Niče na Instagramu: Jedna flaša, jedan bič, dve žene, četiri muškarca i dve fotografije

0

Vodeći engleski i američki listovi imaju hvale vredan običaj da u decembru svake godine prave velike ankete među akterima javne i društvene scene o tome koja im je knjiga obeležila godinu na izmaku.

To je meni lično već godinama jedan od najpouzdanijih načina otkrivanja dobrih knjiga. U anketama, naime, najmanje učestvuju oficijelni kritičari i tipični “kulturnjaci”, koji su vrlo često kod procene književnog kvaliteta opterećeniji vanknjiževnim razlozima nego što je to slučaj kod prosvećenih, strastvenih i obrazovanih čitalaca koji ne pate od koterijskih poremećaja i predrasuda. I tako sam krajem prošle godine otkrio knjigu “Ja sam dinamit” koju je napisala Sju Prido, novu biografiju Fridriha Ničea. Nije to, naravno, tip biografije koji će poznavaocima Ničeovog života i dela otkriti bilo šta preterano novo, ali je vešto i sjajno ispričana priča, kontekstualizovana unutar istorije, sa akcentom na detalje interesantne savremenom čitaocu.

TROJKA: Veliku pažnju u knjizi autorka posvećuje 1882. godini, odnosno mesecima tokom kojih je trajala intenzivna Ničeova relacija sa mladom Ruskinjom po imenu Lujza Gustavovna Salome, koju istorija uglavnom pamti pod imenom Lu Salome. Priča se može sažeti ovako: mlada osamnaestogodišnja Ruskinja, jedina ćerka u porodici sa pet sinova, nakon smrti svog oca odlazi u Cirih i upisuje se na jedan od retkih univerziteta koji su u to vreme ženama dozvoljavali da se upišu. Tamo je studirala filozofiju i dobro joj je išlo, ali dve godine kasnije zdravlje joj se pokvarilo pa joj doktori preporučuju da promeni klimu, da pođe negde gde je toplije. Ona i njena majka stoga odlaze u Rim. U tamošnjim intelektualnim kružocima, Lu Salome ubrzo upoznaje tridesettrogodišnjeg filozofa Pola Rea koji se u nju odmah zaljubljuje i nudi joj brak. Ona odbije tvrdeći da nije zainteresovana za seks i tipični bračni život, ali mu kaže kako bi volela da njih dvoje žive zajedno “kao brat i sestra” u nekoj vrsti intelektualne komune. Re je predložio da im se pridruži i njegov prijatelj Fridrih Niče, o kome je Lu već ranije mnogo čula i već je želela da ga upozna.

Niče stiže u Rim krajem aprila 1882. godine i zaljubljuje se na prvi pogled. On u tom trenutku ima trideset sedam godina. Najpre zamoli Rea da zaprosi Lu u njegovo ime, a ona odgovara da joj je Niče zanimljiv kao prijatelj, a ne kao potencijalni muž. Desetak dana kasnije, Niče je opet prosi, ovaj put lično, ali opet biva odbijen. Ipak, ideja da njih troje žive zajedno u “intelektualnoj komuni” i dalje je tu, pa tokom proleća i leta putuju po Italiji i Švajcarskoj, skupa sa njenom majkom, tražeći zgodno mesto.