Drugi veliki uzročnik neefikasnosti autoritarnih struktura jeste sporost u odlučivanju. Brzina odlučivanja od ključne je važnosti. Svet je ekstremno dinamičan i šanse za korisno angažovanje i delotvornu upotrebu resursa brzo iskrsavaju ali i jednako brzo iščezavaju. Gotovo da i nema izuzetaka od opšteg pravila da su zakasnele odluke generalno pogrešne odluke. Brzina odlučivanja zavisi od kapaciteta sistema odlučivanja na kome se jedno društvo temelji. Kapacitet je, međutim, utoliko veći ukoliko je veći broj subjekata koji su ovlašćeni i na odgovarajući način osposobljeni i motivisani da donose odluke. U procesima odlučivanja biće angažovane velike mase subjekata samo u decentralizovanim sistemima. Autoritarni sistemi su po definiciji neodmereno centralizovani, sporost u reagovanju na spoljne impulse njima je takoreći predodređena i suđena.
Neka ovde bude tek natuknuto da su autoritarni sistemi generatori krupnih društvenih hazarda koji zajednici mogu da nanesu ogromne štete. Svemoćni pojedinac može u autoritarnom sistemu da brzo i bez otpora donese odluke čiji se pogubni efekti ispoljavaju i trpe tokom dugih nizova budućih godina, pa i decenija. Oni ne raspolažu pratećim stabilizujućim mehanizmima koji društvo štite od ubitačnih hazarda, jer u demokratski ustrojenim aranžmanima vladanja i u samoj vlasti i javnoj upravi postoje aranžmani i procedure koji prosto onemogućavaju pogubna zaletanja kao što je „Specijalna vojna operacija“ sa invazijom na susednu zemlju ili nekakav „Ekspo 27“ koji bi angažovao desetine milijardi dolara/evra jer je to deo vizije autoritarnog vođe na vrhu upravljačke piramide pa se kao takav prihvata i bez doslovno neophodnih ozbiljnih studija izvodljivosti.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
