Narodna stranka: Iz medija smo saznali za odluku SSP da kandidat te stranke bude Zdravko Ponoš. Mi poštujemo koalicioni sporazum i čekamo rezultate istraživanja

1
Foto: Narodna stranka, logo

(Beta) – Narodna stranka saopštila je danas da je putem medija saznala da je odluka Glavnog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) da predsednički kandidat te SSP-a na izborima bude član Narodne stranke Zdravko Ponoš.

U saopštenju Narodne stranke se navodi da je prema koalicionom sporazumu koji je 26. novembra 2021. godine potpisan sa SSP-om, Demokratskom strankom i drugim političkim organizacijama, zajednički kandidat za predsednika Srbije na predstojećim izborima trebalo da bude izabran konsenzusom.

“S obzirom da u dosadašnjim razgovorima sa našim koalicionim partnerima nije postignut dogovor oko zajedničkog kandidata za predsednika Republike, složili smo se da naručimo dva stručna i nezavisna istraživanja javnog mnenja koja bi nam pomogla da zajednički napravimo najbolji izbor. Ta istraživanja su u toku, a njihovi rezultati bi trebalo da nam budu predstavljeni u utorak, 25. januara”, navodi se u saopštenju.

Narodna stranka navodi da će “nastaviti da poštuje koalicioni sporazum potpisan, kao i sve druge dogovore koje je postigla sa svojim partnerima”, i da neće “preduzimati bilo kakve jednostrane korake”.

“Jedinstvo opozicije je ključna pretpostavka za uspeh na predstojećim izborima. Zajednički kandidat za predsednika Republike trebalo bi da bude osoba za koju se objektivnim metodama utvrdi da ima najveći potencijal da se suprotstavi kandidatu vlasti. Odlučivanje po ovom važnom pitanju ne bi smelo biti vodjeno bilo kakvim ličnim, partijskim ili drugim posebnim interesima”, navodi se u saopštenju.

1 KOMENTAR

  1. Нешто је труло у опозицији “еуропској”. Како је и зашто дошло до оваквог лицитирања са председничким кандидатом, када је, како је раније изјављивано, кандидат требао бити претходно договорен од сстране свих чланица тог дела опозиције ? Чак је у једном тренутку политичке рационалности истакнуто да би то морала да буде нестраначка личност. Ово указује на најмање два проблема у освит предизборне борбе, или да у том делу опозиције не могу да се договоре (бар не око председничког кандидата), или да (још увек) нема таквог кандидата. С’ обзиром да се све отеже до крајњих граница, у овом случају термина за представљање кандидата у јавности, постаје све очигледније да ће “политичка сујета” лидера појединачних странака поново узети изборну жртву у виду оствареног резултата.

Comments are closed.