Najveći propust obaveštajnih službi pred napad Hamasa na Izrael – kako su se finansirali?

Od 11. septembra, međunarodna zajednica je finansijsku obaveštajnu delatnost i finansiranje terorizma učinila ključnim stubom borbe protiv terorizma. Ubrzo nakon 11. septembra, predsednik SAD Buš je najavio da će Sjedinjene Države „nastaviti da rade sa  saveznicima na ometanju finansiranja terorizma” i da će „identifikovanje i blokiranje izvora finansiranja terorizma, zamrznuti sredstva terorista i onih koji koji ih podržavaju, uskraćujući teroristima pristup međunarodnom finansijskom sistemu“.

Dakle, gde je bilo upozorenje finansijske obaveštajne službe o ovom napadu, i kako je Hamasu bilo dozvoljeno da finansira ovu operaciju?

Analitičari CSIS ističu da je tako napravljena ključna greška, koja je prethodila napadu Hamasa na Izrael, što je dovelo do rata kome čitav svet svedoči.

„Neverovatno je da je Hamas planirao, nabavio i finansirao napade 7. oktobra, verovatno tokom najmanje dve godine, a da ga izraelska obaveštajna služba nije otkrila“, piše Džesika Dejvis, analitičarka CSIS.

Napad je bio složen i skup. Prerano je reći koliko je to moglo da košta Hamas — to će zahtevati pažljivu analizu različitih komponenti napada, u rasponu od obuke pre napada do nabavke oružja (i još mnogo toga). Ali ono što se zna je da je jedan od najskupljih napada u istoriji bio izvršen 11. septembra 2001. Kada uključimo faktore inflacije, taj napad je koštao 850.000 dolara. Ovi napadi su uključivali kombinaciju hiljada raketa i hiljada naoružanih Hamasovih boraca koji su probili graničnu ogradu i napali motorne čamce i paraglajdere. Napadi od 7. oktobra će nesumnjivo preći granicu od milion dolara.

Činjenica da su izraelski obaveštajci, kao i međunarodna obaveštajna zajednica (posebno mreža za razmenu obaveštajnih podataka), propustili milione dolara vredne aktivnosti nabavke, planiranja i pripreme od strane poznatog terorističkog entiteta, izuzetno je zabrinjavajuća. I deo ovog finansiranja tokom godina se dešavao naočigled — sa kriptovalutama. Iako se često smatra da su kriptovalute anonimne, u praksi su transakcije uglavnom vidljive svakome ko želi da pogleda. I dok pripisivanje tih transakcija terorističkim subjektima može biti izazov, brza reakcija američkih i izraelskih zvaničnika nakon napada sugeriše da su postojali dobri obaveštajni podaci o tome ko je tačno imao koristi od ovih transakcija.

Istina je da Hamas nije bio u fokusu borbe protiv terorizma dugi niz godina. Neke od najnovijih procena o finansiranju Hamasa stare su zapravo godinama; mnoge zemlje, uključujući one sa poznatim mrežama finansiranja Hamasa koje deluju na njihovim granicama, kao što su Turska, Alžir, pa čak i Ujedinjeno Kraljevstvo, godinama su ćutale o tom pitanju.

Članovi Radne grupe za finansijsku akciju koju je osnovala G7, globalnog tela za postavljanje standarda za napore u borbi protiv finansiranja terorizma, moraće da odgovore na neka teška pitanja o naporima (ili nedostatku istih) da se suprotstave finansiranju Hamasa. Ako Izrael i Sjedinjene Države, i članovi „Five Eies-a“, mogu da propuste ono što bi mogla biti najskuplja teroristička zavera u istoriji, to će sigurno pokrenuti pitanja o prikupljanju, korišćenju i korisnosti finansijskih obaveštajnih podataka u otkrivanju i ometanju terorističkih napada.