 200 meštana je zapretilo bojkotom izbora, zbog ranijih neispunjenih obećanja, pa je u Kukolovce dojurio Zoran Drobnjak, direktor “Puteva Srbije” da donese paket mera.

Kukulovce je na izborima dalo Vučiću ono što mu je bilo potrebno– glasove, a zauzvrat je dobilo asfalt, a možda će i uličnu rasvetu. Srbija je Trampu, u jeku američke predizborne kampanje, dalo isto ono što mu je potrebno – “Sporazum o ekonomskoj normalizaciji”,  a zauzvrat će takođe dobiti asfalt – doduše u šest brzih traka od Niša do Merdara, uz još jedan paket mera.

GRENEL I BOLER STIGLI U BEOGRAD

Danas sastanak sa Vučićem i Brnabić

A šta će sve biti u tom paketu, danas bi trebalo da saznamo nakon sastanaka koje će sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom vlade u tehničkom mandatu Ane Brnabić imati predstavnici američke delegacije koji su sinoć doputovali u Beograd.

U delegaciji Vlade SAD, nalaze se izaslanik američkog predsednika za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel i izvršni direktor Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) Adam Boler. Njih su sinoć, na aerodromu Nikola Tesla, dočekali Brnabić i ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri.

Delegacija SAD je u Beograd stigla nakon posete Prištini gde su Boler i kosovski premijer Avdulah Hoti potpisali zajedničku izjavu u kojoj se potvrđuje namera DFC-a da pomogne podsticanje investicija između SAD i Kosova.

Boler i Grenel sastaće se danas sa Vučićem i Brnabić. Najavljeno je da će posle tog susreta u Palati Srbija, delegacije dve države potpisati Zajedničku izjavu.

U okviru razgovora u Beogradu, pored susreta sa državnim zvaničnicima, planirani su i susreti sa predstavnicima Privredne komore Srbije i privatnog sektora.

Vašingtonskim sporazumom je predviđeno da DFC otvori kancelariju u Beogradu i to se ocenjuje kao najveći uspeh Beograda u pregovorima, pre svega zbog privlačenja američkih investitora. Ukoliko se to ostvari, bila bi to jedina kancelarija DFC u regionu.

Ambasada SAD u Beogradu saopštila je sinoć na Tviteru da je nova kancelarija DFC u Beogradu spremna.

„Radujemo se dolasku izvršnog direktora DFC Adama Bolera i izaslanika američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine Ričarda Grenela. Jedva čekamo da počnemo da radimo“, navela je ambasada na Tviteru.

Šta je DFC?

U.S. International Development Finance Corporation (DFC) je zapravo američka razvojna institucija koja sarađuje sa privatnim sektorom i finansira rešenja za najveće izazove sa kojima se zemlje u razvoju suočavaju. Formirana je u decembru prošle godine kako bi bolje iskoristila investicije za razvoj.

Na njihovom sajtu se navodi da ulažu u različite sektore, poput energetike, zdravstva, infrastrukture i tehnologije. DFC omogućava finansiranje za male biznise i žene preduzetnice, kako bi kreirali nova radna mesta na rastućim tržištima. Investicije se, kažu, drže visokih standarda i poštuju životnu sredinu, ljudska i radnička prava.

Podržavaju tehnički razvoj, daje direktne pozajmice i garancije malim i srednjim preduzećima, a pruža podršku i investicionim fondovima. Učestvuje u projektima u skoro 100 zemalja širom sveta.

Najveći projekti u Istočnoj Evropi i Evroaziji su širenje trgovine i kapaciteta luka u Gruziji, unapređenje izvoza i bezbednosti hrane u Moldaviji, modernizaciju prehrambene industrije u ovom regionu, kao i jačanje energetske nezavisnosti u Ukrajini.

DFC ima i ovlašćenje za pozajmljivanje. Kreditni kapacitet DFC-a koristi se za davanje zajmova, garancija za kredite i osiguranja za razvojne projekte u zemljama sa nižim prihodima koje preduzimaju američka preduzeća.

Na čelu DFC se nalazi privatno-javni bord direktora, kao i direktor Adam Boler koji je došao u Beograd.

Grenel odlikovanje, Tači najavljuje dolazak Trampa na Kosovu

Specijalni izaslanik predsednika SAD za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel izjavio je sinoć u Prištini da je poseta visoke delegacije njegove zemlje Kosovu dokaz posvećenosti ostvarivanju sporazuma iz Vašingtona.

Grenel je u Prištini i odlikovan predsedničkom medaljom za zasluge, a Hašim Tači je rekao da dodeljuje visoko odlikovanje za izuzetan doprinos SAD “stabilizaciji odnosa Kosova i Srbije”.

“Sretan sam što sam doprineo sporazumu o ekonomskoj stabilizaciji. Ambasador Grenel je postigao ovaj uspeh, ono što drugi nisu, učinio je brzo, dobro i tačno. Sporazum iz Bele kuće doneće mir, ekonomsku stabilnost i bolji život gradjanima Kosova i regiona”, rekao je Tači medijima.

Hašim Tači je zahvalio predsedniku Trampu, rekavši da se „raduje poseti Trampa Kosovu“.

I OSTALE VESTI…

Šta koči dogovor opozicije u Crnoj Gori

A u Crnoj Gori ovog jutra su mnogi osetili olakšanje što neće morati sa „Milom u šumu“.

Dan uoči najavljenog formiranja nove skupštinske većine koja će izabrati novu vladu, lider koalicije “Crno na bijelo” Dritan Abazović razgovarao je sa čelnicima Demokratskog fronta, saznaju TV Vijesti,a prenosi portal Vijesti.

Sastanak je trebalo da otkloni razlike u stavovima koji se tiču karaktera buduće Vlade, koja je i po sporazumu tri koalicije zamišljena kao ekspertska. Izvesni otpori sa tim u vezi, kako su mediji izveštavali, postoje u okviru DF-a, pa je cilj današnjih razgovora Andrije Mandića i Milana Kneževića sa Abazovićem bio da se ta neslaganja prevaziđu, do čega, prema saznanjima TV Vijesti, nije došlo.

Od izvora iz tri koalicije koje bi ubuduće trebalo da čine većinu u parlamentu TV Vijesti saznaju da se ulažu napori kako bi do srede, za kada je zakazana konstitutivna sednica Skupštine Crne Gore, bila dogovorena makar mesta šefa parlamenta, predsednika i potpredsednika Vlade.

U koaliciji “Crno na bijelo” navodno insistiraju na dogovaranju nešto šireg paketa koji bi obuhvatio i bezbednosni sektor.

Sa druge strane, postoji bojazan da bi neizbor šefa parlamenta u sredu javnosti poslao poruku o nepostojanju spremnosti i kapaciteta za efikasan dogovor. To bi moglo da bude rizično i zbog činjenica da se odlaže predlaganje mandatara za sastav nove Vlade, za šta je rok mesec od konstituisanja Skupštine.

Ukoliko bude postignut dogovor po kojem će Vlada suštinski imati ekspertski karakter, sa neminovnošću da se na određenim funkcijama nađu i političari, čija su imena u široj javnosti nesporna, već u sredu bi mogao biti izabran i šef parlamenta. Ta funkcija se poslednjih dana vezivala uz ime Alekse Bečića, ali izvori TV Vijesti sugerišu da su to za sada spekulacije, da će se sve ipak rešavati u okviru paketa i da bi ukoliko mesto predsednika parlamenta pripadne Demokratama, to mogao biti i neko od funkcionera te starnke, a ne Bečić.

Ako dogovor do srede izostane, on bi mogao biti postignut do naredne sednice Skupštine, za sedam ili deset dana.

Tramp odlučuje: Pet žena u trci za mesto pokojne sudije u Vrhovnom sudu

Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da razmatra pažljivo pet žena za nominaciju da popuni mesto pokojne sudije Rut Bejder Ginsburg u Vrhovnom sudu zemlje.

On je rekao da će odluku doneti verovatno u petak ili subotu. Tramp je rekao da veruje da senatori imaju dovoljno vremena da procene imenovanu sudiju i da glasaju pre predsedničkih izbora 3. novembra. Rekao je da bi to poslalo poruku solidarnosti i da on ima obavezu to da uradi.

Demokrate su rekle da bi republikanci trebalo da slede presedan koji su napravili 2016. kada je vodja republikanske većine u Senatu Mič Mekonel odbio da deluje na nominaciju tadašnjeg predsednika Baraka Obame, navodeći da ne može u izbornoj godini. Obama je imenovao Merika Garlanda da nasledi pokojnog sudiju Antonina Skaliju.

Predsednički izbori u SAD su za 43 dana.

Tramp je rekao da su glasači stavili republikanske senatore u položaj da naprave izbor zbog “određene ideologije” i da bi politički bilo loše za njih da čekaju da glasaju o popuni mesta u Vrhovnom sudu. Sudije u Vrhovnom sudu SAD se biraju na doživotnu dužnost.

Italijani na referendumu glasali za smanjenje broja poslanika

Crna Gora, dakle, još ne formira novu parlamentarnu većinu, Srbija je u junu birala novih 250 narodnih poslanika koji još nisu počeli da rade, a za to vreme su Italijani juče birali da smanje broj poslanika u nacionalnom parlamentu za trećinu. To su, barem, pokazali skoro konačni rezultati referenduma održanog zajedno sa regionalnim izborima uz jake mere predostrožnosti zbog korona virusa.

Iako je referendum o smanjenju broja poslanika imao podršku svih stranaka vladajući Pokret pet zvezdica je preuzeo zaslugu za tu pobedu, smatrajući da su glasači odgovorili na njegov proreformski stav protiv establišmenta.

Na kraju dvodnevnog referenduma izlaznost je bila 53 odsto, uključujući one koji su glasali od kuće ili iz bolnice zbog karantina ili bolesti. Vojska volontera obučena u zaštitnu opremu išla je po kućama da osigura da Italijani koji imaju virus mogu da glasaju.

Oni koji su išli ga glasačka mesta morali su da prate stroge protokole nošenja maski i socijalnog distanciranja.

Na osnovu 95 odsto prebrojanih glasova 69 odsto Italijana glasalo je “Da” na ustavnom referendumu o smanjenju broja poslanika, navelo je Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Predlog koji je prošao u parlamentu ali ne sa dvotrećinskom većinom da bi mogao da prodje bez referenduma, smanjuje broj poslanika u donjem domu sa 630 na 400 a u Senatu sa 315 na 200.

SPORT

Đokovićeva rekordna titula

Novak Đoković je juče osvojio masters u Rimu, pobedom u finalu protiv Argentinca Dijega Švarcmana od 7:5, 6:3 i osvojio rekordnu 36. titulu iz masters serije osvojio 15 dana pošto je izbačen sa Ju Es opena, nakon što je slučajno pogodio linijskog sudiju lopticom u vrat. Ipak, kaže, da na ovom turniru nije igrao „najbolji tenis“.

Đoković je rekao da je nekoliko dana bio u šoku po izbacivanju sa Otvorenog prvenstva SAD, ali da je ubrzo prešao preko toga.

Takođe, juče je pretekao idola iz detinjstva Pita Samprasa po broju nedelja na prvom mestu ATP liste – 287, a ispred njega je samo Rodžer Federer sa 310 nedelja.

“Psihički sam doživeo neku vrstu uspona i padova u prvih četiri, pet dana posle  Ju Es opena. Bio sam u šoku. Ali, nastavio sam dalje i zaista nikada u životu nisam imao problem sa pređem sa nečega. Bez obzira koliko je teško, pokušavam da iskoristim naredni dan, nadam se najboljem i nastavim dalje”, rekao je Đoković.

On je rekao i da je mnogo pomoglo to što je učestvovao na turniru u Rimu samo nedelju dana posle Ju Es opena.

“Samo zato što sam zaista želeo da izadjem na teren i izvučem bilo kakve tragove toga, ako ih ima, i mislim da sam imao zaista dobru nedelju”, naveo je prvi teniser sveta.

Đoković ove godine ima skor od 31 pobede i jednog poraza, iz Njujorka, kada je izbačen u četvrtom kolu Ju Es opena u meču protiv Španca Pabla Karenja Buste.

Na mastersu u Rimu Đoković je izgubio samo jedan set u pet mečeva, protiv kvalifikanta Dominika Kepfera u četvrtfinalu.

“Ne mislim da sam igrao svoj najbolji tenis, da budem iskren. Ne želim da budem arogantan, naravno da sam vrlo, vrlo zadovoljan titulom, ali znam da i dalje imam još nekoliko brzina. Nadam se da ću taj nivo uspeti da podignem na Rolan Garosu, pošto će to biti potrebno ako želim da stignem do završnice”, rekao je Đoković.

Zbog pandemije koronavirusa, umesto 10.500 gledalaca, na tribinama je danas bilo samo 1.000 navijača.

Takođe, zbog krize smanjen je i nagradni fond, pa je Đoković zaradio 205.200 evra, u poređenju sa 958.055 evra koliko je prošle godine za trijumf dobio Rafael Nadal.

Na današnji dan je 1998, Savet NATO-a odobrio izdavanje Akta upozorenja (Act Warn) za ograničenu akciju iz vazduha i za “fazne vazdušne operacije” na Kosovu.

Šta se događalo tih godina u odnosima SAD i Srbije pročitajte u novom broju Nedeljnika.

SERVISNE INFORMACIJE

Vreme

U Srbiji se danas posle svežeg jutra i sunčanog prepodneva očekuje naoblačenje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom u zapadnim, jugozapadnim i centralnim krajevima, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Vetar umeren jugoistočni, u Pomoravlju i donjem Podunavlju povremeno jak, a u južnom Banatu i sa udarima olujne jačine.

Najniža temperatura od četiri do 17, najviša dnevna od 27 do 30 stepeni.

U Beogradu pretežno sunčano i toplo vreme. Posle podne postepeno povećanje oblačnosti. Vetar umeren, povremeno i jak, jugoistočni.

Najniža temperatura oko 17, najviša oko 29 stepeni.

Stanje na putevima

Akcija pojačane kontrole saobraćaja na putevima u Srbiji traje još danas, a u fokusu su provera brzine, stanje alkoholisanosti vozača i korišćenje sigurnosnog pojasa, podseća Auto-moto savez Srbije (AMSS).

Vozače očekuju nestabilni uslovi za vožnju uz moguće pljuskove, pojačan vetar i smanjenu vidljivost, posle podne i uveče, navedeno je u saopštenju.

Posebnu pažnju treba obratiti na motocikliste i bicikliste kojih i dalje ima u velikom broju, pa se skreće pažnja na poštovanje saobraćajnih propia i uz više tolerancije i opreza među vozačima.

Na graničnim prelazima kamioni čekaju jutros na Kelebiji i Horgošu 180 minuta na izlaz iz zemlje, a na Batrovcima dva sata, dodaje se u saopštenju AMSS-a.

Hitna pomoć

Na području Beograda tokom protekle noći nije bilo saobraćajnih nezgoda sa težim posledicama, rečeno je u Hitnoj pomoći.

Beogradska Hitna pomoć u noćnoj smeni obavila je 100 intervencija, a od toga 26 na javnim mestima.

Hitnu pomoć najčešće su zvali ljudi sa hroničnim tegobama, astmatičari i srčani bolesnici, rečeno je u toj službi.

DOGAĐAJII PRED NAMA

UJEDINJENE NACIJE – Na početku 75. zasedanja Generalne skupštine UN predsednici SAD, Rusije, Kine i Brazila održaće govore putem video veze.

BRISEL – Sastanak ministara za evropska pitanja država EU o istupanju Velike Britanije iz Unije.

BAGDAD – Irak obeležava 40. godišnjicu početka svog rata s Iranom.

SOFIJA – Demonstracije protiv Vlade Bugarske.

BEOGRAD – U 13.00 u Filološkoj gimnaziji (Kamenička 2) svečano otvaranje izložbe “Negujmo srpski jezik”. Najavljen je dolazak ministra kulture Vladana Vukosavljevića.

BEOGRAD – 18.00 u “Dorćol placu” (Dobračina 59b) na promociji romana “Ostrvo pelikana” govoriće autor Miodrag Majić i reditelj Goran Marković.

DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN

1862 – Američki predsednik Abraham Linkoln objavio ukidanje ropstva u južnim državama SAD-a, ali ono je ukinuto tek nakon građanskog rata amandmanom na Ustav donesenim u decembru 1865.

1973 – Henri Kisindžer imenovan za novog državnog sekretara SAD-a.

PREPORUKA ZA ČITANJE

Ako ponovno bindžujete Senke, evo šta bi trebalo da znate o glavnim likovima serije…

1 KOMENTAR

  1. Samo da pjasnim naivnim ljudima koji veruju u bajke o DFC.
    Prvo i osnovno oni ne dolaze da daju pare za razvoj Srbije, za pokretanje njene privrede, nego da nam daju SKUPE kredite po visestruko vrcim kamatama nego sto dobijamo od NR KINE.
    Znaci ovo je zaduzivanje Srbije za ulaganje u infrastrukturu na KiM i prema njima, sto se kaze da tudjem k… u pravimo veselje, da se zaduzimo sa 5 milijardi dolara, a te pare nece davati za otvaranje novih pogona kojim bi se vrsila zamena uvozoa domacim proizvodima, uradio sistem navodnjavanja u celoj Srbiji,…
    Prema tome ovo je realno put u duznicko ropstvo uz svakako tesko zameranje NR KINI, RUSIJI, BELORUSIJI, ARAPSKIM PRIJATELJSKIM ZEMLJAMA….

Comments are closed.