Nataša Dragojlović: Bez vladavine prava ni ekonomski uspesi nisu održivi

Najveći uspeh je što smo uopšte opstali na okupu, što uspevamo da održimo dijalog sa Vladom na sve teme i na svim nivoima, sa premijerkom na mesečnom nivou a sa pregovaračkim strukturama Vlade na dnevnom. Zahvaljujući tome Konvent jeste jedino mesto za dijalog u Srbiji, kaže za Nedeljnik koordinatorka Nacionalnog konventa o EU

0
Screenshot N1

Godina za nama bila je u mnogim aspektima obeležena posledicama pojave pandemije 2020. godine i odluka koje su donošene u cilju suzbijanja pandemije. Iako nije uvek izgledalo da je sve u državi podređeno samo tom cilju, nekako su se sve politike: i ekonomska, i socijalna, i sve ostale kreirale i odvijale u senci prisutne pretnje, koja je, to se mora reći, često služila i kao izgovor za izostanak ključnih reformskih zahvata u brojnim oblastima koje su bitne za funkcionisanje svake države, kaže u intervjuu za Nedeljnik Nataša Dragojlović, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.

Sa druge strane, nastavlja ona, pandemija je doprinela da se fokus pomeri sa političkih kriterijuma na konkretne projekte izgradnje infrastrukture uz pomoć sredstava EU, pre svega zdravstvene ali i putne. U svetlu uloge Evropske unije u pružanju pomoći Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana, kreiran je i narativ vrlo suprotan deklarativnom zalaganju Vlade za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

“U takvoj atmosferi, slične izjave samo drugim povodom stizale su i od opozicionih partija, pa čak i dela civilnog društva na račun iskrene posvećenosti Evropske unije demokratiji i vladavini prava u svojim budućim članicama. Uz sve to, proces je i formalno stagnirao negde do leta, kada Vlada priprema pregovaračke pozicije, potrebne da bi se otvorili klasteri za koje je Srbija bila spremna, nakon što je, kao i Crna Gora, prihvatila da dalje pregovara prema novoj metodologiji. U formalnom smislu, godina je završena sa dva otvorena klastera, što je proces pregovora, posle skoro dve godine, pomerilo sa mrtve tačke. U oktobru je stigao i izveštaj Evropske komisije koji je, za razliku od prethodne godine, dobro prihvaćen od Vlade, ali je zato odmah sa opozicione strane krenula salva kritika prema Evropskoj komisiji i predstavnicima EU u Srbiji”, navodi Nataša Dragojlović.

„Nisam sigurna koliko je njih i na jednoj i na drugoj strani zaista čitalo taj izveštaj od korica do korica. Mi u Konventu jesmo i poredili smo ga sa našom Godišnjom knjigom preporuka, kao i sa stavovima građana o tome šta su najveći problemi koji se uz pomoć Evropske unije i njenih fondova mogu rešavati.“

Gde je učinjen najveći napredak, a gde najmanji?

Formalno gledano, prosečna ocena napretka Srbije bila je 2,8 i to je ukupno gledano najniža ocena od 2015. godine. Ograničen napredak postignut je u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i u oblastima slobode medija i reforme javne administracije, i to jeste ključno da bi se bilo koja druga reforma sprovodila. U oblasti političkog kriterijuma, situacija je bila još gora i primećeno je ono što i svi građani vide, a to je da je društvo polarizovano, da u takvoj situaciji nema kulture dijaloga, parlamentarne rasprave u pravom smislu te reči nema, ali zato govor mržnje dominira javnim diskursom. Dakle, i članice Konventa se slažu da su politički kriterijum i vladavina prava ključni i da se na tome mora intenzivirati rad, uprkos pozitivnim ocenama iz poglavlja koja spadaju u ekonomski kriterijum. Napretka je bilo u oblastima kao što su slobodno kretanje kapitala, finansijske usluge, zaštita potrošača i zaštita zdravlja, zatim oporezivanje, koje je obezbedilo značajnu fiskalnu podršku tokom prethodne dve godine krize i da se značajno povećaju kapitalna ulaganja. Formalno gledano zakonski okvir je unapređen, ali u praksi, a to organizacije civilnog društva bolje vide, još puno treba unaprediti. Zbog toga što su u svojim monitoring izveštajima tvrdile organizacije civilnog društva, a potvrdio i Izveštaj Evropske komisije, Srbija jeste bila spremna da otvori Klaster 4 – zelena agenda ali nije otvorila Klaster 3 – konkurentnost i inkluzivni rast. Sa druge strane, negativne ocene se nalaze u domenu vladavine prava i političkog kriterijuma, a to su preduslovi bez kojih ni ekonomski uspesi nisu održivi, kao ni rast i razvoj svih delova društva na duge staze.

Ambasador EU Emanuel Žiofre je pohvalio Konvent u novogodišnjem dvobroju Nedeljnika u kontekstu približavanja procesa evrointegracija građanima, kao i u praćenju onoga što Vlada Srbije radi. Na koji način je Nacionalni konvent doprineo ove godine evropskim integracijama?

U atmosferi kada je Evropska unija i njena uloga u Srbiji u najmanju ruku osporavana, a neretko i otvoreno napadana kako od predstavnika vlasti, tako i od opozicije, dakle od ključnih političkih aktera, Konvent je pokušavao da svojim delovanjem, kao i kredibilnim analizama i suvim i tačnim podacima, edukacijom građana o tome šta je priroda i svrha Unije, kako ona funkcioniše i šta može a šta ne može i zašto, demantuje i jedne i druge i ublaži posledice takvog narativa na javno mnjenje, čija se podrška procesu ionako smanjuje iz godine u godinu i koleba nešto ispod ili iznad 50%, što je znatno manje nego u drugim državama regiona, koje su takođe kandidati za članstvo u EU. Dakle, komunikacija sa građanima jeste bila naš prioritet, kao i nadglasavanje sa onima koji ulogu Evropske unije procenjuju isključivo prema tome u kojoj meri podržava ili ne neku političku opciju. Ne programe, politike, konkretne mere, nego ljude i partije. To je pristup protiv kog je teško biti glasniji jer argumenti i činjenice ionako u takvim raspravama nisu bitni, niti ih mediji prenose. Pa ipak, uspeli smo da nekako, čak i u otežanim uslovima pandemije, dopremo do građana širom Srbije, da diskutujemo na sve teme, da pružimo podatke i relevantne informacije o tome zašto nam je važna Evropska unija i šta mi dobijamo procesom pristupanja ako znamo da zbog toga što nismo članica EU gubimo više od milijarde evra godišnje.

Drugi bitan kolosek našeg rada bio je da kroz procedure Vlade i parlamenta, čiji je Konvent deo, pokušamo da utičemo na kreiranje politika, zakona, strategija, akcionih planova za poglavlja, pregovaračkih pozicija, pa i predloga za promenu Ustava, i upodobimo sve te mere i formulacije zahtevima Evropske unije ali i realnim potrebama građana i privrede. Stalnim pritiscima, kroz kontinuiran i strukturiran dijalog sa svim granama i nivoima vlasti, pokušali smo da najpre kroz naše radne grupe artikulišemo stavove samog civilnog društva a onda i da nastupamo odlučno i prema vladi i prema organima i institucijama Evropske unije. Osim što su članice Konventa jedine u ovoj zemlji koje, uz vladine službenike kojima je to u opisu posla, čitaju sve godišnje izveštaje Evropske unije, sve rezolucije i odluke institucija EU, sve strategije, akcione planove za sva poglavlja, sve pregovaračke pozicije, analiziraju ih i prezentuju građanima, one su te koje su kroz institucije uticale i da se Ustav 2018. godine vrati na doradu, i da se povuče tzv. Medijska strategija i da se povuče Zakon o policiji i besmislena uredba o naučnoistraživačkoj delatnosti Ministarstva odbrane, da se produže javne rasprave o Strategiji nacionalne bezbednosti, da se pozovu na dijalog ali i na odgovornost autori i akteri afere “Spisak”, kojom su i neke naše članice optužene da imaju veze sa terorizmom i pranjem novca, štitile su i one koje nisu naše članice, koji su brutalno napadani čak i iz skupštinskih klupa, sve do otvorenog poziva da se povuku sporni zakoni o referendumu i eksproprijaciji.

Naše Knjige preporuka su svedočanstvo, nažalost jedino, o tome kako su se vodili pregovori o članstvu Srbije i Evropske unije, šta su bile pozicije i politike Vlade a šta civilnog društva. Tačno smo i objektivno ocenili svaki potez i odluku Vlade i naravno i sami postali meta kako predstavnika Vlade, tako i opozicije, kako levičara jer smo previše oduševljeni otvaranjem poglavlja i napretkom Srbije u pregovorima, tako i desničara jer smo za njih po definiciji strani plaćenici i domaći izdajnici.

Najveći uspeh je što smo uopšte opstali na okupu, što uspevamo da održimo dijalog sa Vladom na sve teme i na svim nivoima, sa premijerkom na mesečnom nivou a sa pregovaračkim strukturama Vlade na dnevnom. Zahvaljujući tome Konvent jeste jedino mesto za dijalog u Srbiji. Kako god da su naše rasprave sa predstavnicima Vlade često žučne i bučne, one su otvorene, javne i prilika su da svako ko je zainteresovan iznese svoje argumente. Nadam se da smo, iako to nije popularno, radili na smanjenju podela i tenzija u društvu i podizanju nivoa političke kulture i kulture dijaloga.

U jeku društvene polemike o zagađenju životne sredine, ali i kolapsa energetskog sistema, Srbija je otvorila Klaster 4 po novoj metodologiji pregovora. Kako ocenjujete trenutnu situaciju u oblasti energetike i zaštite životne sredine?

Zakoni naše zemlje su u ovom trenutku harmonizovani sa zakonodavstvom Evropske unije u skoro 90% slučajeva. Formalno gledano, većina oblasti u našim životima je potpuno isto zakonski regulisana kao i u državama koje su članice EU, ali to nije dovoljno. Zato civilno društvo ali i Evropska unija toliko insistira na vladavini prava, podeli vlasti i slobodi govora i medija, kao i na izgradnji institucija koje te zakone treba da primene, a na reformi javne uprave kako bi usluge, koje su građani platili kroz porez, bile pružene na adekvatnom nivou. Formalno gledano, dakle, Srbija je ispunila merila za otvaranje ovog klastera sa četiri poglavlja ali mnogo toga treba da se uradi da bi ovaj klaster bio zatvoren. Ne morate biti ekspert da biste znali kakav je kvalitet vazduha ili vode u Srbiji u kojoj je tokom prošle godine Beograd ponovo bio najzagađeniji grad na svetu u nekoliko navrata, u kojoj Zrenjanin i dalje nema pijaću vodu a delovi glavnog grada ni kanalizaciju…

Videli smo svi i kako izgleda kolaps elektroenergetskog sistema. U praksi je situacija takva da zahteva ozbiljan i posvećen rad kako bi se dostigli standardi Evropske unije. Na nedavnom sastanku Konventa sa predstavnicima Vlade o najvažnijem ekonomskom dokumentu – Programu ekonomskih reformi, saznali smo koji su prioriteti Vlade u narednom periodu. To je dokument koji svako ko namerava da se bavi bilo kojom politikom u ovoj zemlji, treba da pročita. U medijima ni reč. Naše su članice ukazale na niz vrlo zabrinjavajućih pojava: od toga da Srbija nema Strategiju razvoja saobraćaja, što utiče na ubrzanu eksproprijaciju u svrhe izgradnje transportnih koridora, da nema sveobuhvatnih procena uticaja, preko toga da su u septembru 2021. godine emitovane obveznice za finansiranje ekološki prihvatljivih projekata u iznosu od jedne milijarde evra a da nije jasno o kojim je projektima reč, niti kako su ti projekti odabrani, do toga da mi ni danas ne znamo šta je sadržaj Plana Srbija 2025, niti kako će se nadomestiti nedostatak visokokvalifikovanog kadra u Srbiji, ali zato znamo da u Srbiji postoji svega par rudarskih inspektora a do pre dve godine je bio samo jedan…

Nisu Rio Tinto i litijum jedini problem Srbije. Nažalost. Zato ćemo mi u Konventu posebnu pažnju i u ovoj godini posvetiti upravljanju javnim finansijama i analizirati kako je budžet povezan sa planskim dokumentima i politikama na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou. To je suština monitoringa svega onoga što Konvent prati i na šta nastoji da utiče svih ovih godina na sastancima i u direktnom dijalogu sa Vladom, a ne samo u virtuelnom svetu društvenih mreža koje su postale leglo socijalne patologije.

Kakav je stav Konventa o pitanju promene Ustava i predstojećeg referenduma?

Konvent nema jedinstven stav o tome kako građani treba da glasaju, niti je u tako složenoj strukturi sa preko 800 različitih organizacija to moguće postići, a još manje nametnuti, niti za time ima potrebe. Nemaju taj stav ni pojedinačne organizacije, ni političke partije, uključujući i vladajuću.

Nije uvek lako doći do minimuma saglasnosti. Podele koje postoje u društvu su svoj odraz naravno našle i u Konventu, a kako vidimo i u pojedinačnim organizacijama oko brojnih pitanja, pa i oko toga:

1. da li je ovo najbolje moguće rešenje kojim se obezbeđuje nezavisnost pravosuđa i jednakost sudske sa druge dve grane vlasti;

2. da li u ovom trenutku, na brzinu, ova skupština treba da donosi izmene Ustava ili treba sačekati sledeći saziv i dodatno unaprediti ovaj akt u širokoj javnoj raspravi i uz puno informisanje građana.

Dakle, da vas podsetim, RG za poglavlje 23 je sa premijerkom razgovarala o Ustavu onda kada se predlog izmena nalazio u rukama Vlade. Zatim je predlog prešao u ruke parlamenta i tamo smo učestvovali i na javnom slušanju u maju i na javnoj raspravi u septembru kada je bila prisutna ministarka pravde. Tada sam i sama iznela da stavovi Konventa o sadržaju amandmana kojima se menja Ustav jesu stavovi RG za 23 i u okviru nje pre svega stavovi Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca, koji su naše članice i koji su na naš zahtev postali članovi parlamentarne Radne grupe za izmene Ustava. Svi su bili zadovoljni radom u toj radnoj grupi, načinom na koji su tretirani predlozi, od kojih je deo usvojen a deo nije, i to što nije usvojeno, jer je neki politički kompromis morao biti načinjen, danas otvara ova dva ključna pitanja za debatu, za koju nažalost više nema vremena.

Na sastanku sa predsednicom Vlade, kome je prisustvovao i predsednik Skupštine, kao i brojni resorni ministri i predstavnici Delegacije EU, OEBS-a i Saveta Evrope, nisu prisustvovali naši članovi RG za poglavlje 23 i premijerka je obaveštena o razlozima koje nije želela da prihvati. Kada je referendum raspisan i kada više nije ni u rukama Vlade, ni parlamenta, ostaje samo da se informišu građani i to će naše organizacije članice u okviru svojih redovnih aktivnosti ili posebnih projekata za ovu namenu raditi i već rade. Dakle, Konvent, kao savez udruženja, može samo da poziva građane da izađu na referendum u što većem broju, a sve medije, naročito Javni servis, da omoguće da građani čuju različite argumente i vide ozbiljne debate. Osam odsto građana, prema istraživanjima, zna i razume o čemu se tu radi. Ogroman prostor je ostavljen za manipulacije, za plasiranje neverovatnih tvrdnji o tome čemu referendum služi.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime