Neko mora da je oklevetao Novaka Đ.

Šta smo naučili iz australijskog procesa? Zašto je opasno za Novaka kada sa teniskog izađe na bilo koji drugi teren? Zašto mu to ne treba u naredne tri-četiri godine? Zašto on nije simbol antivaksera, a posebno nacionalista? I šta o svemu tome piše u legendarnom Kafkinom romanu...

0

Neko mora da je oklevetao Novaka Ð.

Australijski proces teško da bi mogao da zamisli i Franc Kafka, pošto transkript razgovora sa aerodroma u Melburnu izgleda luđe od ispitivanja Jozefa K. Citiram:

Intervjuista: „Ovo je obaveštenje o nameri da se razmotri otkazivanje po članu 116 Zakona o migracijama iz 1958. Dakle, kada vam uručim ovo obaveštenje, daću vam otprilike 20 minuta – ili šta god, ako vam treba više vremena možete to zatražiti – a vi nam morate navesti razloge zašto ne bi trebalo da vam otkažemo vizu.“

Ðoković: „Znači, dajete mi zakonskih 20 minuta da pokušam da pružim dodatne informacije koje nemam? U 4 sata ujutru? Mislim da ste me doveli u veoma nezgodnu poziciju u kojoj u četiri ujutru ne mogu da pozovem direktora Australijskog teniskog saveza, ne mogu da stupim u kontakt ni sa kim iz vlade Viktorije preko Australijskog teniskog saveza. Ne znam šta drugo da vam kažem. Mislim, sve što je od mene traženo je ovde.“

Beta/AP /Hamish Blair, File (slika sa AO)

Jedan od najpoznatijih australijskih filmskih junaka je Toni Jugosloven. Njegovo „farken“ toliko je popularno da je ušlo u urbani sleng, da se prave posteri, memovi, kao i da je jedan od najdeljenijih postova sada na Fejsbuku bilo „medicinsko izuzeće koje je Đokoviću napisao Toni Jugosloven“ – „Plis let Novak plej tenis inda Viktoria farken“

Sudiji Entoniju Keliju ovo je očigledno bilo dovoljno da sruši ovaj kafkijanski proces („Šta je ovaj čovek mogao više da uradi?“), iako ja i dalje ne verujem da će Ðoković uspeti da odbrani trofej na AO (ovaj tekst se piše u utorak), pošto ovo više nije tenis, nego politika.

Da krenemo redom.

Ðoković je napravio jednu grešku. U najavi polaska na AO napisao je: „Sada krećem u Australiju jer sam dobio izuzeće i spreman sam da živim i dišem tenis narednih par nedelja takmičenja.“

Da nije napisao izuzeće, da se nisu pojavljivali napisi o glutenu i sličnim glupostima, i dalje bi se pričalo da li je vakcinisan ili nije, i danas bi se spremao za AO.

Ovako zemlja koja je imala jedan od najrigoroznijih karantina, a danas ima najgore brojeve – 612.619 aktivnih slučajeva, upala je u histeriju oko jednog igrača.

Australijski premijer, populista Trampovog tipa, koji je pre tri godine iznenađujuće dobio izbore, samo je iskoristio priliku. Izbori su u prvoj polovini godine, a Skot Morison stoji katastrofalno.

Za razumevanje konteksta, ovo je čovek koji je stekao popularnost kao ministar za imigracije u Abotovoj vladi, kada je pokrenuo najrigorozniji zakon čije posledice upravo pratimo s pričama o klincu koji je odrastao u azilu u kojem devet godina čeka da se reši njegov slučaj, a za koji ne bismo nikad saznali da pored njega nije spavao najbolji teniser sveta.

Morison je bio na dvadesetodnevnom odmoru kada su besneli požari, zataškavao je seksualne afere u parlamentu, i bio omiljeni Trampov lider u zapadnom svetu. Tramp ga je zvao „Bro“ i odlikovao Legijom zaslužnih, koju je Truman dodelio Draži Mihailoviću, da bi zauzvrat „Bro“ bio jedini lider zapadnog sveta koji nije osudio njegov upad u Kongres i pokušaj američkog puča.

Kako bi se ušlihtao Bajdenu, potrčao je da raskine ugovor o kupovini nuklearnih podmornica sa Francuskom, i nabavio ih od Amerike s kojom je napravio osovinu protiv Kine, rizikujući tako ne samo odnose sa najvećim trgovinskim partnerom već i mnogo više od toga sa neuporedivo većim severnim „broom“.

Tako da su njegove izjave oko Ðokovića – boza.

Za dalje razumevanje situacije, koja kod nas dovodi do toga da liberalni krugovi po difoltu veruju australijskom političkom sistemu, a konzervativni pronalaze nove teorije zavera protiv Srba, treba istaći nekoliko zanimljivih stvari sa Australijancima.

Dvojica najpoznatijih danas su svakako Džulijan Asanž, njihov državljanin, za koga nisu mrdnuli ni prstom, čak ni davali izjave kao sada oko Ðokovića, a drugi Rupert Merdok, koji je odatle krenuo sa svojom imperijom primitivizma, i koji je najveća opasnost zapadnoj civilizaciji kakvu danas poznajemo, od Germana do Trampa.

Ono što Novaku jedino ide naruku jeste što australijski premijer, ipak, računa na glasove Srba, pošto Srbi tradicionalno svuda glasaju za konzervativne snage. U Australiji je to i malo šire, pošto oni imaju jedan izraz za južne i istočne Evropljane Wog, koji su nekada Englezi koristili za nebelce.

U Australiji on se odnosi na veliku grupu Grka, Italijana, Jugoslovena, Bugara i Rumuna.

Naravno, pričamo o stereotipima, s kojima Anglosaksonci vole da se šale, i to nije duboko kao naš patrijarhalno-ozbiljni nacionalizam.

O tome govori i jedina planetarno poznata australijska komedija „Wog Boy“, ima dva dela, u kojoj je jedan od najvažnijih likova Toni Jugosloven. Ne treba da vam prepričavam da je ćelav, da je tabadžija, da priča divlji engleski i da ima kultnu rečenicu koju danas zna svaki Australijanac: „I’m half-Serbian, half-Croatian. I wake up in morning, I want to kill myself! So killing you is no problem, farken!“ U prevodu: „Ja sam polu-Srbin, polu-Hrvat. Kada ustanem ujutru, hoću da ubijem sebe! Tako da mi nije problem da ubijem tebe, jebote!“

To njegovo „farken“ toliko je popularno u Australiji da je ušlo u urbani sleng, da se prave posteri, mimovi, kao i da je jedan od najdeljenijih postova sada na Fejsbuku „medicinsko izuzeće koje je Ðokoviću napisao (ko drugi) Toni Jugosloven“. Ponovo citiram: „Plis let Novak plej tenis inda Viktoria farken.“

To je dakle engleski smisao za humor, koji odlično razume i Novak, i u kojem se odlično snalazi.

Tako da njemu sada jedino ne treba dodatno potenciranje stereotipa, posebno našeg ozbiljno-patrijarhalnog tipa, koji na kraju izgleda onako kako ga iznervirani Srđan izrekne.

Da ponovo krenemo redom.

Novak nije nikakav simbol antivaksera, kako sada pokušavaju da ga predstave.

On nije Kajri Irving koji priča o ravnoj ploči i zaverama. Jedina izjava koju je do danas dao bila je da je protiv obavezne vakcinacije, i to pre danas dostupnih vakcina.

Ukoliko bismo lično ulazili u njegov slučaj, preležao je kovid kada nije bilo vakcina, fizički je zdrav i jak kao malo ko na svetu, tako da treba biti fer pa i svakog od nas zamisliti u njegovoj situaciji.

Realno, boli ga uvo za virus, osim da bi morao da razmišlja da zaštiti druge zbog čega i meni ostaje najveće pitanje za njegov PR da li se stvarno šetao sa pozitivnim PCR testom.

Sve ostalo meni potvrđuje koliko je on manijakalni pobednik.

U rangu Džordana, Šumahera, a ne samo raspojasanog talenta Federera i Mesija.

Kod takvih sportista možete da zamislite i da falsifikuju dokumenta, i bilo šta drugo, ali morate da pazite sa osudama, makar ukoliko ste pazili kada je Šumaher zamalo ubio i sebe i Hila da bi stigao do titule, ili Džordana koji je maltretirao sve oko sebe kako bi stigao do prstena. Meni je to razlika između ljudi koji navijaju za Ferstapena, koji će uvek u poslednjem krugu da pretekne svaka bi ga tašta volela Hamiltona, i ovih drugih.

Priča kako Novaku neko hoće da oduzme priliku da bude najveći, jednostavno je glupa. Prvo, Federer je svoje poslednje finale izgubio od Novaka, i to ne glatko, 2019. u 37. godini, i sad kad uzmemo da je Novak neuporedivo fizički jači od Federera, a i da nema mlađeg Noleta da mu skida trofeje, to je minimum 12 grend slemova pred sobom, a možda i 16 i više. Tako da mi ne deluje pretenciozno ni Srđanovih 30, iako je 25 ili 26 potpuna realnost.

Novak nije ni srpski nacionalista. Prvo, ne postoji srpski nacionalista koji je navijao za Hrvatsku na SP u fudbalu (setite se koliko je nervirao Ðuku), a drugo, tu je toliko izjava, akcija, prijatelja, da je glupo da ih nabrajamo sve.

Meni lično nije jasno to njegovo sa alternativom, posebno uz tako vidljivu oštroumnost i inteligenciju, ali ni potenciranje te teme ljudi koji veruju u horoskope, kristale, ili imaju nešto protiv joge, jer nije po pravoslavnim kanonima. Tako da čovek ima pravo da veruje u šta hoće, a meni lično to opet pre ima veze sa tim Majk (Džordan, Šumaher) mentalitetom, u kojem radite bilo šta što vas ubeđuje da vam donosi rezultate, ili pali motivaciju, nego sa nekim nad-stvarima.

I zato bih za Novaka, kada bi me pitao, imao samo jedan savet – drži se samo tenisa u naredne tri-četiri godine, pošto je to to, a posle ćeš da imaš ceo život, ili život i po, ili dva ukoliko proradi ta alternativa (dakle od Kopaonika do ovog Melburna) da budeš šta hoćeš i radiš šta hoćeš.

I zato mi samo nije jasno to izvlačenje Novaka iz tenisa. To niko ne treba da mu radi, pošto smo iz Kafkinog „Procesa“, a to je lektira, naučili da u sudaru sa birokratijom u lavirintu procesa i pravila koji su oni napisali uvek strada pojedinac. I uvek kreće tako jednostavno…

Neko mora da je oklevetao Jozefa K.

***

Uvodnik Veljka Lalića iz aktuelnog Nedeljnika. U novom broju čitajte ceo dosije o drami Novaka Đokovića u Australiji.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime