Najlakši – i najpopularniji – način da se neko hakuje: Preko SIM kartice

0
(Alastair Pike/Agence France-Presse — Getty Images)

SAN FRANCISKO – Kada su hakeri nedavno preuzeli Tviter nalog izvršnog direktora Tvitera Džeka Dorsija, koristili su sve uobičajeniju tehniku koja im je omogućila potpuni pristup širokom spektru najosetljivijih digitalnih naloga, od onih na društvenim mrežama, preko mejlova, do bankovnih računa.

Ta tehnika nazvana je SIM zamena, a pomoću nje hakeri mogu da preuzmu kontrolu nad telefonskim brojem žrtve. Ona se koristi za preuzimanje onlajn identiteta političara i istaknutih ličnosti poput Dorsija kako bi se ukrao novac ili jednostavno uznemiravali obični ljudi.

Žrtve, bez obzira na tehničku potkovanost, uglavnom ne uspevaju da se zaštite.

“Već dugo se bavim ovom vrstom kriminala i SIM zamena me brine najviše od svega sa čime sam se susrela”, kaže Alison Nikson, direktorka istraživanja u firmi Flashpoint koja se bavi bezbednošću. “Nisu potrebne nikakve posebne veštine i ne postoji doslovno ništa što bi prosečnog korisnika tehnologije zaustavilo da tako nešto uradi.”

Kriminalci su naučili kako da ubede mobilne operatere da određeni broj telefona prebace na uređaj koji je pod njihovom kontrolom. Broj se sa sićušne plastične SIM kartice iz telefona žrtve prebacuje na SIM karticu u drugom uređaju.

Hakeri se brojeva telefona nekada domognu tako što se obrate korisničkoj službi operatera praveći se da su osoba koju žele da prevare. U nekim slučajevima, hakeri su čak podmićivali zaposlene u telefonskim kompanijama da zamene SIM brojeve, a neretko se radilo o sumama od svega sto dolara.

Kada hakeri preuzmu kontrolu nad telefonskim brojem, od kompanija poput Tvitera i Gugla traže slanje privremenog koda za login na broj telefona žrtve, a kod zapravo stiže hakerima.

Telefonske kompanije svesne su ovog problema već godinama unazad, ali jedino rešenje koje zasad mogu da ponude jesu PIN kodovi koje vlasnik telefona mora da unese u uređaj. Međutim, i ova mera se ispostavila neefikasnom pošto hakeri dolaze i do tih kodova takođe potplaćujući zaposlene u telefonskim kompanijama.

“Jednostavno se čini kao da te kompanije ne preduzimaju ništa što bi hakerima otežalo posao”, navodi Erin Vest, zamenica okružnog tužioca u Santa Klari u Kaliforniji. “Živim u strahu da će se i meni dogoditi isto jer nimalo nije teško izvesti to.”

Stručnjaci koji se bave ovim problemom smatraju da su slučajevi zamene SIM broja sve učestaliji poslednjih godina. Vlasti Južnoafričke Republike saopštile su da je prošle godine u toj zemlji zabeleženo više od 11.000 incidenata, tri puta više nego godinu dana ranije.

Ljudi širom sveta, od Kenije do Holivuda, žale se na ovakve situacije.

Metju Smit koji poseduje dizajnerski studio u Južnoj Karolini četiri puta je bio žrtva SIM zamene – tri puta samo ove godine. Hakeri su dugo želeli njegov nadimak na Instagramu, @­whale.

Kada su poslednji put upali u njegove mejlove, hakeri su kontaktirali sa Smitom, njegovom porodicom i prijateljima, preteći njemu i njegovoj deci informacijama koje su prikupili sa njegovih naloga.

“Neko se svime što posedujete i što ste smatrali bezbednim i svojim igra kao da su to igračke”, kaže Smit.

Na meti se neretko nalaze i oni koji poseduju kriptovalute. Za razliku od tradicionalnih bankovnih transakcija, kada se virtuelna valuta prebaci na novu adresu, transakcija se ne može poništiti.

Stručnjaci za bezbednost zabrinuti su da bi hakeri mogli da se koriste ovim metodama u napadima na relevantnije mete. Nedavno su kompromitovani telefoni i nalozi na društvenim mrežama nekolicine brazilskih političara.

Fabio Asolini, istraživač u Laboratoriji Kasperski, i sam je izgubio prošle godine broj telefona u ovakvom napadu. “Ovo je tehnološki problem zato što koristimo staru tehnologiju koja nije predviđena da bude bezbedna za slanje sigurnosnih kodova”, kaže on.

Piše Natanijel Poper

Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 10. oktobra.

© 2019 The New York Times

U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:

Nigerijski ekstremisti – Rat Nigerije sa ekstremistima traje već čitavu deceniju, a oružanici Boko Harama i dalje haraju nekažnjeni zemljom. Njihovi borci imaju naprednije dronove od vojske i vrlo su dobro naoružani zahvaljujući napadima na vojne brigade. Napade izvode skoro svakodnevno, a za stanovništvo u pojedinim područjima mir deluje kao utopija udaljena svetlosnim godinama.

Moralna kriza na američkim granicama – Otkada je Trampova administracija pooštrila mere protiv imigracije i predvidela čak i odvajanje migrantske dece od roditelja koji borave u pretrpanim kampovima, pogranična policija SAD zapala je u moralnu krizu: ljudi ih mrze, nazivaju izdajnicima i ubicama dece, a među agentima sve je veća stopa samoubistava.

Brejkdenseri na Olimpijadi – Nove generacije olimpijaca briljiraju u netradicionalnim sportovima, a prošle godine u olkviru Olimpijskih igara mladih održano je prvo brejkdens takmičenje. Mladi brejkdenseri sanjaju da će i oni, posle prilike za surfere, skejtbordere i kajtbordere, kući doneti pravo olimpijsko zlato.

Meritokratija uništava Ameriku – Dejvid Bruks u svojoj kolumni piše o dve vrste meritokratije u Americi i navodi da ona ekskluzivna uništava zemlju: institucije svoj uticaj mere brojem ljudi koje mogu da odbiju, umesto da rade na inkluziji. Ako Amerika ne proširi institucije i ne omogući pristup nagradama koje one donose, nastaviće da se raspada.

Braća koja trče – Istraživanjem trojice braće, prvoklasnih atletičara, ponuđena je teorija da definitivno ne postoji jedan jedini ispravan način da se dete oblikuje u vrhunskog sportistu. Štaviše, jednake šanse za uspeh u određenom sportu ima i ako se uporedo bavi i drugim sportovima.

Kloniranje kućnih ljubimaca – Smrt kućnog ljubimca može da bude užasno stresan događaj; međutim, Kinezi imaju rešenje i za ovaj problem – kloniranje. Ipak, još uvek nije moguće presaditi (o)sećanja ljubimaca, iako neki naučnici veruju da će i to biti moguće u budućnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.

Povratak Sare Konor – Karijeru Linde Hamilton obeležila je upravo uloga Sare Konor u čuvenom “Terminatoru” sa Arnoldom Švarcenegerom. Iako je Linda mislila da je film iza nje, ponovo je odigrala ulogu svog života u novom filmu “Terminator: Dark Fate”.

Japanske tate u problemu – Japan je jedna od zemalja sa najbolje uređenim sistemom porodiljskog odsustva koje podrazumeva i novopečene očeve. U teoriji, doduše. U praksi se Japanci uglavnom susreću sa odmazdom na radnom mestu i odsustvo im se skoro po pravilu obije o glavu.

Čitajte i zašto bosanske izbeglice napuštaju Sent Luis, američki grad koji su oživeli, zašto su u Libanu sve popularnija masovna venčanja, nova otkrića u vezi sa lekom za rakom, šta podrazumeva posao diplomate za tehnologiju, kako prehrambena industrija utiče na globalnu politiku, u čemu je moć filma “Hustlers“, kako Stiven King vidi odnos stvarnosti i fikcije, zašto je Edi Marfi odlučio da se vrati na scenu, hoće li Afrika zaigrati vrhunsku košarku, kako izgledaju “nedolični” planovi za rekonstrukciju železničke stanice u Parizu, može li se performans prodavati kolekcionarima kao konvencionalna umetnost, hoće li Olimpijske igre obeležiti protesti sportista, da li i kako psihodelične supstance mogu pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja, o čemu govori nova biografija Suzan Zontag, kako Kina vrbuje špijune, ali i može li se uspeti u tehnološkoj industriji iako ste u srednjim godinama.