Naš razvoj je moguć samo ako razvijamo i zajednicu u kojoj poslujemo: Vadim Smirnov, zamenik generalnog direktora NIS-a, za Nedeljnik

NIS je nedavno saopštio rezultate poslovanja za devet meseci 2021. godine. Pojedini finansijski pokazatelji bolji su ne samo u odnosu na kriznu 2020. godinu već i u poređenju sa 2019. Da li to znači da je kriza koju je izazvala pandemija koronavirusa prošlost?

Posle turbulentne 2020. godine, koja nam je donela brojne neočekivane izazove i u poslovnom i u privatnom životu, za nas je ovo period stabilizacije. Pre svega, značajno su poboljšani makroekonomski parametri i mi svedočimo rastu cena nafte i oporavku potražnje za naftnim derivatima širom sveta. Takođe, u NIS-u smo nastavili sa sprovođenjem mera za povećanje operativne efikasnosti i one daju značajne rezultate. U periodu januar–septembar njihov efekat na pokazatelj EBITDA je 1,8 milijardi dinara, što znači da naš poslovni model i finansijska disciplina daju rezultate. Prošle godine smo u istom periodu zabeležili finansijski gubitak, a sada je naša neto dobit 13,3 milijarde dinara. Pokazatelj EBITDA, kao važan pokazatelj profitabilnosti, iznosi 38,2 milijarde dinara, što je 3,7 puta bolje od prošlogodišnjeg rezultata, ali i više od ostvarenog u istom periodu 2019. godine. Pored toga, nastavili smo sa značajnim ulaganjem u kapitalne projekte i investirali više od 13 milijardi dinara u razvoj NIS-a.

Dakle, možemo biti zadovoljni ostvarenim u dosadašnjem toku godine, ali daleko smo od toga da smemo reći da je kriza iza nas. Tržište je i dalje izrazito volatilno i cene nafte se menjaju po nekoliko procenata na nedeljnom ili čak dnevnom nivou. Mnogo je spoljnih faktora na koje naša industrija nema nikakav uticaj, a koji ostavljaju značajne posledice na naše finansijske i operativne rezultate. Ukratko, i dalje su prisutni brojni izazovi i biće potrebno mnogo rada, posvećenosti i discipline da ih prevaziđemo. Prošla godina je pokazala da u NIS-u imamo dovoljno veštine i znanja da se sa uspehom nosimo i sa najtežim preprekama.

NIS u Srbiji nije samo važan privredni subjekat, već je i jedna od vodećih kompanija kada je reč o društveno odgovornim projektima. Koji su najvažniji pravci ulaganja u toj oblasti?

Nedavno objavljena studija nezavisne revizorske kuće KPMG o ekonomskom uticaju NIS-a u Republici Srbiji jasno govori o značaju kompanije za domaću ekonomiju. U periodu između 2010. i 2020. godine prosečan godišnji doprinos NIS-a bruto domaćem proizvodu je 5,1 odsto. U istom periodu prosečno smo godišnje u budžet uplaćivali više od 1,1 milijarde evra ili oko 15,3 odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta Republike Srbije na godišnjem nivou. U prethodnoj deceniji NIS je prosečno godišnje investirao 274 miliona evra, dok je prosečna godišnja vrednost izvoza naše kompanije bila 262 miliona evra. Ovi brojevi jasno govore o napretku i modernizaciji NIS-a od 2009. godine, ali i objašnjavaju zahvaljujući čemu smo spremni dočekali krizni period.

Međutim, NIS nije ulagao samo u biznis, jako su važne i naše investicije koje smo ostvarili kroz društveno odgovorne programe. Verujem da je dalji razvoj NIS-a moguć samo ukoliko istovremeno napreduje i zajednica u kojoj poslujemo, baš kao što je naš poslovni uspeh potpun jedino ako ga uložimo u opšte dobro. Zato smo od 2009. godine kroz društveno odgovorne projekte u zajednicu u kojoj živimo uložili više od 4,1 milijardu dinara. Svoje društveno odgovorne projekte realizujemo pod sloganom „Budućnost na delu“, a nju pre svega gradimo kroz ulaganja u mlade ljude, njihovo obrazovanje, zdravlje i bezbednost. Pored mladih generacija, ulažemo i u saradnju sa obrazovnim i naučnim institucijama, projekte iz oblasti kulture, unapređenje zaštite životne sredine, jačanje sportske infrastrukture. Sasvim konkretno, rekonstruišemo i obnavljamo škole, vrtiće, gradimo dečja igrališta, opremamo porodilišta, dečje dispanzere i druge zdravstvene ustanove, stipendiramo studente. To je ta naša „Budućnost na delu“.

Na koji način ostvarujete saradnju sa zajednicom i šta su osnovni fokusi? Tu saradnju niste prekinuli ni u vreme najveće krize 2020. godine.

Tajna naše uspešne saradnje sa zajednicom je u našoj spremnosti da saslušamo potrebe prijatelja na lokalu. Od 2009. godine sprovodimo program „Zajednici zajedno“ u 12 lokalnih zajednica širom Srbije i do sada smo zajednički realizovali više od hiljadu projekata vrednih više od 1,4 milijarde dinara. U tome imamo značajnu podršku Vlade Srbije i resornih ministarstava. Iako je 2020. godina bila izuzetno teška za nas, nismo odustali od projekata koje realizujemo godinama. Potrebe zajednice su značajne i raznovrsne i mi nastojimo da im izađemo u susret iz godine u godinu. Uostalom, prijatelje ne napuštate onda kada im je potrebna podrška, već ste tada najviše uz njih.

Tako smo u 2020. godini uložili skoro milion evra u unapređenje bezbednosti u školama i digitalizaciju nastavnog procesa. Konkretno, podržali smo 83 škole u našoj zemlji i donirali im bezbednosne sisteme i savremenu računarsku opremu, što je bilo od izuzetnog značaja u uslovima epidemije. Ako želimo da naša deca napreduju i uče, onda im moramo obezbediti savremenu opremu i učila, kakve imaju i njihovi vršnjaci u Evropi. Nismo stali samo na opremanju škola. Organizovali smo svojevrsni karavan „Zajednici zajedno“ i obišli tokom ove godine škole u kojima su realizovani projekti, da vidimo šta je urađeno i šta naši partneri misle o onome što smo zajednički realizovali. Osmesi dece koja su nas dočekala i uređeni i opremljeni kabineti bili su nam najbolji znak da je naš program dao važne rezultate. Ali, sada idemo dalje. U 2021. godini sproveli smo novi konkurs programa „Zajednici zajedno“ putem kog ćemo podržati ekološke projekte u 12 lokalnih zajednica. Reč je o 29 projekata koji su usmereni na zamenu kotlova, smanjenje zagađenja, unapređenje energetske efikasnosti, solarnu energiju i uređenje javnih parkovskih površina. Ovi projekti značajno će unaprediti zaštitu životne sredine u zajednicama u kojima se realizuju. Mi smo građani ove zemlje i stalo nam je da ona bude čistija i lepša.

Pomenuli ste stipendiranje studenata. Koliko ste do sada akademaca podržali?

Saradnju sa naučnim i obrazovnim ustanovama sprovodimo, pre svega, putem programa „Energija znanja“, koji realizujemo od 2012. godine. Izuzetno smo ponosni na ovaj program, a stipendiranje studenata je njegov važan deo. Podrška studentima je, zapravo, naše ulaganje u razvoj visokoobrazovanog kadra za potrebe kompanije, a sa druge strane time omogućavamo da mladi stručnjaci ostanu u zemlji. NIS stipendira srpske studente u Srbiji i Ruskoj Federaciji i do sada je podržano oko 130 studenata, od kojih je više od 50 već zaposleno u kompaniji. Takođe, putem „Energije znanja“ ostvarili smo saradnju sa vodećim domaćim univerzitetima, ali i prestižnim ruskim univerzitetima kao što su Sanktpeterburški rudarski univerzitet, Univerzitet „Gubkin“ iz Moskve, MGIMO, Tjumenjski industrijski univerzitet, Uhtinski univerzitet, Univerzitet „Lobačevski“ i Tjumenjski državni univerzitet. Naša ulaganja u obrazovanje i nauku realizuju se i putem ostalih društveno odgovornih projekata, ne samo preko „Energije znanja“. Na taj način smo u ovu oblast od 2009. godine investirali više od 6,7 miliona evra. Verujemo da su ulaganja u obrazovanje najbolja investicija u budućnost i nastavićemo da insistiramo na njima i u narednim godinama.