O čemu ćete pričati danas: Dogovor vlade i poljoprivrednika, Vučić i Kurti sa Stoltenbergom i poruka ambasadora Kvinte Srpskoj listi

0
(BETAPHOTO/DRAGAN GOJIC)

Dobro jutro,

Vlada Republike Srbije postigla je dogovor sa udruženjem Stig iz Požarevca i grupom građana Južni Banat o ceni suncokreta koja će iznositi 73 dinara po kilogramu. Dogovori su postignuti i kada je u pitanju marža posrednika, kao i podsticaji za gorivo.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer takozvane države Kosovo odvojeno Aljbin Kurti će se danas sastati sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. Glavna tema biće uloga koju alijansa i Kfor imaju na Kosovu i Metohiji.

Predstavnici Srpske liste saopštili su da im je na sastanku sa ambasadorima Kvinte poručeno da “prihvate realnost na terenu da je Kosovo nezavisno”. Oni su izjavili da to neće prihvatiti i pružili su podršku Aleksandru Vučiću pred sutrašnji sastanak sa Kuertijem u Briselu.

DOGOVOR VLADE I POLJOPRIVREDNIKA

Vlada Republike Srbije postigla je dogovor sa udruženjem Stig iz Požarevca i grupom građana Južni Banat o ceni suncokreta, piše RTS.

Naime, prema finalnom dogovoru koji je parafirala Vlada Srbije, konačna cena suncokreta ka poljoprivrednim proizvođačima iznosi 73 dinara po kilogramu, a isplata je dogovorena do 15. oktobra tekuće godine.

Istim dogovorom, ograničena je marža posrednika na maksimum 2,6 dinara, dok trošak transporta robe od otkupnog mesta do uljare, snose same uljare.

Što se tiče goriva, podsticaj u narednom periodu iznosiće 20 dinara po litri, za 50 litara po hektaru, dok će se premija za mleko za jedan kvartal u 2022. godini povećati na 15 dinara.

Dodatno, Vlada se obavezala da u narednom periodu, u vezi sa kreiranjem mera u sektoru stočarstva, razgovara sa stočarima.

Istim dokumentom, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci.

Iz Vlade Srbije za RTS je rečeno da su zadovoljni uspešnim završetkom pregovora, kao i da su očekivali ovakav scenario s obzirom na to da je tokom sastanka postignut visok stepen saglasja.

Dodaju da im je drago da su udruženja Stig i Južni Banat pokazala visok stepen tolerancije, razumevanja i solidarnosti, imajući u vidu tešku nedelju koja je pred Srbijom i da su razumeli koliko je za Srbiju važno očuvanje unutrašnjeg mira i stabilnosti.

Obe strane su naglasile da će ubuduće zajedno raditi na svim daljim koracima ka poboljšanju uslova rada poljoprivrednika u Srbiji i sigurni su da će uz stalnu komunikaciju i redovne sastanke situacije poput ove biti predupređene.

Ratari već osam dana protestuju širom Srbije. Nakon pregovora su nastavili blokade puteva u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Pančevu. Poljoprivrednici iz Šumadije krenuli su traktorima za Beograd.

Na razgovorima sa Vladom postignut je dogovor o premijama za mleko.

Poljoprivrednici su tražili da otkupna cena suncokreta bude 700 evra po toni, da se ukine akciza na gorivo i ograniči trgovinska marža. Vlada je prvih dana protesta ispunila deo zahteva, ukinula zabranu izvoza ulja i ponudila da otkupna cena suncokreta bude 535 evra po toni.

Ratari su poručili da, ako za tonu suncokreta ne dobiju 700 evra, neće imati čime da plate setvu i da će, onda, sledeće godine hrane biti još manje.

Tražili su i smanjenje akciza na 20 dinara za do 80 litara goriva za gazdinstva do 20 hektara.

VUČIĆ I KURTI KOD STOLTENBERGA

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer takozvanog Kosova Aljbin Kurti odvojeno će danas u Briselu razgovarati sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, dan uoči nove runde dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU.

Stoltenberg će se sastati prvo sa Vučićem, a potom sa Kurtijem, a posle odvojenih razgovora najavljene su konferencije za novinare, u 15.30 Stoltenberga i Vučića, a u 17 sati Stoltenberga i Kurtija.

Vučić je prošle nedelje rekao da će sa Stoltenbergom razgovarati zbog uloge koju NATO i Kfor imaju na Kosovu i Metohiji.

“To će biti dalji razgovori o uspostavljanju dobre saradnje, dobre komunikacije koja je veoma važna u kriznim momentima. Nadam se da ćemo imati dobar razgovor. Imali smo već telefonski razgovor i dogovorili smo se da sednemo i o svim problemima na Kosovu, posebno na severu, razgovaramo u Briselu”, rekao je Vučić.

Nova runda dijaloga Beograda i Prištine najavljena je za četvrtak, a EU je saopštila da će biti raspravljano o svim otvorenim pitanjima ponovivši da je za Brisel “najvažnije da dve strane obustave neprijateljstva, uz zapaljive poruke i napetosti i da deluju odgovorno”.

Vučić je uoči dijaloga rekao da je ključno da se u dijalogu donese odluka o sprovođenju sporazuma o Zajednici srpskih opština na Kosovu i Metohiji.

Kurti je izjavio da se razgovor mora usredsrediti na uzajamno priznanje i rekao da ne želi da raspravlja o sporu oko registarskih tablica i ličnih karata za Srbe na Kosovu i Metohiji.

PORUKA AMBASADORA KVINTE SRPSKOJ LISTI

Predsedstavnici Srpske liste zatražili su da međunarodna zajednica utiče na Kurtija da povuče odluke koje se odnose na registarske tablice i lična dokumenta Srbije. Javnosti su se obratili nakon što su imali sastanak sa predstavnicima zemalja Kvinte koji su im, kako kažu, rekli da “prihvate realnost na terenu da je Kosovo nezavisno”. Poručuju da to neće prihvatiti. Predsedniku Srbije su uputili podršku za nalaženje rešenja uoči susreta koji će imati sa Kurtijem u Briselu.

Sastanak sa predstavnicima zemalja Kvinte na Kosovu i Metohiji trebalo je, prema svedočenju predsednika Srpske liste Gorana Rakića, da bude zatvoren za javnost.

Zbog težine poruke koju su dobili, kaže ministar u Vladi takozvanog Kosova, on i gradonačelnici opština sa severa Kosova i Metohije su morali da prenesu poruke koje su dobili.

„Da njihove zemlje podržavaju kosovsku nezavisnost. Da samim tim oni kao predstavnici zemalja iz kojih dolaze i funkcija koju obavljaju, takođe podržavaju kosovsku nezavisnost“, naveo je Rakić, prenosi N1.

Osim ove poruke koja nije nova s obzirom na to da su zemlje Kvinte priznale takozvano Kosovo Rakić prenosi i da ove zemlje podržavaju poslednje odluke Prištine.

„O tablicama i odluku Prištine o uvođenju nekakvog ulazno-izlaznog dokumenta“, dodao je Rakić.

Odluke o dokumentima i registarskim oznakama su samo vrh ledenog brega, poručuje gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević.

„Postavlja se pitanje koja je svrha patroliranja kosovske policije hamerima i oklopnim vozilima po severu. Vi ste predstavnici medija, pronađite da li postoji grad u Evropi gde hameri patroliraju ulicama. Vojnici KFOR-a ne patroliraju oklopnim vozilima, niti nose duge cevi, oni se osećaju bezbedno, ne vidimo zašto se neko drugi ne bi osećao. Da li smo mi zaista tolika pretnja za ustavni poredak Kosova“, upitao je Radojević.

Gradonačelnik Leposavića Zoran Todić poručio je da su jednostrani potezi uvek prouzrokovali tenzije, brigu i neizvesnost na severu Kosova.

„Tenzije dolaze iz pravca Prištine i ovaj požar koji preti da se rasplamsa treba gasiti u Prištini“, smatra on.

A u Prištini Kurti kaže „možda sam težak pregovarač, ali ono što dogovorim – to se ispuni“.

„Imamo pravo da očekujemo više od EU, posebno da pokazuje više jasnoće i čvrstine u vezi sa sopstvenim stavovima, posebno kada su u pitanju događaji poput poslednjih barikada i incidenata. Prvi septembar biće normalan dan na graničnim prelazima – ili ćemo izdavati ulazno-izlazna dokumenta, ili će ih obe strane ukinuti. Ne isključujem to i nadam se da ćemo o tome razgovarati u okviru teme aktuelnih tema“, kaže Kurti.

Poslednjih devet godina u Beogradu podsećaju na neispunjen Briselski dogovor o Zajednici srpskih opština. Na to pitanje sa društvenih mreža je odgovarao i abmasador Sjedinjenih američkih država u Beogradu Kristofer Hil.

„Ideja ovih pregovora je da se Kosovo i Srbija pripreme za svoju evropsku budućnost i mislim da je ono što možemo videti u multietničkim društvima širom Evrope slično onome što je zamišljeno na Kosovu – a to je Zajednica srpskih opština. Tako da to ne bi bio jedinstven primer jer slični modeli postoje u ostalim delovima Evrope“, podsetio je Hil.

Predstavnici Srpske liste i Kanclearije za Kosovo i Metohiju su konferenciju u Vladi Srbije iskoristili da daju podršku predsedniku Srbije za nalaženje kompromisa u Briselu.

I DRUGE VESTI

Grupa američkih advokata i novinara tužila CIA za prisluškivanje tokom posete Džulijanu Asanžu

Grupa američkih novinara i advokata tužila je Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) i bivšeg direktora Majka Pompea, prenosi Glas Amerike.

Oni tvrde da ih je tokom posete osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu u ambasadi Ekvadora u Londonu CIA špijunirala, čime im je prekršeno pravo na privatnost.

Tužbu su podneli novinari Čarls Glas i Džon Gec, i advokati Margaret Kanstler i Debora Hrbek, koje su ranije zastupale Asnaža.

U tužbi se navodi se da je od njih pre posete Asanžu traženo da predaju elektronske uređaje privatnoj firmi za obezbeđenje Anderkaver global (Undercover Global S.L).

Tužitelji tvrde da je ta kompanija kopije podataka sa uređaja predala ih Agenciji, na čijem je čelu u to vreme bio Pompeo.

CIA nije dala komentar na tužbu.

Agenciji je zabranjeno je da prikuplja obaveštajne podatke o američkim državljanima.

Asanž je ranije podneo tužbu Višem sudu u Londonu, kako bi sprečio da bude izručen SAD, gde je protiv njega podignuta optužnica od 18 tačaka, uključujući i špijunažu.

Pre nego što je uhapšen 2019. Asanž je sedam godina bio u ambasadi Ekvadora.

Predsednik SAD potpisao zakon o paketu mera za klimu, zdravstvo i porez

Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je zakon o paketu mera za klimu, zdravstvo i porez vredan 430 milijardi dolara, koji se smatra najvećim klimatskim paketom u istoriji SAD, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Cilj zakona je smanjenje emisija štetnih gasova i preusmeravanje potrošača na zelenu energiju, kao i smanjenje troškova za lekove na recept za starije osobe i stroža naplata poreza korporacijama i bogatima.

Sveobuhvatni zakon usvojen je u američkom Senatu 7. avgusta.

Šef većine američkih Demokrata u Senatu Čak Šumer izjavio je ranije da zakon sadrži “najhrabriji paket za čistu energiju u američkoj istoriji”.

Na vebsajt ukrajinskog operatera nuklearnih elektrana izvršen hakerski napad

Ukrajinski javni operater nuklearnih elektrana Enerhoatom saopštio je da je na njegov vebsajt izvršen hakerski napad.

“Šesnaestog avgusta 2022. na zvanični vebsajt Enerhoatoma izvršen je najjači hakerski napad od početka ruske invazije”, naveo je Enerhoatom.

Operater je dodao da je napad izvršen “sa teritorije Rusije”.

Enerhoatom je naveo da napad nije doveo do prekida rada.

Evropska zelena partija: “Vlast poljoprivrednike želi da predstavi kao lenje i nesposobne”

Evropska zelena partija podržala je zahteve poljoprivrednika i ocenila da državna vlast poljoprivrednike želi da predstavi kao “lenje i nesposobne”.

“Poljoprivrednici su unakaženi pogrešnim vođenjem agrarne politike, zabranom izvoza pšenice kada je bila najskuplja, dozvolama za uvoz nekvalitetne i hrane obogaćene GMO iz svih delova sveta, niskim subvencijama, visokim cenama veštačkog đubriva i nafte i drugim merama koje poljoprivrednog proizvodđača prave siromahom koji prosi na ulici”, navedeno je u saopštenju.

Poljoprivrednici već osam dana protestuju širom Srbije, a juče su postigli dogovor sa vladom Srbije o ceni suncokreta.

Konačna cena suncokreta ka poljoprivrednim proizvođačima iznosi 73 dinara po kilogramu, a isplata je dogovorena do 15. oktobra tekuće godine.

Iran podneo pisani odgovor u pregovorima o nuklearnom sporazumu

Iran je saopštio da je podneo “pisani odgovor” na ono što je opisano kao konačna mapa puta za obnavljanje nuklearnog sporazuma sa svetskim silama.

Iranska državna novinska agencija IRNA nije ponudila detalje o suštini svog odgovora, ali je sugerisala da Teheran i dalje ne prihvata predlog koji posreduje Evropska unija, uprkos upozorenjima da više neće biti pregovora.

“Mišljenja se razlikuju u vezi sa tri pitanja, SAD su izrazile svoju verbalnu fleksibilnost u dva slučaja. Treće pitanje se odnosi na garantovanje nastavka pregovora, što zavisi od SAD”, navodi se u izveštaju IRNA.

Teheran je više puta je pokušavao da okrivi Vašington za kašnjenje u postizanju sporazuma. Izveštava se da je pre dva dana bio krajnji rok za odgovor Irana.

Portparol EU za spoljnu politiku i bezbednost Nabila Masrali saopštila je da je EU pre dva dana dobila odgovor Irana.

“Mi to proučavamo i konsultujemo se sa ostalim učesnicima JCPOA i SAD o budućem putu”, rekla je ona.

EU je bila posrednik u indirektnim pregovorima pošto je Iran odbio da direktno pregovara sa Amerikom otkako je tadašnji predsednik Donald Tramp jednostrano povukao SAD iz sporazuma 2018. godine.

Iz Vašingtona je Stejt department saopštio da je takođe primio komentare Irana preko EU i da ih “proučava” i dodao da “deli stavove sa EU”.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao novinarima da se SAD slažu sa “osnovnom tačkom” EU da je posle 16 meseci pregovora “pregovarano sve ono o čemu se moglo pregovarati” i da Iran postavlja “neprihvatljive zahteve” koji prevazilaze tekst nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

“Ako Iran želi da se  sankcije ukinu, moraće da izmeni svoje osnovno ponašanje”, rekao je Prajs.

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

VEČERNJE NOVOSTI – Zapad uoči dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, “Kvinti preče prištinske tablice od mira na KiM”. Dogovor vlade Srbije i poljoprivrednika, “Za kilogram suncokreta 73 dinara”.

DANAS – List o dešavanjima na Univerzitetu u Kragujevcu, “Univerzitet u Kragujevcu ignoriše aferu poništenih diploma”. “Još nema ni konkursa za direktora policije”, o konkursu za novog direktora policije, jer je Vladimiru Rebiću istekao mandat pre osam meseci.

NOVA – Član tima Zdravka Ponoša Igor Avžner za list, “Poruke vlasti nisu marketing, nego ispiranje mozga”. List o Rio Tintu, “Iskopavanje litijuma u Srbiji očigledno nije završena priča – Vučić nastupa kao glavni portparol ‘Rio Tinta'”.

POLITIKA – O korona virusu, “Sa odmora dolaze zaraženi koronom”. List piše, “Za 540 dana Kurtijeve vlasti, 210 napada na Srbe”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1908. – Preminuo je srpski pisac Radoje Domanović, majstor političke satire, koja u njegovim najboljim pripovetkama (“Stradija”, “Vođa”, “Danga”) doseže nivo univerzalne kritike ljudske naravi i društvenih institucija.

1552. – U Beogradu je štampana prva knjiga ćirilicom, poznata kao “Beogradsko četvorojevanđelje”. Knjigu, koja predstavlja dragocen izvor za upoznavanje prilika u Beogradu sredinom 16. veka, štampao je Trojan Gundulić, pripadnik dubrovačke kolonije u Beogradu.

2001. – Nezadovoljna radom vlade Srbije, Demokratska stranka Srbije donela je odluku da povuče svoje predstavnike iz vlade. Bio je to početak ozbiljne krize u Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS) koja je izbornom pobedom u septembru 2000. srušila desetogodišnji režim Slobodana Miloševića.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i toplo, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod.

Najniža temperatura od 14 do 22, a najviša od 32 do 35 stepeni. Vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni.

U Beogradu će takođe biti sunčano i toplo. Najniža temperatura oko 22, najviša oko 34 stepena Celzijusa, a vetar slab i umeren, zapadni i severozapadni.

Osobama sa srčanim i disajnim tegobama se savetuje izvesna opreznost, a bolovi u mišićima, pospanost i glavobolјa su mogući kod meteoropata.