“Nije suša kriva za požare u Amazoniji, već ekonomska aktivnost”

0
Foto: Profimedia

Za strašne požare koji su zahvatili Amazon, najveću tropsku prašumu na svetu, krivi su propisi koji su dozvolili krčenje šuma, prenose mediji.

Amazonija gori svake godine za vreme sušne sezone, ali ovoga puta je ona potrajala duže za tri nedelje, tvrde naučnici. To nije normalna pojava pogoršana sušom, već je delo ljudskih ruku. Dag Morton iz svoje kancelarije u američkom gradu Grinbeltu u Merilendu može da vidi kako Amazonija gori. Snimci NASA koje gleda pokazuju da su požari koji besne u Amazoniji i širom Brazila posledica antiekološke politike brazilskog predsednika Žoaoa Bolsonara usmerene na otvaranje najveće prašume na svetu za stočare, ratare, rudare i druge.

“Kad gledamo iz svemira, vidimo da ekonomska aktivnost, a ne suša, podstiču požare. Oni se događaju duž koridora za prevoz i oboda (brazilskih saveznih) država Amazonas i Mato Groso, gde je u toku naseljavanje i širenje poljoprivrede. To je ekonomski signal, ne klimatski signal”, kaže Morton u razgovoru za američki časopis Wired.

Ekološki aktivisti za požare okrivljuju upravo Bolsonara, da je znatno oslabio ekološku regulativu u zemlji i da podstiče drvoseče i poljoprivrednike na krčenje šuma.

Bolsonaro je zaista u predizbornoj kampanji prošle godine obećao da će podstaći ekonomski rast tako što će otvoriti Amazoniju za ekonomsko iskorišćavanje. Posledice su bile vidljive i pre nego što su ogromni požari zahvatili Amazoniju. Kako piše Pacific Standard, kazne za ilegalno krčenje šume pale su za 34 odsto u razdoblju od januara do maja ove godine u odnosu na prošlu godinu. To je najveći pad ikad zabeležen.

Budžet glavne brazilske agencije za zaštitu sredine smanjen je za čak 23 miliona dolara. Kako piše CNN, ustanova zadužena za zaštitu saveznih šuma, Institut Chico Mendes, nije izvela nijednu operaciju nadzora deforestacije u maju. U prva četiri meseca ove godine zaplene ilegalno posečenih stabala pale su gotovo na nulu, odnosno na ekvivalent broju od deset velikih stabala.

Brazilski Nacionalni institut za svemirsko istraživanje (INPE) ovog meseca objavio da je deforestacija ove godine viša za čak 88 odsto nego prošle godine, kad je na vlasti bio Bolsonarov prethodnik, centrist Mauricio Makri. Kad je direktor INPE-a Rikardo Galvao stao u odbranu svoje ustanove, smenjen je.

Požari se podmeću upravo da bi se raskrčila šuma, pri čemu pepeo spaljenog drveća služi kao gnojivo i čini zemlju za buduće pašnjake još plodnijom.

“Požar koji vidimo danas je požar uzrokovan deforestacijom. Oni (stočari) seku stabla, ostavljaju drvo da se suši i onda ga kasnije zapale tako da pepeo može pognojiti zemlju”, objašnjava naučna direktorka brazilskog Instituta za ekološko istraživanje u Amazoniji (IPAM) Ane Alenkar.