Najstarije svetske novine štampaju svoje poslednje dnevno izdanje, gotovo 320 godina od izlaska prvog broja.
„Wiener Zeitung“, bečki dnevni list, više neće štampati dnevna izdanja, nakon što ga je nedavna promena zakona učinila neprofitabilnim.
Naime, zakon, koji je u aprilu usvojila koaliciona vlada Austrije, okončao je zakonsku obavezu kompanija da plaćaju objavljivanje javnih obaveštenja u štampanom izdanju novina, čime je Wiener Zeitung izgubio svoju ulogu zvaničnog glasnika, piše Guardian.
Ova promena rezultirala je gubitkom prihoda od oko 18 miliona evra (15 miliona funti) za izdavača, a prema „Der Spiegel-u“, bečki list je bio primoran da otpusti i 63 radnika, uključujući i uredničko osoblje. Novine će nastaviti da se objavljuju online i nadaju se da će distribuirati mesečno štampano izdanje, iako se, prema navodima, još radi na tom planu.
Ovaj list, koji je vlasništvo austrijske vlade, ali je urednički nezavisan, počeo je da se objavljuje u avgustu 1703. godine. Novine su preživele 12 predsednika, 10 careva i dve republike. U svom prvom izdanju su saopštile da će pružiti „jednostavan prikaz vesti, bez ikakvih poetskih ulepšavanja“.
Godine 1768. izveštavale su o koncertu na kojem je nastupao „posebno talentovani“ dvanaestogodišnji dečak. Njegovo ime bilo je Wolfgang Amadeus Mozart.
Kada je Austrija poražena u Prvom svetskom ratu, novine su objavile posebno izdanje sa abdikacijskim pismom poslednjeg Habsburškog cara Karla.
U svom poslednjem dnevnom štampanom izdanju u petak, objavile su urednički komentar u kojem su optužile vladu za kraj njihove štampe i napisale: „Ovo su burna vremena za kvalitetno novinarstvo… Na sve više platformi, ozbiljan sadržaj bori se za pažnju s lažnim vestima, video snimcima mačaka i teorijama zavere“.
U aprilu je Wiener Zeitung imalo tiraž od samo 20.000 primeraka radnim danima, iako se taj broj udvostručavao vikendom.
Jedan od poslednjih intervjua bio je sa Arnoldom Švarcenegerom, zajedno s bivšim austrijskim kancelarima Franzom Vranitzkym i Wolfgangom Šiselom.
Potpredsednica Evropske komisije, Věra Jourová, izjavila je za agenciju APA da nije zadovoljna situacijom u novinama. „Mislim da je Wiener Zeitung igrao dobru ulogu u informisanju ljudi tokom godina“, rekla je.
Tokom tri veka štampanja, novine su samo jednom prekinute. Nakon što je Austrija uključena u Hitlerovu Nemačku, novine su bile zatvorene od strane nacističkog režima 1939. godine. Godine 1945, dok je Austrija još bila pod savezničkom okupacijom, počele su ponovo da se štampaju.
Najstarije sačuvane novine na svetu sada se, prema saznanjima, nemačka publikacija „Hildesheimer Allgemeine Zeitung“, koja je prvi put objavljena 1705. godine.
Tagovi
