O čemu ćete pričati danas: Ko će biti kandidati opozicije, šta se (ne) dešava u Ukrajini, Jokić u prvoj petorci na Ol staru

0
Foto: Nedeljnik

Poslednji dan radne nedelje doneće nova politička, globalna i sportska uzbuđenja. Jedni su uzbuđeni zbog onoga što se događa u Ukrajini i Crnoj Gori, drugi zbog najava opozicije o potencijalnim kandidatima i nestranačkim ličnostima na čelu “kolone”, treći pozitivno uzbuđeni zbog Jokićevog nastupa na Ol staru i negativno uzbuđeni jer je Nadal u finalu Australijan opena.

Za sve je karakteristično da pozivaju na sabornost, zajedništvo i da najavljuju veliku borbu – i URA i Demokrate i Krivokapić i Bajden i Zjelinski i NATO i opozicioni lideri i oni koji priželjkuju Đokovićevu hladnu osvetu.

Kao u pesmi: “Mogli smo imati sve, da smo se držali zajedno”.

Dobro jutro…

KO ĆE BITI KANDIDATI OPOZICIJE

Bivšem diplomati Vladeti Jankoviću biće ponuđeno da bude prvi na listi ujedinjene opozicije za beogradske izbore- koalicije SSP, Narodne stranke, Demokratske stranke, PSG pridruženih pokreta, piše Nova.rs.

To je, kako nezvanično prenose, dogovor koji proističe iz večerašnjeg sastanka predstavnika ove koalicije, koji je trajao od 19 sati u Beogradu.

Ostaje da Janković u narednim danima ponovo razgovara sa liderima koalicije i prihvati ovu kandidaturu.

Janković je novine „Nova“ od petka rekao da je spreman da bude kandidat za gradonačelnika Beograda, ukoliko budu ispunjeni određeni uslovi.

„Ako bi mi ponudili morao bih prvo da preduzmem tri stvari. Da se konsultujem sa porodicom, sa prijateljima kojima verujem i da obavim detaljni lekarski pregled kako bih bio siguran da mi zdravstveno stanje to dozvoljava. Ako sve to bude u redu, onda bih ovakav poziv opozicije prihvatio. S tim što bi morala da se oformi ekipa poštenih i stručnih ljudi, bez obzira na njihovu partijsku pripadnost”, rekao je Janković za „Novu“.

Sastali su se juče i Đilas i Jeremić da razgovaraju o predlogu Stranke slobode i pravde da Zdravko Ponoš bude predsednički kandidat čitave opozicije.

A o čitavu situaciju analizirao je i bivši predsednik i možda budući predsednički kandidat.

ŠTA SE (NE) DEŠAVA U UKRAJINI?

Dopisnici svetskih medija iz Kijeva i Moskve tvrde da su sve manje šanse da dođe do invazije, ali predsednik Sjedinjenih Američkih Država ne misli tako…

Američki predsednik Džozef Bajden upozorio je da postoji mogućnost da Rusija izvede invaziju na Ukrajinu sledećeg meseca, saopštila je Bela kuća.

Bajden je o mogućnosti ruskog napada govorio juče, u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

“Predsednik Bajden je rekao da postoji jasna mogućnost da bi Rusi mogli da napadnu Ukrajinu u februaru”, rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Emili Horn.

Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), Rusija je u medjuvremenu saopštila da želi da vidi “malo osnova za optimizam” u rešavanju krize nakon što su SAD odbacile glavne zahteve Rusije.

Nagomilavanje desetina hiljada ruskih vojnika na ukrajinskim granicama poslednjih nedelja podstaklo je strah od invazije. Rusija negira da planira napad.

JOKIĆ U PRVOJ PETORCI NA OL STARU

Košarkaš Denver Nagetsa Nikola glasovima navijača (50 odsto), igrača i novinara (po 25 odsto) drugu godinu uzastopno izabran je u startnu postavu Zapadne konferencije NBA lige za predstojeću Ol-star utakmicu.

Pored reprezentativca Srbije u ekipi su Lebron Džejms (Los Anđeles Lejkersi), Endrju Vigins (Golden Stejt), Stef Kari (Golden Stejt) i Dža Morant (Memfis).

U timu Istoka su Kevin Durent iz Bruklina, Janis Adetokumbo (Milvoki), Džoel Embid (Filadelfija), Demar Derozan (Čikago) i Trej Jang (Atlanta).

Ekipe će sa kapitenskom trakom predvoditi Džejms i Durent, koji su dobili najviše glasova navijača.

Jokić će četvrti put učestvovati u Ol star meču. Nekadašnji košarkaš Mege je bio 41. pik Nagetsa 2014, a u sezoni u kojoj brani MVP titulu prosečno beleži 26.2 poena, 13.8 skokova i 7.6 asistencija.

Interesantno je da je Jokić najlošije birani pik u startnim postavama oba tima. Van prvih deset je samo još Adetokumbo, koji je 2013. bio 15. izbor Baksa.

Dvadesetšestogodišnji Jokić je nedavno postao prvi igrač u istoriji koji je u manje od 500 odigranih mečeva upisao 5.000 skokova i 3.000 asistencija u karijeri, a uz Karmela Entronija i Aleksa Ingliša jedini je košarkaš Nagetsa koji je četiri ili više puta bio učesnik Ol-star meča.

Rezerve se određuju glasovima trenera, s tim što nemaju pravo da glasaju za igrače iz svojih timova.

Ekipe će voditi treneri čiji timovi budu lideri konferencija zaključno sa 3. februarom, s tim što to ne mogu da budu Dok Rivers (Filadelfija) i Kvin Snajder (Juta), koji su prošle godine bili na klupama.

Ol-star meč će biti odigran 20. februara u Klivlendu.

OSTALE VESTI

Vulin: Zvicer želi da se osveti Vučiću, imamo pretpostavke gde se nalazi 

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin izjavio je danas da organizovana kriminalna grupa, koju navodno predvodi Radoje Zvicer, “želi da se osveti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, pošto je država uspela da razbije velike narko kartele”.

Vulin je za Radio-televiziju Srbije rekao da postoje “vrlo osnovane pretpostavke gde se nalazi Zvicer” i ponovio da “on ne radi sam, već da ima političkog šefa”.

Prema njegovim rečima, taj politički šef nije u Srbiji, već je “deo struktura vlasti nekih nama bliskih država” i da je on “čovek koji već decenijama rukovodi sličnim ljudima kao što je Radoje Zvicer”.

Na pitanje o kome se radi, ministar je kazao da “ne bi bilo korektno da izlazi sa imenima pre nego što se podigne optužnica”.

“Više je nego jasno da ljudi kao što je Zvicer nisu ni nastali ni postali bez aktivnog učešća politike i bez uloge u sprovodjenju odgovoarajuće politike”, naveo je Vulin.

U Podgorici novi protest protiv formiranja manjinske vlade

U Podgorici je sinoć održan novi protest protiv najave izglasavanja nepoverenja aktuelnoj vladi i mogućeg formiranja manjinske vlade koju je inicirala URA Dritana Abazovića.

Medju gradjanima koji su šetali od Hrama Hristovog Vaskrsenja do zgrade skupštine, bili su poslanici Demokratske Crne Gore, predsednika parlamenta Alekse Bečića,  a na čelu kolone istaknuta je parola – “glasove kradu za DPS vladu”.

Predsednik Partije penzionera, invalida i restitucije Momo Joksimović, koji je deo koalicije okupljene oko Demokratske Crne Gore, pozvao je lidere partija na vlasti da nadju rešenje unutar parlamentarne većine.

“U suprotnom, razočaraćete građane, paralisaćete državu, to vam se o glavu može obiti. Nije smak sveta u novom premijeru, novoj vladi, oni su nebitni, bitni su i važni gradjani koji su obespravljeni, obespitani i poniženi, pokradeni. Ako nema rešenja, mogu i novi izbori, ali po ustavnim pravilima, kako bismo dobili konačno narodnu skupštinu, čije poslanike će neposredno birati gradjani po imenu i prezimenu, na otvorenim listama”, istakao je Joksimović.

Na protestu se moglo čuti i skandiranje – “uzeo si pare, Dritane”.

Moguće obaranje Krivokapićeve vlade pokrenulo je proteste pristalica dela partija vladajuće većine, okupljene oko Demokratske Crne Gore Alekse Bečića i premijera Krivokapića.

Najjači savez unutar vladajuće većine, Demokratski front, za sada se uglavnom drži po strani i ne učestvuje na protestima.

On je medjutim saopštio da će organizovati proteste ukoliko Socijalistička narodna partija (SNP) napravi bilo kakav dogovor sa Demokratskom partijom socijalista predsednika Mila Djukanovića.

DPS je saopštila da će podržati inicijativu za smenu vlade Krivokapića a mesecima unazad se spekulise da je dogovoreno da oni podrže manjinsku vladu u koju bi pored URA Dritana Abazovića i manjina ušla i SNP.

SNP je bitan jer ukoliko obezbede njihovu podršku imaju 49 od 81 poslanika u parlamentu, koliko je potrebno za imenovanja u sudstvu i tužilaštvu, što je uslov za napredak u pregovorima sa Evropskom unijom. 

Srpska pravoslavna crkva, kojoj je blizak Krivokapić i većina ministara, saopštila je da ne podržava formiranje manjinske vlade.

Nakon što su opozicioni poslanici predali novu inicijativu za izglasavanje nepoverenja vladi, Krivokapić je podneo inicijativu za skraćenje mandata skupštini kako bi bili raspisani vanredni parlamentarni izbori. 

Rasprava u parlamentu zakazana je za 4. februar, a Socijalistička narodna partija najavila je da će se do tada izjasniti o mogućem ulasku u manjinsku vladu sa Abazovićevim Gradjanskim pokretom URA.

Zoran Milanović na ukrajinskoj crnoj listi

Špijuni, sveštenici, tužioci, novinari, krivi i nedužni, prikazani su kao proruski kolaboracionisti na ukrajinskoj internet crnoj listi.

Neki od navedenih u internet bazi podataka “Mirotvorac” verovatno jesu bili upleteni u ratne zločine na istoku Ukrajine ili u propagandni rat, ali mnogi drugi nisu učinili ništa osim što su bili politički neosetljivi ili jednostavno upotrebili pogrešnu reč, piše londonski The Times.

Bez obzira na to, svima im sudi skriveni panel i optužuje “za dela protiv nacionalne sigurnosti Ukrajine” i objavljuje javno njihove podatke zajedno s navodnim zločinima koje su počinili, dodaje list.

I dok raste pretnja ruske invazije, rastu i antagonizmi pa ni osobe od imena, ugleda i položaja nisu imune na to da završe na optužnoj listi Mirotvorca, ukrajinske nacionalističke stranice.

Times je svoj članak o ukrajinskoj crnoj listi objavio dva dana pre nego li je na njoj završio hrvatski predsednik Zoran Milanović.

On je optužen za humanitarnu agresiju na Ukrajinu, pomaganje ruske agresije, distribuciju ruske propagande i podržavanje i opravdavanje ruske agresije na Ukrajinu.

Povod su bile Milanovićeve reči da se Hrvatska ni na koji način neće upletati u krizu ako dođe do njene eskalacije i da tamo neće imati svoje vojnike. Istakao je i da Ukrajini nije mesto u NATO-u i da je EU podstakla “državni udar” u Ukrajini kojim je 2014. zbačen proruski predsednik Viktor Janukovič.

Ukrajinsko ministarstvo sooljnih poslova pozvalo je u sredu na razgovor hrvatsku ambasadorku u Kijevu Anicu Džamić kako bi protestovalo protiv predsednikovih izjava, koje su, pak, pozitivno odeknule u Rusiji.

Stavljanje na listu Milanovića potvrdio je i zamenik portparolke ruskog ministarstva spoljnih poslova Aleksej Zajcev na konferenciji za medije u četvrtak.

Na listi Mirotvorca nalazi se čak 187.000 imena. Među njima nisu samo ratni zločinci i agenti ruske obaveštajne službe FSB nego i osnivač Pink Floyda Roger Walters koji je pre tri godine izjavio da Rusija ima više prava na Krim od Ukrajine.

Beloruska književnica Svetlana Aleksijevič, dobitnica Nobela i kritičarka Kremlja, na popisu je završila samo zato jer je spomenula da su neki etnički Ukrajinci pomagali nacistima u progonu Židova.

Na listi je i petsto ukrajinskih javnih službenika, etničkih Mađara koji su dobili mađarske pasoše. Razlog – Ukrajina zabranjuje dvostruko državljanstvo, a Mirotvorac takav čin smatra izdajničkim.

Baza podataka osnovana je 2014. nakon sastanka ukrajinskog političara Georgea Tuke i bivšeg člana ukrajinske državne obaveštajne službe SBU kojem je poznat samo pseudonim “Roman Zajcev”, objašnjava Times.

Na crnoj listi su i podaci oko 4.500 novinara, zapadnih, ukrajinskih i ruskih, koji su imali akreditacije separatističkih vlasti Donbasa, što je bio uslov da mogu da rade na području koje su kontrolisale proruske snage. Mnogi od njih kasnije su dobijali pretnje.

Evropska agencija za lekove odobrila Fajzerovu pilulu protiv korone

Evropska agencija za lekove (EMA) odobrila je danas antikovid pilulu proizvodjača Fajzer koja se prodaje pod imenom Pakslovid i koja će postati prvi oralni antiviralni lek protiv te bolesti odobren u Evropskoj uniji.

“Pakslovid je prvi antiviralni lek koji se primenjuje oralno koji je preporučen u EU za lečenje kovida-19”, navela je EMA u saopštenju.

Studije su ukazale da taj lek znatno smanjuje hospitalizacije i smrtnost kod pacijenata koji rizikuju da razviju težak oblik bolesti, i trebalo bi da bude efikasan i protiv omikron soja virusa.

Antiviralni lekovi deluju tako što smanjuju kapacitet virusa da se replicira i time koče bolest.

Ova vrsta leka mogla bi da označi korak ka kraju pandemije zato što je laka za upotrebu, može da se uzima kod kuće sa čašom vode.

Evropsko regulatorno telo preporučilo je da se odobri upotreba Pakslovida za lečenje kovida-19 kod odraslih kojima nije potreban dodatni kiseonik i koji imaju povećan rizik od razvijanja teškog oblika bolesti.

SAD, Kanada i Izrael su medju malim brojem zemalja koje su već odobrile upotrebu ove Fajzerove antikovid pilule.

Tokom probe pilula je data pacijentima u pet dana posle pojave simptoma i u toku narednog meseca samo 0,8 odsto od 1.039 razmatranih slučajeva su završili u bolnici, u odnosu na 6,3 odsto kod osoba koje su primile placebo.

Nije bilo smrtnih slučajeva u grupi koja je primila Pakslovid, dok je bilo devet umrlih u grupi koja je primila placebo, navela je EMA.

EMA će sada svoje preporuke proslediti Evropskoj komisiji koja treba da donese odluku o odobrenju leka da bi mogla da se primeni u svim zemljama Unije. Odobrenje Evropske komisije obično bude brzo posle odluke EMA, od nekoliko sati do nekoliko dana.

EMA je u decembru već odobrila upotrebu Pakslovida u hitnim slučajevima.

Evropski regulator još razmatra sličan zahtev za odobrenje antikovid pilule američkog proizvodjača lekova Merk.

Nadal: Nisam mislio da ću dobiti drugu šansu 2022. godine

Španski teniser Rafael Nadal rekao je danas, posle plasmana u finale Australijan opena, da nikada nije mogao da pomisli da će 2022. godine dobiti još jednu šansu da podigne trofej u Melburnu.

“Pre mesec i po danas nisam znao da li će moći da igram tenis… Dakle, samo sam želeo da uživam i dam sve od sebe”, rekao je Nadal posle meča.

Nadal se danas plasirao u finale Otvorenog prvenstva Australije u Melburnu, pošto je u prvom polufinalu pobedio Italijana Matea Beretinija sa 6:3, 6:2, 3:6, 6:3.

“Za mene se sve svodi na Australijen Open, ništa drugo nije bitno. Ovo je neverovatan dogadjaj. Srećan sam što sam pobedio jednom ovde, 2009, ali nikad nisam mislio da ću dobiti još jednu šansu 2022”, rekao je Nadal.

Španac će se u nedelju boriti za drugi trofej u Melburnu, a rekordnu 21. grend slem titulu protiv pobednika drugog polufinala u kojem će se sastati Rus Danil Medvedev i Grk Stefanos Cicipas.

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski listovi na naslovnim stranama izdanja za petak, 28. januar 2022. godine pišu o epidemiji korona virusa, predstojećim izborima i drugim temama.

ALO – Nakon posete tenisera Novaka Djokovića hramu Svetog Save, list piše “Porfirije na Savindan pričestio Noleta”.

BLIC – “Da li treba da ukinemo kovid propusnice i skinemo maske”, o epidemiji korona virusa. “Rahimovski ispraćen uz pesmu Roda Stjuarta”, o sahrani Akija Rahimovskog, pevača Parnog valjka.

VEČERNJE NOVOSTI – “NATO ide na Istok”, o krizi u Ukrajini. “Zatvor za izjavu da je Srpska genocidna”, zahtev srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.

DANAS – “Strani atentatori za domaću upotrebu”, o navodima da je spreman atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića. “Povlačenje Rio Tinta pred izbore koriste i vlast i opozicija”, izjava aktiviste udruženja “Ne damo Jadar” Nebojše Petkovića.

INFORMER – Nakon zaplene 300 kilograma marihuane u Velikom Trnovcu, list piše “Udar na albansku narko-mafiju”.

KURIR – List prenosi izjavu premijerke Ane Brnabić o navodnom planu atentata na predsednika Srbije “Vučiću je i dalje ugrožen život, ubice su van dometa naših službi”.

NOVA – “Ako mi ponude, boriću se za Beograd”, izjava Vladete Jankovića. “Šest pravila za život sa omikronom u Srbiji”, o epidemiji korona virusa.

POLITIKA – “Kurti okrivljuje Srbe i za poskupljenje struje”, o energetskoj krizi na Kosovu. “Kakva je Abazovićeva misija u Patrijaršiji u Beogradu”, o sastanku potpredsednika vlade Crne Gore Dritana Abazovića sa patrijarhom SPC Porfirijem u Beogradu.

SRPSKI TELEGRAF – U tekstu “Dijanu ispitali o ubistvu advokata” o navodima da je bivša sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović saslušana zbog policijske pratnje koja je pred smrt dodeljena advokatu Dragoslavu Ognjanoviću.

PREPORUKA ZA ČITANJE

U prodaji je novi broj Nedeljnika.