Njujork tajms o protestima: Prvi veliki “virusni” neredi u Evropi, besom na nedoslednost predsednika Vučića

2
Pripadnici Zandarmerije, pojacani policijskom konjicom, rasterali su oko 20.40 časova demonstrante sa platoa ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu. Zandarmi, među kojima ima i onih sa službenim psima, napravili su kordon oko zgrade parlamenta a demonstranti su se povukli ka okolnim ulicama. Oni gađaju policiju bakljama a zapaljeno je i nekoliko kontejnera.(BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS)

“Kako bi zaustavio drugi talas koronavirusa, predsednik Aleksandar Vučić najavio je novi karantin. Demonstranti su besom uzvratili na njegovu nedoslednost, u jeku većeg gneva zbog autoritarnog vođstva”, piše danas Njujork tajms u analizi demonstracija u Srbiji koje naziva “prvim velikim virusnim neredima u Evropi”.

Tekst Patrika Kingslija prenosimo u celosti.

Na hiljade Srba demonstriralo je drugu noć zaredom u odgovoru na to kako je krizom koronavirusa rukovodio predsednik Aleksandar Vučić, ali i zabrinutosti oko stanja demokratije u Srbiji.

Protesti su bili prvi neredi povezani s pandemijom u Evropi od početka krize. Policijski odgovor bio je nasilan, a neki analitičari kažu da toga nije bilo još od vladavine Slobodana Miloševića, koji je bio na vlasti devedesetih.

Srbi su izašli na ulice u utorak, nedugo pošto je Vučić najavio trodnevno zatvaranje Beograda usled drugog talasa potvrđenih slučajeva zaraze koronavirusom.

No demonstracije su se ubrzo pretvorile u šire ispoljavanje frustracijom usled kontrole Vučića nad politikom i onoga što vide kao loše upravljanje zdravstvenom krizom u Srbiji. Protesti su se nastavili i u sredu, čak i nakon što je Vučić suspendovao odluku o drugom karantinu.

Demonstranti navode da su manje ljuti zbog ponovnog zatvaranja, a više zbog pogrešnih koraka vlasti koji su doveli do potrebe za novim restrikcijama. To se odnosi i na odluku da se održe izbori, kao i da se dozvole veliki sportski događaji.

“Nije nam problem da ostanemo kod kuće još tri dana”, kaže Dragana Grnčarski (45) koja je oba dana bila na ulicama.

“Ali oni se igraju sa našom pameću i sa istinom”, dodaje ona. “Kada im odgovara da održe izbore, onda nema korone. Organizovali su fudbalske i teniske mečeve, i zato su nam sada bolnice pune.”

Nakon što je na početku sproveo jedno od najstrožih zatvaranja u Evropi, Vučić je podigao restrikcije u maju i tvrdio da je njegova vlada pobedila koronavirus.

Druge evropske zemlje otvarale su se postepeno, no Vučić se opredelio za brži proces. Ubrzo je Srbima dozvoljeno da ih se okupi i nekoliko desetina hiljada na sportskim mečevima, bez održavanja fizičke distance. Ponovo su se otvorili noćni klubovi, i bili su puni.

“Iz jednog ekstrema došli smo do drugog”, kaže Jelena Vasiljević, ekspert za protestne pokrene na Balkanu sa Univerziteta u Beogradu.

Vučić je prvo odbio da promeni kurs, čak i kada se broj novozaraženih svakog dana popeo sa ispod 20 na iznad 300. Izveštaji istraživačkih novinara napominjali su da bi ti gubici mogli da budu i mnogo viši.

Održani su i kontroverzni opšti izbori 21. juna, koje je većina opozicionih stranaka ionako planirala da bojkotuje, tvrdeći da ne žele da daju legitimitet procesu koji je naklonjen Vučiću.

Za njegove kritičare, odluka da ublaži restrikcije pre glasanja koje će sigurno učvrstiti njegovu moć – i da ih vrati ubrzo nakon toga – ličila je da igranje politike sa javnim zdravljem.

“Građani se konstantno lažu i varaju iz političkih razloga”, kaže Tena Prelec, ekspertkinja za politiku jugoistočne Evrope sa Univerziteta Oksford.

Analitičari kažu da je spontana priroda protesta odražavala nedostatak institucionalnih načina da se izrazi nezadovoljstvo.

Pod Vučićem, kvalitet srpske demokratije pao je sa “slobodnog” na “delimično slobodno”, prema Fridom hausu.

“Mediji i državne institucije su u potpunosti pod kontrolom jedne partije”, kaže Jelena Vasiljević.

U utorak uveče, pojedini demonstranti nakratko su ušli u zgradu parlamenta, pre nego što ih je izbacila policija.

Organi reda kasnije su snimljeni kako tuku nenaoružane demonstrante palicama. Te scene mnoge su podsetile na ponašanje policije pod Miloševićem, koji je vodio Srbiju kroz ratove na Balkanu i kojem je u Hagu suđenu za ratne zločine.

“Ovolika upotreba sile – nismo to videli od Miloševića 1996. i 1997”, kaže dr Vasiljević.

Vučić je rekao da je policija s pravom upotrebila silu.

“Bilo je indikacija o mešanju stranaca, a i neki kriminalci su bili tamo”, rekao je Vučić u sredu po podne, pre druge noći demonstracija.

“Cilj je bio da se naruši imidž Srbije u inostranstvu”, dodao je on.

Protesti bi brzo mogli da “izduše” jer nemaju vođu, jasan cilj, ali i zbog Vučićeve snage, navodi dr Vasiljević.

Slične masovne demonstracije prošle godine su se ugasile a da Vučić nije morao da napravi nikakve koncesije.

“Sada je malo drugačije”, kaže dr Vasiljević. “Ali i dalje je neophodna jasna politička artikulacija i jasni politički narativ.”

2 KOMENTARA

  1. Ovakav vid protesta nije mogao da se ovako da se organizuje za 2 sata nakon predsednikove izjave, već je to pripremano još pre izbora već se čekao smo povod da scenario krene, što pokazuje izbor opreme protestanata i u Novom Sadu, Nišu i Beogardu (dimne bombe, suzavac, kamenje u kesama…) i postavka 9 kamera N1 televizije na kritičnim mestima gde su kasnije nastali sukobi! Sami slepac to ne vidi i da li je moguće da su organizatori toliko glupi ili su samo previše osioni da misle da je glasnost manjine jača od izborne volje većine i da većina ne vidi ove momente koje sam naveo!

Comments are closed.