O čemu ćete pričati danas: Kako je protekla dodela Oskara, šta se dešava u Ukrajini, novi lokdaun u Šangaju

0
(Beta/AP Photo/Jae C. Hong)

Dobro jutro,

Ovogodišnja dodela Oskara prolazi zapaženije od nekih prethodnih, a za to je između ostalog, “zaslužan” i incident kada je glumac Vil Smit, koji je potom osvojio nagradu za najboljeg glumca, ošamario voditelja ceremonije Krisa Roka zbog neprimerene šale na račun njegove supruge. Ovogodišnji najbolji film je “Koda”.

Kao i svakog jutra u prethodna 33 dana brifing, nažalost, započinjemo vestima o ratu u Ukrajini. Predsednik Ukrajine je rekao da je spreman da razgovara o neutralnom statusu zemlje, ali da se o tom pitanju raspravlja na referendumu, uz garancije “”treće strane”.

Čini se kao da je korona već zaboravljena, a pojedini kineski gradovi, među kojima je i metropola Šangaj, uvode nove stroge lokdaune zbog novih talasa zaraženih.

DODELA OSKARA

Film “Koda” proglašen je za najbolji na na ovogodišnjoj 94. dodeli nagrada američke Akademije filmske umetnosti u Los Anđelesu, a konkurenciju je pobedio u sve tri kategorije u kojima je bio nominovan – za najbolji film, najbolji scenario i sporednu mušku ulogu (Troj Kostur), dok je ceremoniju dodele Oskara obeležio incident u kom je gluma Vil Smit ošamario kolegu i domaćina programa Krisa Roka. “Koda”, snimljen u produkciji striming platforme Epl TV (Apple TV), prvi je naslov sa striming servisa nagrađen Oskarom za najbolji film. Tako je Eplov rival, striming gigant Netfliks, ponovo ostao kratkih rukava iako se vestern Džejn Kempion “Šape pasje” smatrao velikim favoritom. Zapravo, “Koda” je rimejk francuskog filma “Porodica Belijer”, priče o porodici u kojoj samo jedan član ima čulo sluha.

„Hvala Akademiji što nam je dozvolila da pravimo istoriju“, rekao je producent filma Filip Rusle, dok je drugi producent Patrik Vašberger zahvalio Akademiji što je „prepoznala film o ljubavi i porodici u ovom teškom vremenu“.

Troj Kotsur je osvojio nagradu za najboljeg sporednog glumca za svoju ulogu u filmu, čime je postao drugi gluvi glumac koji je dobio Oskara, pridruživši se svojoj koleginici Marli Matlin koja je nagradu osvojila 1987. Rediteljka filma Šan Heder osvojila je priznanje za najbolji adaptirani scenario.

Ipak, Vil Smit i Kris Rok obeležili su ovogodišnju dodelu nagrada. Voditelj ceremonije je bio Kris Rok, koji se u jednom trenutku našalio na račun “obrijane glave” Džejd Pinket Smit, Vilove supruge nakon što ju je uporedio sa glavnom junakinjom filma “Dži Aj Džejn” Pinket Smit, koja je prošle godine otkrila da ima alopeciju, nije prihvatila šalu, a ljutiti Smit je tada izašao na binu i izgleda da je ošamario Roka. Kris je ubrzo rekao da ga je “Vil Smit upravo ošamario”, da bi se Smit sa udaljene pozicije govorio: “Da ne spominje ime njegove žene”. Rok je pokušao da ublaži situaciju naglavsiši da je to “bila šala na račun Dži Aj Džen” pre nego što je Smit ponovio svoje upozorenje. Skot Fajnberg iz Holivud riportera je tvitovao da su Smita potom smirili Denzel Vašington i Tajler Peri tokom pauze za reklame dok je izgledao kao da briše suze. Smit je kasnije dobio svog prvog Oskara, osvojivši nagradu za najboljeg glumca za ulogu oca Venere i Serene Vilijams u “Kralju Ričardu”.

Novozelandska rediteljka Džejn Kempion nagrađena je Oskarom za film “Šape pasje”. Ovo je prvi put u istoriji da su rediteljke trijumfovale dve godine zaredom, budući da je prošle godine Oskara osvojila Kloi Žao za “Zemlju nomada”. Kempion je takođe jedina rediteljka koja je dva puta bila nominovana za najbolju režiju. Prethodni put se za Oskara nadmetala sa filmom “Klavir” 1994. godine. Rediteljka je zahvalila “glumcima koje smatra svojim prijateljima“ i opisala priznanje kao “doživotnu čašt“.

Džesika Čestejn osvojila je Oskara za najbolju žensku ulogu u filmu “Oči Tami Fej”. Ovo je njen prvi Oskar, a dosad je tri puta bila nominovana za ovu presižnu nagradu. Ona je odala počast mladima LGBTK+ koji se „osećaju neprikladno sa svojim vršnjacima“ i suočavaju se sa „diskriminatornim i fanatičnim zakonima koji zahvataju našu zemlju“.Film je takođe osvojio nagradu za najbolju frizuru i šminku.

Dobitnica Oskara za najbolju žensku ulogu je Arijana Debouz za rolu Anite u mjuziklu Stivena Spilberga “Priča sa zapadne strane”.Ovo joj je prva nominacija i prvi Oskar u karijeru. Zanimljivo je da je za istu ulogu. Nagradu za najbolji originalni scenario osvojio je Kenet Brana za porodičnu dramu “Belfast”. Ovo je prvi Oskar za Keneta Branu koji je za nagradu Akademije dosad bio nominovan osam puta. Oskara za najbolji strani film osvojila japanska drama “Vozi me” (Drive My Car) zasnovan na kratkoj priči Harukija Murakamija, u režiji Rijasukea Hamagučija. Ovo je peti put da Oskar osvaja film iz Japana, a naslovi iz Zemlje izlazećeg dosad su 14 puta bili nominovani za najbolji strani film.

Više o dodeli Oskara pročitajte u odvojenom izveštaju.

RAT U UKRAJINI

Trideset treći dan rata u Ukrajini. Ujedinjene nacije saopštile su da je život dosad izgubilo najmanje 1.119 civila, a ranjeno njih 1.790. Među poginulima je 15 devojčica i 32 dečaka, kao i 52 dece čiji pol još nije poznat, navodi se u saopštenju UN. U međuvremenu, borbe se nastavljaju. Iz Kijeva navode da ruska vojska pokušava da opkoli ukrajinske snage na istoku. Teška je humanitarna situacija u Marijupolju, ali i Černigovu na severu zemlje.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski poručio da je spreman da pregovara o neutralnosti i nenuklearnom statusu, ali samo uz bezbednosne garancije treće strane i održavanje referenduma. Ujedno, najavljena je i nova runda pregovora delegacije Kijeva i Moksve. Svetski mediji prenose da bi naredni direktni pregovori između Ukrajine i Rusije trebalo da se održe ove nedelje u Turskoj.

U međuvremenu, đef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kirilo Budanov kaže da Rusija pokušava da „u Ukrajini stvori Severnu i Južnu Koreju“, dok Bela kuća ističe da predsednik SAD Džozef Bajden nije pozivao na promenu režima kada je rekao da predsednik Ruije Vladimir Putin „ne može da ostane na vlasti“.

Učenici u glavnom gradu Kijevu moći će danas da nastave školovanje – putem učenja na daljinu, prenosi BBC. Gradonačelnik Kijeva najavio je ponovno otvaranje u nedelju, rekavši da će kursevi biti “prilagođeniji trenutnim uslovima, koristeći različite obrazovne platforme”.

Takođe, kasno sinoć, izbili su novi požari u zoni nuklearne elektrane Černobilja, koju su zauzele ruske snage, saopštile su ukrajinske vlasti. Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je u nedelju da je bezbednosna situacija u ukrajinskim nuklearnim elektranama ostala nepromenjena. Prošle nedelje je ta agencija UN procenila da šumski požari oko Černobilja ne predstavljaju veliki rizik za zračenje.

Najvažnije vesti o događajima iz Ukrajine, iz sata u sat, pratite na sajtu Nedeljnika.

NOVI LOKDAUN U ŠANGAJU

Kina danas počinje zaključavanje Šangaja, jednog od najvećih gradova u zemlji sa oko 26 miliona stanovnika kao deo strategije u borbi protiv kovida-19.

Šangajska finansijska četvrt Pudong i obližnja naselja biće zatvoreni od danas do petka, jer počinje masovno testiranje širom grada, saopštila je lokalna vlada. Od petka će biti zatvoren drugi deo grada zapadno od reke Huangpu.

Stanovnici će tokom zatvaranja morati da ostanu u svojim domovima, a isporuke će biti ostavljene na određenim mestima kako bi se osiguralo da nema kontakta među ljudima. Sva preduzeća koja se ne smatraju neophodnim biće zatvorena, a javni prevoz obustavljen.

Kina je ovog meseca prijavila više od 56.000 slučajeva zaraze, koja se naglo širi na istoku zemlje. Međutim u Šangaju je bilo malo zaraženih, svega 47 slučajeva u subotu.

Međutim Kina je nastavila sa strategijom zatvaranja i masovnog testiranja kako bi što više bio smanjen broj zaraženih nakon najvišeg skoka novozaraženih u zemlji otkad je počela epidemija koronavirusa.

I DRUGE VESTI

Dva policajca ubijena u Izraelu tokom Blinkenove posete, ID preuzela odgovornost za napad

Dva policajca su ubijena, a više ljudi je ranjeno u terorističkom napadu u izraelskom gradu Haderi, tokom posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena toj zemlji i izraelsko-arapskog samita. Napadači su ubijeni. Islamska država preuzela odgovornost za napad. Islamska država je preuzela odgovornost za napad, navodi se u saopštenju objavljenom na Telegram nalogu ID.

Dvojica napadača u Haderi, gradu oko 50 km (30 milja) severno od Tel Aviva, su državljani Izraela i simpatizeri grupe, saopštili su izraelski bezbednosni zvaničnici.

Bajdenova portparolka pozitivna na koronavirus nakon puta u Evropu 

Zamenica portparolke Bele kuće Karin Žan-Pjer pozitivno je testirana na koronavirus nakon što se vratila iz Evrope gde je boravila sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom. Glavna zamenica sekretara za štampu izjavila je da je Bajdena poslednji put videla na sastanku na kom je poštovana mera distanciranja zbog širenja zaraze.

Predsednik SAD je potpuno vakcinisan i prema američkim zdravstvenim vlastima ne smatra se bliskim kontaktom Karin Žan-Pjer. Žan-Pjer je u Belgiju i Poljsku sa Bajdenom putovala jer je portparolka Džen Psaki bila pozitivna na koronavirus. Ona je izjavila da ima blage simptome i da će tokom karantinskog perioda raditi od kuće. Bela kuća nije saopštila kada je Bajden (79) poslednji put testiran na koronavirus.

Australija i Novi Zeland zabrinuti zbog vojnog sporazuma Kine i Solomonskih ostrva

Premijeri Australije i Novog Zelanda Skot Morison i Džasinda Ardern izrazili su danas zabrinutost zbog potencijalnog prisustva kineske vojske na Solomonskim ostrvima u jugozapadnom Pacifiku. U dokumentu koji je procureo prošle nedelje stoji da bi Kina mogla da poveća vojno prisustvo u toj zemlji u jugozapadnom Pacifiku, uključujući pojačanje flote. Morison je rekao da nakon sastanka sa premijerkom Novog Zelanda za vikend, kasnije danas planira razgovore o razvoju situacije sa kolegama iz Papue Nove Gvineje i Fidžija.

“Izveštaji koje smo videli nas ne iznenađuju i podsećaju nas na stalni pritisak i pretnju iz regiona na našu nacionalnu bezbednost. Zabrinuti smo za region, ali nismo iznenađeni. Dugo smo upućeni u ovaj vid pritisaka”, izjavio je ausralijski premijer.

Brnabić: Srbija u vreme pandemije napredovala brže od drugih

“Srbija je u vreme pandemije koronavirusa napredovala brže od drugih”, ocenila je premijerka Ana Brnabić sumirajući rezultate rada njenog kabineta. Ona je za današnju Politiku navela da o radu Vlade “govore dela” poput kako je rekla, prosečne plate od 635 evra, izgradnje Kliničkog centra Srbije, kardiovaskularne klinike Dedinje 2 i brze pruge Beograd-Novi Sad.

“Da li smo mogli bolje i više, da. Da li smo grešili, da. Svi koji rade greše. Međutim, da li je Srbija u vreme pandemije koronavirusa napredovala brže od drugih, apsolutno. U svakom trenutku bili smo potpuno posvećeni našoj zemlji i našem narodu i davali smo sve od sebe da Srbija svakog dana napreduje”, rekla je Brnabić.

VESTI IZ SPORTA

DNEVNA ŠTAMPA

BLIC – Intervju s predsednikom Socijalističke partije Srbije Ivicom Dačićem: “Ne krijem se, hoću da budem premijer”. O rezultatima probe male mature: “Đaci se mučili s gramatikom i doboš-tortom”.

VEČERNJE NOVOSTI – List prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom zahteva da i Srbija uvede sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu: “Srbija neće biti nikome sluškinja”. “Ubistvo inspektora naručeno ‘skajpom'”, o likvidaciji policijskog inspektora u Prijedoru, u Bosni i Hercegovini.

DANAS – O predstojećim izborima: “‘Brižljivo pripremana krađa’ ili ažuriranje biračkih spiskova”. Autorski tekst advokata i zamenika člana Republičke izborne komisije Jovice Todorovića: “Kako vlast za izbore prikriva korupciju”.

INFORMER – O poskupljenju hrane u Evropi “Hleb postaje skuplji od zlata, kreće rat za hranu”. O protestima na Kosovu i Metohiji “Srbi složno protiv Kurtijevog nasilja”.

KURIR – O poskupljenju benzina u Srbiji “Zbog veće tražnje i manje ponude dizel više ne prati cenu sirove nafte”. Takođe o energetskoj situaciji “Evropa iz SAD obezbedila manje od trećine gasa”.

NOVA – List prenosi ocenu marketinških stručnjaka o političkoj kampanji vladajuće stranke pred izbore 3. aprila: “Vučićeva kampanja kao Potemkinova sela”. Intervju s glumcem Tihomirom Stanićem: “Kraj ove vlasti sadržan je u njihovom sloganu ‘Dela govore'”.

POLITIKA – Intervju s predsednicom Vlade Anom Brnabić: “Srbija svoju politiku neće krojiti po željama svetskih moćnika”. “Verbalna eskalacija rata u Ukrajini”, o reakcijama iz sveta na napad Rusije na Ukrajinu.

SRPSKI TELEGRAF – “Abramović miri Putina i Zelenskog”, list piše da bi ruski oligarh Roman Abramovič mogao da bude posrednik u pregovorima ruskog i ukrajinskog predsednika.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1811. – Preminuo je srpski prosvetitelj, pisac, filozof i pedagog Dositej Obradović, prvi srpski ministar prosvete (1811), jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti u Srbiji krajem 18. i početkom 19. veka. Svojim delima propovedao je i branio evropske građanske ideje utemeljene na modernim racionalističkim i prosvetiteljskim filozofskim pravcima (“Život i priključenija”, “Basne”, “Hristoitija”, “Sovjeti zdravago razuma”, “Sobranije”).

1989. – U Beogradu su proglašeni amandmani na Ustav Srbije, kojim je pokrajinama oduzeta mogućnost veta na ustavne promene u Srbiji i deo zakonodavne, upravne i sudske funkcije. Revizija republičkog Ustava je na Kosovu propraćena masovnim demonstracijama Albanaca. U sukobima s policijom poginula su 22 demonstranta i dva policajca.

2003.  –  Na Fruškoj gori (Vojvodina) pronađeno je telo bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića (otet krajem avgusta 2000). Stambolića su ubili pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO) MUP-a Srbije, koji su osuđeni na maksimalne kazne zatvora.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti toplo i uglavnom sunčano vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Ujutro vedro, ponegde sa slabim mrazom, samo u južnim krajevima posle podne i uveče malo i umereno oblačno, ali suvo vreme. Jutarnja temperatura od -2 do 7, najviša dnevna od 18 do 22 stepena Celzijusa. Vetar slab i umeren, južni i jugoistočni.

U Beogradu ujutro vedro, sa slabim mrazem na periferiji grada, a tokom dana sunčano i toplo. Najniža temperatura u Beogradu od 1 do 6 stepeni, najviša oko 21 stepen Celzijusa. Vetar slab do umeren istočni i jugoistočni. Uticaj biometeoroloških prilika na većinu hronično obolelih biće povoljan, a blagi oprez savetuje se srčanim bolesnicima. Meteoropatske reakcije su moguće u vidu glavobolјe i poremećaja sna. Preporučuje se boravak na otvorenom uz umerenu fizičku aktivnost.

* Korišćeni su izveštaji agencije Beta.