Nekada su ljudi širom sveta u Ameriku gledali kao u nadu i inspiraciju… Šta se to desilo?

Novi broj Njujork tajmsa na srpskom, poklon uz svaki Nedeljnik od četvrtka, 8. oktobra

0
Predsednik Donald Tramp nije se obavezao na mirnu tranziciju moći ukoliko izgubi na izborima od Džozefa Bajdena. Fotografija: Ana Manimejker za Njujork tajms

Zemlju je razorio koronavirus. Sada su tu sumnje da će, ukoliko predsednik izgubi izbore, doći do mirne predaje vlasti. U zemljama koje su nekada gledale u Sjedinjene Američke Države kao u najveću inspiraciju, ljudi gledaju i pitaju se: kako je jedna supersila dovde došla?

Ovo je noseći tekst u novom broju Njujork tamsa na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 8. oktobra

BANGKOK – Mjanmar je siromašna zemlja koju razaraju otvoreno etničko nasilje i epidemija koronavirusa koja bi mogla da preoptereti već propale bolnice. To nije zaustavilo političare da saosećaju sa zemljom koja je, kako smatraju, izgubila svoj put.

“Žao mi je Amerikanaca”, rekao je U Mijint Oo, član mjanmarskog parlamenta. “Ali mi ne možemo pomoći SAD jer smo veoma mala zemlja.”

Isti sentiment postoji u Kanadi, jednoj od najrazvijenijih zemalja. Dva od tri stanovnika Kanade žive u radijusu od 100 kilometara od američke granice.

“Iskreno, kao da gledam propast Rimskog carstva”, kaže Majk Bredli, gradonačelnik Sarnije, industrijskog kanadskog grada na granici sa Mičigenom u koji su građani Sarnije donedavno odlazili na ručak.

Dok traje pandemija i kampanja za predsedničke izbore ulazi u finiš, maltene čitav svet Ameriku posmatra sa mešavinom šoka, razočaranja i, povrh svega, zbunjenosti.

Kako je jedna supersila dopustila sebi da je razori virus – i da se njime zarazi i sam predsednik? Posle skoro četiri godine tokom kojih je Donald Tramp govorio najlepše o autoritarnim liderima i besprizorno odbacio neke zemlje kao beznačajne i vođene kriminalom, da li su Sjedinjene Države u opasnosti da pokažu neke od osobina koje je on tako oštro omalovažio?

“Amerika je zemlja Prvog sveta, ali se ponaša kao zemlja Trećeg sveta”, ističe U Aung Tu Nejein, politički analitičar iz Mjanmara.

Tramp je vrdao na pitanja da li će se obavezati na mirnu tranziciju moći posle novembarskih izbora bude li izgubio.

U Belorusiji, gde se hiljade ljudi sukobljava sa policijom posle nepriznatih izbora u avgustu kada je pobedio predsednik Aleksandar Lukašenko, Trampove reči zvučale su poznato.

“Podseća me na Belorusiju, kada osoba ne može da prizna poraz i koristi sva sredstva da dokaže da nije mogla da izgubi”, kaže Kiril Kalbasnikau, 29-godišnji aktivista opozicije i glumac. “To je znak upozorenja za svaku demokratiju.”

Drugi su u Evropi uvereni da su američke institucije dovoljno snažne da podnesu napad.

“Ne sumnjam u sposobnost ustavnih struktura Sjedinjenih Država i njihov sistem provera i balansa”, rekao je Johan Vadeful iz Nemačke, stariji poslanik konzervativnog bloka iza kancelarke Angele Merkel.

Imidž Sjedinjenih Država je u svetu počeo da se urušava pre pandemije, kada je Trampova administracija odbacila međunarodne sporazume i prihvatila se politike “Amerika na prvom mestu”. Sada se ipak čini da je američka reputacija u slobodnom padu.

Istraživački centar Pju je u anketi sprovedenoj u 13 zemalja utvrdio da su prošle godine nacije poput Kanađana, Japanaca, Australijanaca i Nemaca počele da posmatraju SAD negativnije nego ikada. U svakoj zemlji u kojoj je istraživanje sprovedeno, ogromna većina ispitanika smatrala je da Sjedinjene Države ne upravljaju pandemijom kako bi trebalo.

Ispitanici su naveli da iz SAD stižu preteći signali: neobuzdani virus, protesti zbog rasne i društvene nejednakosti, i predsednik koji, kako se čini, nije spreman da poštuje temelje izborne demokratije.

“Nekada smo SAD posmatrali kao inspiraciju za upravljanje zemljom”, kaže Eduardo Bohorkez, direktor organizacije Transparency International u Meksiku. “Nažalost, to više nije slučaj.”

On je dodao da “biti veliki” jednostavno više nije dovoljno.

U Indoneziji, najmnogoljudnijoj muslimanskoj demokratiji, vlada utisak da je Amerika napustila ostatak sveta, iako pređašnja primena demokratskih vrednosti nije bila savršena.

“Svet posmatra raspad društvene kohezije unutar američkog društva i haotično upravljanje pandemijom”, kaže Jeni Vahid, indonežanska političarka i aktivistkinja. “Postoji vakuum liderstva koji mora biti popunjen, ali Amerika više ne ispunjava tu lidersku ulogu.”

Jeni Vahid, čiji je otac bio predsednik Indonezije kada se zemlja konačno oslobodila decenijama duge vladavine strongmena, kaže da je naročito brine da bi Trampov negativan stav prema demokratskim principima mogao da legitimiše druge autokrate.

“Tramp je inspirisao mnogo diktatora, mnogo lidera koje zanima diktatura, da kopiraju njegov stil, i on ih je ohrabrio”, dodala je ona.

Sjedinjene Države pokušavaju da ojačaju svoju ulogu u borbi protiv koronavirusa u svetu, iako na početku pandemije američki lekari i medicinske sestre nisu imali dovoljno neophodne opreme.

SAD su u martu poslale Tajlandu 10.000 pari rukavica i 5.000 hirurških maski, a Tajland je do kraja septembra imao manje od 3.600 zaraženih i 59 preminulih. Većina Tajlanđana nastavlja da nosi maske i u toj zemlji one nikada nisu bile deficitarne.

U Kambodži, koju je zvanično virus poštedeo, premijer Hun Sen preživeo je kao lider sa najdužom vladavinom u Aziji zahvaljujući gušenju nemira i priklanjanju Kini. On je okrenuo leđa američkoj pomoći jer ona često dolazi uz uslove za unapređivanje ljudskih prava. Sada se on i njegova administracija rugaju Sjedinjenim Državama i američkom upravljanju pandemijom.

“On ima mnogo nuklearnog oružja”, rekao je o Trampu portparol vladajuće stranke na čijem se čelu nalazi premijer Hun Sen. “Ali ne ume da se snađe sa bolešću koja je nevidljiva.”