Na naslovnoj strani Nedeljnika čeka vas analiza o studentskom protestu na Slaviji. U tekstu se naglašava se da su studenti protest pretvorili iz uličnog nezadovoljstva u ozbiljnu političku snagu, oslanjajući se na široku podršku građana, osećaj solidarnosti i greške vlasti. Ukazuje se da se studentski pokret sada predstavlja kao alternativa „za nešto“, nudeći širu društvenu i političku viziju koja prevazilazi klasičan opozicioni protest protiv vlasti.
„Ovi današnji studenti su ponovili protest od Vidovdana prošle godine, i ispostavilo se ne samo da je protest bio jednako uspešan – u smislu „energije“ i snage da se izvedu ljudi na ulice – već verovatno i još efektniji, a pritom se i praktično dokazalo da je studentski bunt preživeo ne samo leto nego i očigledno sva četiri godišnja doba, da su zavrteli novi krug i da se njihov protest u novoj iteraciji definitivno ne ukazuje kao farsa“, piše Veljko Miladinović.
OD SLAVIJE DO PEKINGA
Zoran Panović piše o političkoj atmosferi u Srbiji kroz prizmu studentskih protesta, Vučićeve vlasti i dugog kontinuiteta političkih obrazaca od Miloševićevog vremena do danas. Tekst istovremeno povezuje unutrašnju političku krizu sa spoljnopolitičkim spektaklima, poput odnosa sa Kinom, ukazujući da vlast spoljnim uspesima pokušava da nadomesti probleme i pad legitimiteta u zemlji.
„Vučić je ovonedeljnom posetom Kini potvrdio oprobani metod da spektakularizacijom spoljne politike kompenzuje deficite u unutrašnjoj. Što ne znači da od toga nekad i Srbija nema koristi. Efektni kadrovi iz Pekinga poslužili su i kao mizanscen za saniranje masovnog opozicionog skupa na beogradskoj Slaviji. Što ne znači da i neka buduća vlast neće koristiti odnose koje je Vučić razvio sa Kinom“, piše Zoran Panović.
ČIJI JE VESELIN MILIĆ BIO ČOVEK, A ČIJI JE DANAS
Dušan Telesković piše o ubistvu Aleksandra Nešovića kao slučaju koji prevazilazi okvir običnog kriminala i prerasta u ozbiljnu političku aferu zbog mogućih veza organizovanog kriminala sa vrhom policije. Ukazuje se na sumnjivo ponašanje institucija, ćutanje MUP-a i tužilaštva, kao i na niz neodgovorenih pitanja koja dodatno podstiču sumnje javnosti u prikrivanje činjenica i političku zaštitu pojedinaca.
„VJT je pustilo nezvaničnu informaciju preko sebi lojalnih medija da je supruga ubijenog Nešovića saslušana u svojstvu oštećene (što jeste) i da je tom prilikom izjavila da „Veselin Milić nije pozvao njenog supruga da dođe na Senjak bez obezbeđenja“ (što nije uradila). Supruga oštećenog Nešovića – J. M. – odmah je demantovala ove tekstove preko svog Instagram naloga, otvorivši tako mogućnost za pitanje – koji je bio cilj plasiranja ove (dez)informacije?“, piše Dušan Telesković.
VELIKA IGRA FRIDRIHA MERCA
U novom broju Željko Pantelić donosi priču o pokušaju Evropske unije, predvođene nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom, da pronađe kompromisno rešenje za Ukrajinu kroz model postepenog ili „pridruženog“ članstva. Naglašava se da ratni zamor, ekonomski troškovi i promenjeni odnosi između SAD, Rusije i Evrope guraju sukob ka pregovorima, dok EU pokušava da spreči američko-ruske dogovore preko svojih leđa i sačuva sopstveni politički uticaj.
„EU mora da pronađe solomonsko rešenje za Ukrajinu kako bi se zemlja stabilizovala i kako bi se zaustavio rat. Ta vrsta hibridnog „pridruženog člana“ jedino je izvodljivo rešenje imajući u vidu otpore u državama članicama EU koje gledaju svoje nacionalne interese i ne žele da ugroze svoje pozicije“, piše Željko Pantelić.
KAD GOD RUSIMA NE IDE DOBRO, SLEDI ODMAZDA
Aleksandar Radić analizira sve težu situaciji na rusko-ukrajinskom frontu, gde obe strane trpe velike gubitke, dok rat ulazi u fazu iscrpljivanja bez značajnijih pomeranja linija sukoba. Poseban fokus stavljen je na rusku odmazdu posle ukrajinskih napada dronovima, probleme Moskve sa popunom vojske i sve veći oslonac na siromašne regione, zatvorenike i finansijske stimulacije za nove vojnike.
„Šta god da su Ukrajinci mislili da gađaju – stradali su studenti. Nažalost to nije ni prva, a neće biti ni poslednja vest sa istoka o pogibijama civila sa obe strane. Ovaj put procenili su u ruskom vodstvu da su dobili šansu za snažan propagandni pritisak i osim sasvim jasno oštrih kritika ukrajinske armije na udaru je lično Ilon Mask jer je na licu mesta pronađen link za sistem navigacije Starlink korišćen za navođenje drona“, piše Aleksandar Radić.
KAKO JE KOMUNISTIČKI HOLDING OPLJAČKAO KUBU
Miša Brkić piše o tajanstvenom kubanskom vojno-poslovnom konglomeratu GAESA, koji kontroliše veliki deo ekonomije Kube i funkcioniše kao paralelni sistem pod kontrolom porodice Kastro i vojnog vrha. Brkić opisuje kako je ova kompanija godinama koncentrisala milijarde dolara kroz turizam, bankarstvo, trgovinu i devizne tokove, dok istovremeno kubansko stanovništvo trpi nestašice hrane, lekova i električne energije.
„GAESA je kubanska kompanija Grupo de Administracion Empresarial S.A. (Grupa za poslovnu administraciju), država u državi, poslovni megakonglomerat koji okuplja 25 preduzeća, kontroliše najmanje 40 a procene idu i do 70 odsto kubanske ekonomije, s prihodima tri puta većim od trenutnog budžeta države“, piše Miša Brkić.
KO U ZAGREBU ČITA „MEIN KAMPF“ NA SRPSKOM?
U prepisci sa Basarom, Miljenko Jergović razmatra licemerje i diktaturu prosečnosti u bivšem jugoslovenskom komunizmu, tvrdeći da su isti obrasci opstali i nakon raspada Jugoslavije, samo pod novim nacionalističkim i fašističkim oblicima. Kroz primere iz Hrvatske i Srbije pokazuje kako su prosečni i ideološki prilagodljivi ljudi lako prešli „od Tita do Hitlera“, dok društva danas normalizuju neonacizam, govor mržnje i istorijski revizionizam.
„Danas mi se čini da nikad nisam doživio mirna i prosperitetna tri mjeseca života, ama ni jednu sedmicu života, koja bi mi pružila tu iluziju slobode da razmišljam o tome jesam li po svojoj prirodi, karakteru i životnom saznanju ljevičar, socijalist, demokrat, ili sam, recimo, konzervativac“, piše Miljenko Jergović.
NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA BEKSTVA GENERALA ŠEJNE
Veljko Miladinović donosi priču o misterioznom bekstvu čehoslovačkog generala Jana Šejne u SAD 1968. godine, zajedno sa sinom i mladom Evženijom Musilovom. Tekst prikazuje trulež i kontradikcije socijalističkog sistema u Čehoslovačkoj, kao i nejasnu ulogu tajnih službi, CIA i partijskih obračuna tokom Praškog proleća.
„Postoje dve teorije zašto je Šejna pobegao u SAD. Jedna je jer mu se zbog pronevere spremalo suđenje, a druga zato što je učestvovao u planiranju puča do kog nije došlo, pa je u strahu od odmazde odlučio da se skloni. U svakoj verziji ključna stvar je što je vlast Novotnog počela da se drma“, piše Veljko Miladinović.
„TAJ SE NIKADA NIJE LJUTIO“
U pismu Tomiću, Draža Petrović piše o smrti Predraga Koraksića Koraksa, legendarnog karikaturiste, kroz lično i emotivno sećanje na njihov poslednji razgovor svega nekoliko sati pre njegove smrti. Kroz anegdote o Koraksovom humoru, energiji i nepokolebljivom duhu, Petrović istovremeno govori o njegovom značaju kao umetnika koji je decenijama kritikovao vlast i društvene devijacije.
„Nekada je karikatura bila toliko dobra da smo novinarima vanredno naručivali teme koje bi pasovale uz karikaturu, samo da bi ta Koraksova nacrtana metafora mogla da izađe kao ilustracija glavnog teksta na prvoj stranici“, piše Dragoljub Draža Petrović.
DA NAM ŽIVI, ŽIVI (MEŠOVITI) BRAK
Branko Rosić donosi priču o ljudima sa Balkana koji kroz mešovite brakove i veze biraju ljubav i zajednički život uprkos nacionalnim, verskim i političkim podelama regiona. Kroz projekat „Balkan Love“ fotograf Aleksandar Crnogorac prikazuje stvarne priče parova koji dokazuju da suživot, empatija i povezanost postoje i posle ratova devedesetih, iako su takve veze danas mnogo ređe i često društveno nepoželjne.
„Romkinja iz Srbije i Albanac, ne pričaju isti jezik. Klinci su, dvadeset godina. I onda oni zajedno uče turski i turski postaje njihov jezik ljubavi. Oni su još uvek zajedno i pričaju na turskom“, piše Branko Rosić.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28, MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS.
Tagovi
